Srpski nacionalni program

[Birdum-Bardum]

Memorandum "SANU"

U komisiji za izradu Memoranduma su bili: Pavle Ivić, Antonije Isaković, Dušan Kanazir, Mihajlo Marković, Miloš Macura, Dejan Medaković, Miroslav Pantić, Nikola Pantić, Ljubiša Rakić, Radovan Samar-džić, Miomir Vukobratović, Vasilije Krestić, Ivan Maksimović, Košta Mihajlović, Stojan Čelić i Nikola Čobelić." Nakon godinu dana sačinjena je radna verzija dokumenta pod nazivom Memorandum a koji je objavljen u "Večernjim novostima" od 24. i 25. septembra 1986. godine. Neosporni dokaz da je Srpska akademija nauka i umjetnosti prva započela ratnohuškačku kampanju i razbijanje bivše Jugoslavije predstavlja ovaj Memorandum.

(GRUPA AKADEMIKA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI O AKTUELNIM DRUŠTVENIM PITANJIMA U JUGOSLAVIJI 1986. GODINE)

Mnoge nevolje koje muče srpski narod iznikle su u prilikama koje su zajedničke svim jugoslovenskim narodima. Međutim, srpski narod pritiskuju i druge nedaće. Dugoročno zaostajanje razvoja privrede Srbije, neregulisani državno-pravni odnosi sa Jugoslavijom i pokrajinama, kao i genocid na Kosovu, pojavili su se na političkoj sceni sa udruženom snagom koja čini situaciju napetom, ako ne i eksplozivnom. Ova tri mučna pitanja, koja proizilaze iz dugoročne politike prema Srbiji, svojom dramatikom ugrožavaju ne samo srpski narod, već i stabilnost čitave Jugoslavije. Zbog toga se ona moraju naći u središtu pažnje.

Nije trebalo mnogo znanja i podataka da se utvrdi dugogodišnje zaostajanje privrede Srbije. Ipak je to zvanično učinjeno tek u Planu 1981-1985., u kome je bilo zapisano da će se u tom razdoblju preduzimati mere za zaustavljanje takve tendencije. Ta je obaveza brzo pala u zaborav. Petogodište je prošlo u novom ispitivanju da li Srbija gubi korak u razvoju. Nalazi su, međutim, argumentovano potvrdili ono što se i ranije znalo, da se po relevantnim pokazateljima njena privreda stalno kreće ispod jugoslovenskog proseka uz sve veće zaostajanje. Usporeniji razvoj nije imao dovoljno snage da savlada ekonomsku nerazvijenost na delu njene teritorije na kojoj živi 1.5 miliona stanovnika sa narodnim dohotkom po stanovniku preko 30% nižim od odgovarajućeg dohotka u tri nedovoljno razvijene republike.

Ispitivanja nisu ostavila ni trunku sumnje da je relativno zaostajanje Srbije prvenstveno nastalo zbog manjih investicija po stanovniku, a ne zbog slabije efikasnosti investicija. Prema zvaničnim statističkim podacima efikasnost investicija je u Srbiji za čitav posleratni period niža samo od one u Sloveniji i Vojvodini, a tokom poslednje decenije (period 1976-1983) najviša je u Jugoslaviji. Veća efikasnost mogla je samo delomično nadoknaditi gubitak društvenog proizvoda zbog manjih investicija, ali nije bila u stanju da spriječi formiranje vrednosti osnovnih sredstava po stanovniku na nivou od svega 80,5 % jugoslovenskog proseka, što je čak niže od Crne Gore i Bosne i Hercegovine, dveju republika koje imaju status nerazvijenih.

Tokom čitavog posleratnog perioda privreda Srbije je bila izložena neekvivalentnoj razmeni. Aktuelan primer takve razmene je niska cena električne energije koja se u velikim količinama isporučuje drugim republikama. Instrumenti i mere tekuće ekonomske i kreditno-monetarne politike, a naročito doprinos fondu federacije za razvoj privredno nedovoljno razvijenih područja su u novije vreme najvažniji činioci njenog relativnog zaostajanja. Doda li se tome da su najrazvijenije republike, zbog oskudice sredstava akumulacije Srbije, sa svojim kapitalom ušle u njenu privredu (poljoprivreda, prehrambena industrija, trgovina i bankarstvo), dobija se slika jedne podređene i zapostavljene privrede u okviru jugoslovenskog prostora.

