Zdrava hrana

[Aznaida]

Da li se stvarno zdravo hranimo? Koliko smo samo procitali savjeta o ishrani i koliko smo se samo naslusali recepata za 'zdrav zivot' a da li se stvarno pridrzavamo toga? Ili samo onda kad vidimo da pocinjemo da dobijamo na tezini ili kad zbog bolesti moramo da se odreknemo mnogo cega?
Sigurna sam da smo svi culi zaista puno o tome sta je zdrava hrana, da postoji cak vise razlicitih misljenja o tome, ali kad biste morali da se odreknete necega radi pridrazvanja rezima zdrave ishrane, sta bi to bilo? Sta smatrate za najvaznije?

[al_Bazari]

Selam alejkum.

Danas je mozda vise nego ikada potrebno vratiti se zdravoj (citaj: prirodnoj, normalnoj) ishrani.
Kao sto si rekla ima vise shvatanja sta je to zapravo. Kod mene je to ovako:

50% svakog obroka se sastoji od integralnih žitarica. Na tih 50% dodajem sve ostalo, s tim:

- da sam izbacio skoro sve industrijske proizvode (osim ako je nesto neizostavno);
- ne koristim rafinisana ulja, već hladno cijeđena;
- ne koristim uobičajeni bijeli šećer, već žuti šećer ili med;
- ne koristim kuhinjsku sol, već morsku.

Kada odbijem neko jelo, obavezno budem upitan da li jedem meso. Naravno, jedem ga, ali opet sa nekim ograničenjima. Kao što sam rekao izbacio sam sve industrijske prerađevine, pa tako i mesnate; meso jedem krajnje umjereno i gledam da znam njegovo porijeklo; mislim da meso u danasnje vrijeme treba sasvim umjereno konzumirati (onoliko koliko su ga jeli naši stari koji nisu imali zamrzivače, da bi u njima natrpali mesa za godinu dana unaprijed), a ne treba zaboraviti ni lude krave i sta sve ne; a ribu... ribu preferiram.

Eto to bi to bilo ukratko.

Ah, da! Voda! Sto vise - to bolje!

[Aznaida]

To je zaista fino.
Samo..najveci problem je u tome sto coveku treba malo vremena da se navikne na takav rezim ishrane, zar ne? Jer znas...jedes na taj nacin...pa prodjes pored burekdzinice ili cevabdzinice pa ti ono zamirise..a ti pomislis:"Pa sta...nece mi nista bit od nekoliko cevapa ili jednog bureka...samo ovo sad...bas mi se nesto jede.." :) Eh, takve situacije i kad lako podlegnes takvim situacijama uglavnom 'razbijaju' zdrave rezime ishrane :D

[Ciciban]

Aznaida nije to danas-chu-'vako-sutra-chu-'nako. To je stvar svjesti i ubjedjenja. Isto kao shto ja nikada ne bih obukla crvene mrezaste charape, ma kako one lijepe bile i na nekom ili u izlogu super stajale, tako ni ne bih svrachala (a ni Bazari, pretpostavljam) na mjesta gdje je ko-zna-ko kuhao i ko-zna-sta u burek stavljao.

Nisam bash ovako stroga kao Bazari, ali sve vishe se okrechem tome. Meso sam skoro izbacila, a pashtete, salame i sl. ni ne gledam vishe.

[al_Bazari]

Samo..najveci problem je u tome sto coveku treba malo vremena da se navikne na takav rezim ishrane, zar ne? Jer znas...jedes na taj nacin...pa prodjes pored burekdzinice ili cevabdzinice pa ti ono zamirise..a ti pomislis:"Pa sta...nece mi nista bit od nekoliko cevapa ili jednog bureka...samo ovo sad...bas mi se nesto jede.." :) Eh, takve situacije i kad lako podlegnes takvim situacijama uglavnom 'razbijaju' zdrave rezime ishrane :D

Sto rece cicibanka to je stvar svijesti i ubjedjenja. No ja ipak preporucujem: bolje ikad nego nikad, bolje malo nego ni malo. Jer, zdrav način ishrane je najbolja preventiva protiv bolijesti, a koje se zbog konzumiranja današnje hrane kad tad pojave.