Nastavice se...

[Birdum-Bardum]

Srpski nacionalni program

""Isti princip se odnosi i na poništavanje Brozovih "nacija" - "crnogorske" i "makedonske", koje je Broz oktroisao 1945. godine od postojeće srpske nacije, sa ciljem da se dalje cijepa srpski nacionalni korpus na Balkanu!""


SRPSKA NARODNA ODBRANA (SNO)
ne priznaje nikakvu i ničiju podelu srpske nacije i srpske teritorije!

SRPSKI NACIONALNI PROGRAM

SNO svoj rad, u službi srpskog naroda, bazira na preporoditeljskom načelu:
HTETI, SMETI, UMETI
NARODU SLUŽITI!


SRPSKA TERITORIJA SRPSKA JE TAPIJA !


Srpstvo je starije od svake ideologije i od svake ideološke utopije. Srpstvo je u istoriji sve nadživelo, pa će nadživeti i sve ove antisrpske i anticivilizacijske instrumentalizacije !
Nikšić, 13. maja 1989. godine.


Srpski narod nema svoj uobličen srpski nacionalni program još od Garašaninovog pokusaja kroz "Načertanije". Ostavljajući po strani neke nedoumice u samoj Garašaninovoj koncepciji, koje su, i pored najbolje volje, ostale po strani revolucionarnih stremljenja tog doba u gradjanskom oklevanju, neću se šablonski držati nekih tendencija, kao što neću odbacivati pozitivna dostignuća, čak i nekih suprotnih strana, izložiću u kratkim crtama moje vidjenje SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA.

ZAŠTO NACIONALNI PROGRAM ?

Povodom ovoga odmah da kažem: onaj ko nema cilj lako postaje podložan manipulacijama, kako na pojedinačnom tako i na kolektivnom planu. S druge strane, sve napredne evropske države su NACIONALNE, a ne gradjanske! Koncept gradjanske države odbacujem iz prostog razloga što taj koncept predstavlja kukavičje jaje svim državotvornim nacijama u svetu, koje planiraju da razore SAVREMENI SVETSKI INKVIZITORI iza kulisa anticivilizacijske zavere!!!

Nasuprot toj planiranoj prevari ove belosvetske pomrčine ostaje jedina zdrava alternativa - NACIONALNA DRŽAVA, dakle, DRŽAVA VEĆINSKOG NARODA u kojoj sve nacionalne manjine imaju svoja PRAVA, ali i OBAVEZE na bazi reciprociteta! Sve drugo je prevara! A prevara je bilo previše do sada!

UJEDINJENJE SRPSKOG NARODA

Srpski narod, kao državotvorni i istorijski, mora da ima NEODUSTAJNI CILJ! Neodustajni cilj je državno-pravno i teritorijalno ujedinjenje celog srpskog naroda u jednu nedeljivu UJEDINJENU SRPSKU DRŽAVU (USD) koja mora da obuhvati administrativne jedinice: - SRBIJU od Subotice do grčke granice; - CRNU GORU - BOSNU I HERCEGOVINU - - Svetog Save dedovinu - DALMACIJU - LIKU - BANIJU - KORDUN - SLAVONIJU i BARANJU! Ovom nacionalnom cilju mora da stremi svaki Srbin pod ovom kapom nebeskom, BEZ OBZIRA NA BUDUĆU STRANAČKU PRIPADNOST I POLITIČKO OPREDELENJE u okviru PLANIRANOG VIŠEPARTIJSKOG SISTEMA IDUĆE (1990.) GODINE!

CILJEVI SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Smatram da srpski nacionalni program u ovom trenutku nema jedan cilj, nego ravno osam.

Nastavice se...

[Andol]

O kakvom se ovde udruzenju radi? Da nije ovo srpski nacionalni korpus..?

[Birdum-Bardum]

nastavak...

Dosledna diskriminacija privrede Srbije u posleratnom periodu ne da se potpuno razjasniti bez uvažavanja međunacionalnih odnosa između dva rata kako ih je videla i ocenivala Komunistička partija Jugoslavije. Na te poglede odlučujuće je uticala autoritativna Kominterna, koja je u naporima da ostvari svoje strateške i taktičke zamisli na međunarodnom planu težila razbijanju Jugoslavije. Nalazeći svoje ideološko opravdanje u sučeljavanju srpske "ugnjetačke" nacije i ostalih "ugnjetenih" naroda, takva politika je drastičan primer uzmicanja marksističkog učenja o klasnoj podeljenosti svake nacije pred političkim pragmatizmom, koji je, u nastojanju da koristi međunacionalna trvenja, potisnuo u pozadinu klasni internacionalizam. To donekle objašnjava zašto se KPJ nije potrudila da sopstvenim istraživanjima dođe do prave istine o ekonomskoj prirodi međunacionalnih odnosa. Ocena tih odnosa, koja se svodi na to da je politička hegemonija srpske buržoazije praćena i odgovarajućom ekonomskom dominacijom Srbije, preuzeta je u stvari od separatistički orjentisanih građanskih partija. Ni pre, ni posle rata KPJ nije bila voljna da neposrednim saznanjima utvrdi pravo stanje, niti da ulazi u bilo kakvu raspravu koja bi mogla dovesti u pitanje davno date ocene i zauzete stavove na kojima je istrajala sve do danas. Doslednost je bila utoliko neobičnija što se i bez posebnih studija, elementarnim uvidom u osnovne pokazatelje nivoa razvijenosti u popisnoj 1948. godini moglo ustanoviti da Srbija nije mogla imati ekonomski privilegovan položaj između dva rata. Na zaostajanje u industrijalizaciji je jasno ukazivao naglašeniji agrarni karakter njene privrede. Učešće poljoprivrede je bilo veće, a udeo industrije u formiranju društvenog proizvoda industrije manji nego u jugoslovenskom proseku. KPJ ne samo što na osnovu svih činjenica nije revidirala svoju ocenu, već nije poklonila ni najmanju pažnju radovima naučnih ustanova u kojima je već početkom pedesetih godina dokumentovano utvrđen bitno drugačiji ekonomski položaj Srbije između dva rata. Uporno ponavljanje predratne ocene tokom četiri decenije ukazuje na izuzetno veliku političku i ekonomsku zainteresovanost da se takva pogrešna ocena održi. Njen smisao leži u tome da se srpskom narodu usadi osećanje istorijske krivice ne bi li se time osujetio njegov otpor političkoj i ekonomskoj podređenosti kojoj je stalno izložen.

Na predratnoj oceni zasnovana je i posleratna politika prema privredi Srbije, koja je dovoljno jasno deklarisana u ekspozeu o Prvom petogodišnjem planu. Srbiji je u tom planu neosnovano određen, posle Slovenije, najsporiji tempo industrijalizacije. U praksi je ta politika započela preseljavanjem u druge republike industrijskih pogona za proizvodnju aviona, kamiona i oružja, da bi se nastavila obaveznim otkupom, makazama cena na teret sirovina i poljoprivrednih proizvoda, nižim investicijama po stanovniku od jugoslovenskog proseka i doprinosom za razvoj nerazvijenih područja. No ništa tako ubedljivo ne pokazuje podređen položaj Srbije kao činjenicu da ni u jednom ključnom pitanju političkog i privrednog sistema ona nije imala inicijativu. Stoga, položaj Srbije valja posmatrati u sklopu političke i ekonomske dominacije Slovenije i Hrvatske, koje su bile predlagači promena u svim dosadašnjim sistemima.

Slovenija i Hrvatska startovale su sa najvišeg nivoa razvijenosti, a ostvarile su i najbrži razvoj. S poboljšanjem njihovog relativnog položaja jaz između njih i ostalog dela Jugoslavije jako se produbio. Takav tok događaja, koji odstupa od proklamovane politike ravnomernog razvoja, ne bi bio moguć da privredni sistem nije bio pristrasan, da te dvije republike nisu bile u položaju da nemetnu rešenja koja odgovaraju njihovim ekonomskim interesima. Priređivačke delatnosti, koje relativno više učestvuju u njihovoj privrednoj strukturi, uživale su tokom čitavog posleratnog perioda povoljnije uslove privređivanja, na koje su snažno uticali paritet i režim cena, kao i carinska zaštita. Veći prostor dat tržištu u šezdesetim godinama pogodovao je više razvijenim područjima. Suspenziju Petogodišnjeg plana 1961-1965. godine, koji je težište stavio na razvoj proizvodnje sirovina i energije, valja tumačiti kao izbegavanje republika da ulažu u nerazvijena područja koja su relativno bogata prirodnim izvorima. Razvoj Jugoslavije iz tog vremena zasnivao se na sastavu činilaca proizvodnje dveju razvijenih republika nego ostalog dela zemlje. Zbog toga radna snaga nije dobila adekvatno mesto u razvojnoj orijentaciji, čime su bili pogođeni Srbija i nerazvijena područja.