[sans]

U današnje vreme se pod imenom "zdrave hrane" prodaje sve i svašta. Pre svega treba obratiti pažnju da ishranom unosimo što manje hemije, jer mnoge, naizgled "zdrave" namirnice često budu produkt višestrukih hemijskih tretmana u procesu uzgajanja ili pak konzerviranja - što uopšte nije zdravo. Džaba što je soja zdrava - siguran sam da soja gajena i X puta hemijski obrađivana što prilikom uzgoja što prilikom konzerviranja - nikako ne može biti zdrava.
Inače, veliki sam ljubimac mesa ( ali ne i mesnih prerađevina) pri čemu prednost dajem zdravom pešterskom govečetu ( a što ne bi moglo i jagnjetu) uzgajanom u čistoj i hemijom nezagađenoj sredini, termički dobro obrađenoj (dinstana teletina u kajmak sosu, jagnje ispod sača, itd) Riba obavezno, a naročito morska, jer živi (i radi) u najprirodnijem okruženju uz najmanji uticaj hemije. Riba iz ribnjaka, pilići iz kartonskih kutija rođeni da bi bili tovljeni raznim hemikalijama a potom se obreli na nekoj ( ali ne i mojoj trpezi)-,brza hrana - sve su to totalno nezdrave namirnice koje su nažalost sve češće u jelovniku savremenog ( poslom pretrpanog, i od poslom pretrpane žene zapostavljenog) čoveka.
Voda da, ali ne i namirnice koje je sadrže u većoj količini, jer upravo su najsklonije kvarenju. Voće koštunjičavo, ili pak sušeno.
Rok upotrebe takođe je vrlo bitan,a na žalost u današnje vreme kad je mnogima "pukla hala" da zarade na svaki mogući način - sve je češće da u prodavnicama i pijacama nailazimo na namirnice sa proteklim rokovima upotrebe....

Dakle, po meni zdravo prvenstveno podrazumeva prirodno, dok sa podozrenjem posmatram dosta toga što se pod imenom "zdravo" prodaje trujući pre svega naivne...

[al_Bazari]

Hocu da se slozim sa ovim sansovim pisanijem, ali da se i ogradim (malo) jer vidim da on haje nesto masniju hranu.

Kako mu se ne to nista ne poznaje - ne znam. :-)

[al_Bazari]

Kako vam se svidjaju ove slicice?

Lično mislim da su predivne za oko i da je to dodatni podstrek za mene što sam zaljubljenik u ovakav način ishrane.

[Birdum-Bardum]

Omega 3 liječi depresiju
Šta s depresivnima? Uzmite ih za ruku, utješite pa im pripremite obrok s ribom i lanenim uljem. Obje namirnice bogate su omega-3 masnim kiselinama i ublažuju depresiju. Rezultati novog velikog istraživanja koje je pratilo vezu između depresije i nivoa omega-3 masnih kiselina u ishrani sugerišu da omega-3 imaju antidepresivni učinak. Dalje studije trebale bi utvrditi primjerenu dozu i najbolji sastav omega-3 preparata kao i pacijente koji bi imali najviše koristi od terapije naglasili su dr. Pao-Yen Lin s Medicinskog Univerziteta Chang Gung u Kaohsiungu i dr. Kuan-Pin Su s Kineske Univerzitetske bolnice u Taichungu u Tajvanu. Riba i riblje ulje kao i ulje lanenih sjemenki bogate su omega-3 kiselinama. U područjima gdje je velika konzumacija ovih namirnica manje je depresivnih. Imamo li na umu da su omega-3 sasvim bezopasne te imaju i druge zdravstvene koristi njihovo uključivanje u redovnu ishranu bilo bi posebno korisno za pacijente s depresijom, srčanim bolestima, dijabetesom ili za trudnice i dojilje, napomenuli su doktori Lin i Su.

[esmeraldaa]

Lubenica čisti organizam



http://www.stetoskop.info/pics/8/2098/thumbnails/150x150/images.jpeg

Višestruko čišćenje organizma postiže se konzumiranjem lubenice, a ovakav način ishrane poboljšava funkciju bubrega, zglobova i kičme, podsećaju nutricionisti.
Lubenica najbolje čisti bubrege od višegodišnjih naslaga, poboljšavajući njihovu funkciju i utiče direktno i indirektno na čišćenje i bolju funkciju zglobova i kičme.
Čišćenje lubenicom omogućava i oslobađanje od viška soli u svim delovima organizma gde se ona skuplja zbog zdravstvenih razloga ili prekomerne upotrebe.
Lubenicom se najbolje pročišćavaju creva, krvni sudovi od masnih naslaga, a pomaže i normalizaciju mikroflore i uspostavlja PH ravnotežu krvi.
Stručnjacdi ukazuju da je moguće da se na ovaj način oslobodi i pesak iz bubrega, a ako neko ima kamen u bubregu, preporučuje se da uzima dve kašičice limunovog soka i dve kašičice maslinovog ulja tri puta dnevno na prazan stomak, jer je moguće da se kamen rastvori ili usitni i tako lakše izbaci.
http://www.stetoskop.info/Zdrava-hrana-c47-list.htm
Nutricionisti smatraju da se čišćenje može sprovoditi na više načina, a najbolje je jednu nedelju jesti samo lubenicu, uz eventualni dodatatak zrele dinje radi "razbijanja monotonije".