nastavice se...

[Birdum-Bardum]

nastavak...

PRVI CILJ SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Prvi cilj srpskog nacionalnog programa je trajno utemeljenje državno-pravnog i teritorijalnog ujedinjenja celog srpskog naroda na srpskoj etničkoj i istorijskoj teritoriji koju, kao takvu, priznaju u svojim naučnim delima brojni strani istorijski autoriteti upravo iz onih zemalja koje su oduvek u istoriji radile protiv vitalnih interesa srpskog naroda.

Taksativno nabrajanje stranih istorijskih autoriteta koji PRIZNAJU SRPSKU AUTOHTONOST u: Srbiji, Crnoj Gori, takozvanoj "Makedoniji", Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Lici, Baniji, Kordunu, Slavoniji i Baranji, zahteva širu i timsku elaboraciju, a po tom pitanju temelje je već udario počivši dr LAZO KOSTIĆ, jedan od najproduktivnijih intelektualaca u srpskoj političkoj emigraciji, kao i dr SLOBODAN M. DRAŠKOVIC, dr SLOBODAN JOVANOVIĆ, dr NIKOLAJ VELIMIROVIĆ i mnogi drugi srpski velikani čija će imena ostati upisana zlatnim slovima u srpskoj istoriji!

Ujedinjenje srpske etničke i istorijske teritorije ELIMINIŠE MOGUĆNOST BILO KAKVIH DALJIH RATOVA! U protivnom, Srbi će morati u svakoj generaciji da ratuju i da budu žrtve! Da bi se sprečili svi budući ratovi, Srbi moraju, pozivanjem baš na strane istorijske autoritete, pod hitno da spreče PLANIRANO SRPSKO RAZJEDINJENJE (koje ima kreatore i spolja i iznutra!), a to planirano srpsko razjedinjenje je zalog EVROPSKOG UJEDINJENJA u cilju GEOPOLITIČKOG PRESTRUKTUIRANJA celog sveta i INAUGURACIJE NEOKOLONIJALIZMA NA PROSTORU PRAVOSLAVLJA. (Prvo Srbi, posle Grci, Rusi i ostali pravoslavni narodi, a kasnije i cela hrišćanska Evropa, a sve pod maskom višepartijnosti, demokratije i ljudskih prava!)

Zato, s punim moralnim i istorijskim pravom odlučno moramo svi da podviknemo: NEMA I NEĆE BITI EVROPSKOG UJEDINJENJA I ISTOVREMENO SRPSKOG RAZJEDINJENJA!

U Ujedinjenoj Evropi svaki istorijski, državotvorni, narod mora biti ujedinjen!!! Sve drugo je prevara i priprema za još jedan EVROPSKI RAT koji perfidno planiraju SAVREMENI VELIKI INKVIZITORI u SAD iza kulisa anticivilizacijske zavere! Dakle, UJEDINJENJE CELOG SRPSKOG NARODA na Balkanu u jednu, nedeljivu, UJEDINJENU SRPSKU DRZAVU (USD)!

DRUGI CILJ SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Drugi cilj srpskog nacionalnog programa je ujedinjenje srpskog naroda koji živi u današnjoj Rumuniji i severnoj Albaniji i to primenom RETORZIJE, na bazi miroljubive politike - RAZMENE STANOVNIŠTVA, što je vrlo značajno kada je danas u pitanju pola miliona lažnih političkih emigranata iz Albanije od 1941. godine do danas koji, po Konvenciji UN moraju biti vraćeni u matičnu državu zbog bavljenja terorističkim aktivnostima i podrivanja ustavnog sistema države u koju su se nelegalno uselili!!!

Ako se na ovaj način svetu prezentuje ovaj drugi cilj srpskog nacionalnog programa, siguran sam da će SVET MORATI DA BUDE NAŠ SAVEZNIK, A NE PROTIVNIK, a protivnik može lako postati ako se bude oklevalo sa realizacijom ovog drugog cilja srpskog nacionalnog programa, a ako svet postane protivnik Srbima zbog Albanaca - rat je NEMINOVAN!

TREĆI CILJ SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Treći cilj srpskog nacionalnog programa je ZAŠTITA EVROPE OD MILITANTNOG PANISLAMSKOG DIVLJANJA KOJE JE ZAPRETILO CELOJ EVROPI, ČEGA SAMA EVROPA JOŠ NIJE SVESNA, baš kao što nije bila svesna pre tačno 600 godina kada su Srbi, i samo Srbi, masovno izginuli braneći ne samo sebe nego celu hrišćansku Evropu i omogućili Evropi istorijski spas i procvat evropske kulture, da bi umesto znaka zahvalnosti toliko puta dobili nož u ledja od iste Evrope. Ovom prilikom TREBA HITNO DEMONTIRATI ISLAMSKU BOMBU U SRCU EVROPE koja je instalirana u srcu Evrope, u Bosni i Hercegovini, Svetog Save dedovini!

Demontiranje ove ISLAMSKE BOMBE moguće je samo i isključivo posle PONIŠTAVANJA BROZOVE KVAZINACIJE "MUSLIMANSKE", jer NIGDE U SVETU NE POSTOJI MUSLIMANSKA NACIJA, KAO ŠTO NE POSTOJI PRAVOSLAVNA NACIJA, KAO STO NE POSTOJI KATOLIČKA NACIJA, KAO ŠTO NE POSTOJI PROTESTANTSKA NACIJA i tako dalje!

Isti princip se odnosi i na poništavanje Brozovih "nacija": "crnogorske" i "makedonske", koje je Broz oktroisao 1945. godine od postojeće srpske nacije, sa ciljem da se dalje cepa srpski nacionalni korpus na Balkanu!...

nastavice se...

[Birdum-Bardum]

nastavak...

Ekonomska podređenost Srbije ne da se u potpunosti shvatiti bez njenog politički inferiornog položaja koji je odredio i sve odnose. Za KPJ ekonomska hegemonija srpskog naroda između dva rata nije bila sporna, nezavisno od toga što je industrijalizacija Srbije bila sporija od jugoslovenskog prošeka. Na toj ideološkoj platformi formirala su se mišljenja i ponašanja, što je presudno uticalo na kasnija politička zbivanja i međunacionalne odnose. Slovenci i Hrvati su pre rata stvorili svoje nacionalne komunističke partije, a zadobili su i odlučujući uticaj na CK KPJ. Njihovi politički lideri postali su arbitri u svim političkim pitanjima tokom i posle rata. Ove dve susedne republike delile su sličnu istorijsku sudbinu, imale su istu religiju i težnju za što većom samostalnošću, a kao najrazvijenije, i zajedničke ekonomske interese, što su bili dovoljni razlozi za trajnu koaliciju u nastojanju da ostvare političku dominaciju. Tu koaliciju je učvrstila dugogodišnja saradnja Tita i Kardelja, dve najistaknutije političke ličnosti posleratne Jugoslavije, koje su uživale neprikosnoven autoritet u centrima moći.

Kadrovski monopol im je dopuštao da bitno utiču na sastav političkog vrha Jugoslavije i svih republika i pokrajina. Svima je poznat izuzetno veliki doprinos Edvarda Kardelja u pripremanju i donošenju odluka AVNOJ-a i svih posleratnih ustava. On je bio u položaju da u tremelje društvenog uređenja ugrađuje i lične stavove, koji realno nisu mogli biti predmet osporavanja. Odlučnost kojom se Slovenija i Hrvatska danas suprostavljaju svakoj ustavnoj promeni pokazuje koliko im Ustav od 1974. godine odgovara. Pogledi na društveno uređenje nisu imali nikakvih izgleda da budu prihvaćeni ukoliko su bili drugačiji od shvatanja dvaju političkih autorireta, a nije se moglo učiniti ništa ni posle njihove smrti, budući da je ustav mogućnošću veta osiguran od bilo kakvih promena. Imajući sve to u vidu, ne može biti sporno da su Slovenija i Hrvatska utemeljile političku i ekonomsku dominaciju, kojom ostvaruju svoje nacionalne programe i ekonomske aspiracije.