[esmeraldaa]

Najmanje dva litra vode dnevno

Unošenje dovoljno tečnosti u organizam veoma je važno za očuvanje zdravlja, naročito za vreme vrućih letnjih dana. Preporučena dnevna "doza" je dva litra vode koja može biti veća ili manja, zavisno od osobe i načina života.
Stručnjaci smatraju da bi na svakih 250 kalorija trebalo da se pije dva decilitra vode, što znači da treba popiti 1,8 litara vode ako se na dan uzme 2.250 kalorija. Onima koji vežbaju potrebna je dodatna čaša na svakih 30 do 45 minuta umerene rekreacije, ili dve čaše kada se trči ili bavi dinamičnim sportom.
Više tečnosti treba piti naročito leti i u klimatizovanim prostorijama, kao i zimi u prostorijama sa centralnim grejanjem.
Na dehidraciju su posebno osetljiva mala deca, jer im je površina kože relativno velika u odnosu na telesnu masu, što ubrzava isparavanje tečnosti. Takođe, više vode treba da piju trudnice i dojilje i stariji ljudi.
Nažalost, većina ljudi ne pije dovoljno tečnosti, uz objašnjenje da jednostavno nisu žedni, a ne znaju da problem nastaje već kada ožedne, jer su tada blago dehidrirali.
Simptomi koji prate blagu dehidraciju su glavobolja, suva usta, umor i crvenilo.
Lekari ističu da je korisno usvojiti navike "smislenog" pijenja vode, što podrazumeva uzimanje čaše vode čim se probudimo. Ako se nekome ne pije čista voda, on je može "popiti" iz voća i povrća, među kojim su paradajz, tikvice, zelena salata, jagode, breskve, lubenica...

[Sultan]

Voćni sokovi bez voća
10. decembar 2009. | 01:31 | Izvor: Politika
Beograd -- Rezultati analize 55 uzoraka osam najvećih proizvođača sokova u Srbiji pokazali su da trećina ne odgovara pravilnicima o kvalitetu, saznaje "Politika".

Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine je u saradnji sa SP laboratorijom iz Bečeja analiziralo 55 uzoraka voćnih sokova od osam proizvođača sa našeg tržišta i došlo do rezultata da trećina uzoraka ne odgovara pravilnicima o kvalitetu.

Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede će krenuti u kontrolu svih proizvođača čiji sokovi ne odgovaraju pravilnicima ili su nepravilno deklarisani, a Nacionalna organizacija potrošača Srbije će tražiti povlačenje sokova sa tržišta.

Srbija je donela novi zakon o bezbednosti hrane, a upravo ovaj propis obavezuje proizvođače da oni odgovaraju za kvalitet i bezbednost proizvoda koje plasiraju na tržište.

Ovako detaljnu analizu u Ministarstvu poljoprivrede ocenjuju kao alarm svim proizvođačima u Srbiji koji bi trebalo da shvate da će morati da prihvate nova pravila u poslovanju u kojima bi interes potrošača trebalo da bude iznad svega.

U dodatku "Potrošač" možete detaljnije da saznate gde ima voća, kao i šta osim voća ima, u kom, voćnom soku.

[lina]

Da li je BIO mlijeko zaista zdravije?


Kada je riječ o BIO mlijeku, onda se podrazumijeva da su životinje prikladno držane i hranjene hranom koja nije modificirana genetsko-tehničkim metodama i da im hrana ne sadrži antibiotike i druge štetne tvari koje bi utjecale na njihov organizam. Također, biološki uzgajane krave se hrane s dosta više zelene hrane nego životinje u konvencijonalnom stočarstvu. Dakle, za uzgajanje BIO krava treba mnogo više truda, ali se taj trud isplati. Tri studije su dokazale zdravstvene prednosti konzumiranja BIO mlijeka. GSF centar za okoliš i zdravlje u sprovedenoj studiji jasno pokazuje da BIO mlijeko ima veću hranjivost. Posjeduje 60% više Omega 3 – masnih kiselina koje čuvaju od arterioskleroze, jačaju imunološki sistem i pospješuju moždani metabolizam. Danski naučnici su dokazali da BIO mlijeko sadrži više vitamina E i beta karotina, što prija našoj koži i našim očima. Još jedna lijepa vijest za one koji piju BIO mlijeko dolazi i sa Univerziteta Jena. Naučnici s tog univerziteta su dokazali da BIO mlijeko sadrži tri puta više konjugiranih linolnih kiselina (CLA). CLA ima inhibirajuće dejstvo na rak, te stimulirajuće dejstvo na naš imuni sistem. Važno za majke koje doje: ako pijete BIO mlijeko, onda se CLA nalazi i u vašem mlijeku s kojim hranite vašu djecu.

[BREAK]

da bre lina popusti sa ovim temama, zar ti nisu objasnili ovi iz administracije da sam ja to davno zabranio :D