U takvim uslovima a pod stalnim optužbama da je "ugnjetački", "unitaristički", "centralistički", "pandurski", srpski narod nije mogao postići ravnopravnost u Jugoslaviji, za čije je stvaranje podneo najveće žrtve. Revanšistička politika prema Srbima započela je pre rata time što se smatralo da Komunistička partija i nije potrebna "ugnjetačkoj" naciji. U CK KPJ Srbi su bili relativno malo zastupljeni, a neki od njih su se, valjda zato da bi se održali, deklarisali kao pripadnici drugih nacija. Srbija tokom rata nije bila u položaju da ravnopravno učestvuje u donošenju odluka koje su prejudicirale buduće međunacionalne odnose i društveno uređenje Jugoslavije. Antifašističko veće Srbije osnovano je u drugoj polovini 1944. godine, kasnije nego u drugim republikama, a Komunistička partija Srbije tek po završetku rata. Za drugo zasedanje AVNOJ-a većnici su birani iz srpskih vojnih jedinica i članova Vrhovnog štaba koji su se zatekli na teritoriji Bosne i Hercegovine, za razliku od većnika nekih drugih republika, koji su došli na zasedanje sa svoje teritorije i koji su iza sebe imali nacionalne političke organizacije sa izgrađenim stavovima i programima.

Ove istorijske činjenice ukazuju da tokom rata Srbija nije bila formalno, pogotovu ne suštinski u ravnopravnom položaju kada su donošene odluke od dalekosežnog značaja za buduće državno uređenje. To ne znači da se Srbi ne bi dobrovoljno odlučili za federalizam kao najpogodnije uređenje za višenacionalnu zajednicu, već se ima u vidu da su se oni bez prethodnih priprema i podrške svojih političkih organizacija našli u položaju da u ratnim uslovima prihvate rešenja koja su otvarala široke mogućnosti za njihovo razbijanje. Položaj Srba morao je biti blagovremeno razmotren i regulisan sa stanovišta njihovog nacionalnog integriteta i nesmetanog kulturnog razvoja, a ne da to izuzetno pitanje ostane otvoreno za rešenja koja pogađaju vitalne interese srpskog naroda.

Ozbiljnost društvenih i ekonomskih posledica koje u posleratnom periodu iz ovakvih odnosa proizlaze zahteva da se bez odlaganja prestane sa zloupotrebom teze o ugnjetačkoj i ugnjetenim nacijama koja je Srbiju dovela u nezavidan ekonomski položaj. Oslobođenje Srbije od doprinosa Fondu federacije, ne bi li time ojačala akumulativnu sposobnost i ubrzala privredni razvoj, bilo je prilika da se nagovesti kraj takve politike. Očekivalo se da će politički predstavnici Srbije izaći sa ovim logičnim i opravdanim zahtevom i da će na njegovom prihvatanju do kraja ustrajati. Utoliko je bilo veće iznenađenje kad su oni pristali na plaćanje pune stope uz prihvatanje utešnog i potpuno neizvesnog obećanja da će doprinos biti materijalno kompenziran na drugoj strani.

Kraj I dijela.

[Birdum-Bardum]

Memorandum "SANU" (II dio)

Ovaj ishod je u suprotnosti sa nalazima o ekonomskom zaostajanju Srbije, a istovremeno je istorijski neodgovoran čin prema sopstvenom narodu. Kapitulacija političkih predstavnika Srbije navodi na mnoga razmišljanja, pre svega o njihovom pravu da takav korak učine. Postavlja se pitanje ko je ovlašćen da prihvati odluku kojom se privredi Srbije izriče presuda o dugoročnom zaostajanju u budućnosti sa neizbežnim političkim posledicama. Reč je o ogromnim sredstvima neophodnim za pokretanje privrednog razvoja Srbije i rešavanje egzistencijalnog pitanja velikog broja mladih ljudi bez posla, većeg nego u bilo kojoj drugoj republici. Bez referenduma uzurpirati pravo da se iza zatvorenih vrata dogovara, odlučuje i pristaje da ekonomskom razvoju tog naroda postavlja ozbiljna ograničenja.
Srbija je mirne savesti i sa osećanjem da je uveliko ispunila svoj dug solidarnosti mogla postaviti zahtev da se oslobodi doprinosa fondu. Istinske žrtve za razvoj tri nerazvijene republike i SAP Kosovo podnela je samo ona, plaćajući pomoć drugima sopstvenim zaostajanjem. Sa tri razvijena područja to nije bio slučaj. Primena stope doprinosa proporcionalno društvenom proizvodu nije se držala osnovnog pravila da se obaveze odmeravaju prema ekonomskoj snazi obveznika. Proporcionalna stopa poštedela je Sloveniju, Hrvatsku i Vojvodinu progresivnog doprinosa, što im je omogućilo ne samo da se normalno razvijaju, već i da poboljšaju svoj relativni položaj prema jugoslovenskom proseku. Za Srbiju su, međutim, takve stope predstavljale ogromno opterećenje. Njena privreda je izdavala polovinu neto akumulacije za nerazvijena područja, zbog čega se sasvim približila privredama nerazvijenih republika.

I pored toga što je svojim doprinosom pomogla razvoj nerazvijenih područja i olakšala teret razvijenima, Srbija za svoje zaostajanje ne nailazi na razumevanje ni jednih ni drugih. Obostrani interes upućuje dva tipa područja na koaliciju radi održanja postojećeg stanja u kome zadovoljava svoje interese na račun Srbije. Antisrpska koalicija nastupila je u slučaju stope doprinosa otvorenije i sa manje političkog takta nego bilo kada ranije. S neprikrivenim pritiskom Srbiji je nametnuto da prihvati stopu doprinosa u celini. Ovaj pritisak važan je i kao znak da već tradicionalna diskriminacija Srbije nije oslabila, ako se čak nije povećala.

Imajući u vidu šta se sve događalo u posleratnom periodu, takav pritisak ne predstavlja ništa novo. Nov bi mogao biti odlučan otpor Srbije tom pritisku. Na žalost, to se nije dogodilo. Otpora je bilo više nego ranije, ali ipak sasvim nedovoljno.

Srpski rukovodioci nisu iskoristili ni sva pravna sredstva kao što je mogućnost upotrebe veta, koje im jedino preostaje u situaciji kada se nađu usamljeni sa svojim opravdanim zahtevima, a izgleda nisu ni pomišljali na odgovarajući odgovor koji podrazumeva i otvaranje političke krize ako se drugačije ne može. Političari Srbije su se pokazali nespremnim za istorijski zadatak koji im je nametnula izuzetno teška konstelacija odnosa u jugoslovenskoj zajednici.

Nastavice se...

[Birdum-Bardum]

nastavak...

ČETVRTI CILJ SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Četvrti cilj srpskog nacionalnog programa je rušenje komunističkog sistema i pomaganje, svojim primerom, nacionalnom oslobodjenju ostalih naroda u istočnoj Evropi, iz prostog razloga što su komunizam na istoku Evrope etablirali iza kulisa oni isti veliki savremeni inkvizitori koji su stvorili i finansirali fasizam u zapadnoj Evropi, kako bi maroderski profitirali na morima hrišćanske krvi u Evropi kroz dva svetska rata! Uostalom, komunizam i fašizam su samo antihrišćanska sredstva SAVREMENIH VELIKIH INKVIZITORA!!! Sa ovim četvrtim srpskim nacionalnim ciljem, srpski narod može da spreči planirani velikonemački (IV Reič) treći "Drang nač Osten". Sa ovim četvrtim ciljem srpskog nacionalnog programa srpski narod može da stvori temelj PRAVOSLAVNOM EKONOMSKOM BLOKU koji bi bio zdrava konkurencija nezdravim zapadnim ekonomskim i finansijskim prevarantskim institucijama!

PETI CILJ SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Peti cilj srpskog nacionalnog programa je kasnije integrisanje UJEDINJENE SRPSKE DRŽAVE (USD) u HRIŠĆANSKU UJEDINJENU EVROPU, oslobodjenu lihvarskih pijavica, koje danas prete celoj Evropi!

ŠESTI CILJ SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Šesti cilj srpskog nacionalnog programa je vraćanje duga časnim precima koji nas danas kunu iz grobova, čak do te mere da je od zaglušne kletve KORAKNUO I KAMEN, jer SRBI SU JEDINI NAROD U SVETU KOJI SA KOSOVA I METOHIJE - NAJSVETIJE SRPSKE TAPIJE - PRESELJAVA ČAK I SVOJA GROBLJA!!!

Upozoravam da ukoliko se zanemari ovaj šesti cilj srpskog nacionalnog programa, Srbi će morati da PRESELJAVAJU SVOJA GROBLJA IZ SVIH ZAPADNIH SRPSKIH, PREKODRINSKIH, ZEMALJA, a to bi bilo najsramnije doba u srpskoj istoriji, doba u kojem bi VELIKI I ČASNI PRECI DOČEKALI DA IM NEODGOVORNO SUDE NAJMANJI I NAJNEČASNIJI UNUCI, a to se ne sme dozvoliti, jer ako se to dozvoli Srbi će morati u svakoj generaciji da ratuju!

SEDMI CILJ SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Sedmi cilj srpskog nacionalnog programa je ostvarenje političkog ideala svakog pojedinca da nadje svoje mesto pod suncem koje mu pripada, dakle, nesmetan razvoj pojedinca, što je osnovni uslov napretka svake civilizovane zajednice!

OSMI CILJ SRPSKOG NACIONALNOG PROGRAMA

Osmi cilj srpskog nacionalnog programa je ONEMOGUĆAVANJE SVAKE IDEOLOŠKE I TEOLOŠKE ZLOUPOTREBE NARODA sa ciljem nametanja narodnog bescilja!

Na kraju, svih ovih osam ciljeva srpskog nacionalnog programa treba realizovati primenom vrhovnog SRPSKOG NACIONALNOG PREPORODITELJSKOG NAČELA koje glasi: HTETI, SMETI, UMETI NARODU SLUŽITI, jer onaj ko služi svom narodu onako kako Bog služi grešnima, taj postaje aristokrata neba po ovozemaljskoj plakaonici i u svako doba dana i noći uživa gostoprimstvo i Boga i siromaha, a sa tim moralnim kapitalom kupuje se celo nebo koje je svima iznad glava!!!

[Birdum-Bardum]

Program "Velika Srbija"

Izvor: Srpski zločini nad Bošnjacima-muslimanima 1941.-1945.
Piše: Dr. Šemso Tucaković

"Ovaj projekat velike i homogene Srbije dopunjen je kasnije programom četničkog pokreta Draže Mihailovića, koji glavne operativne zadatke likvidacije Bošnjaka određuje u dane sloma okupatorskih snaga na jugoslovenskom tlu."

Ideološka i politička osnova zločina četnika nad Bošnjacimau drugom svjetskom ratu razrađivana je intenzivno uoči rata u Srpskom kulturnom klubu, čiji su članovi posebno insistirali na vlastitoj državi svuda gdje žive pripadnici srpske nacije. U vidokrugu zagovornika životnog prostora za Srbe - od Vidina do Gospića - nije bilo Bošnjaka, jer su ih velikosrpski ideolozi smatrali „nenacionalnim elementom". Stoga su oni haos rata na jugoslovenskom tlu shvatili kao idealnu priliku da teoriju čistim etničkim teritorijama buduće velike Srbije pretvore u djelo. Jugoslovenska vojska u otadžbini (četnici) pod komandom ministra Kraljevske vlade u Londonu, đenerala Mihailovića, trebala je da bude izvršilac te ideje. Normativnoj razradi teorijskih postavki o rješavanju „muslimanskog pitanja" u Jugoslaviji četnički ideolozi prišli su odmah po okupaciji. Već 30. juna 1941. godine, jedan od vodećih četničkih „stratega", Stevan Moljević ponudio je projekat homogene Srbije u obnovljenoj Jugoslaviji poslije drugog svjetskog rata. Homogena Srbija bi obuhvatala „celo etničko područje na kome Srbi žive", a na njenom prostoru za razliku od pripadnika rimokatoličke vjere, ne bi bilo mjesta za pripadnike islama.[3]
Ovaj projekat velike i homogene Srbije dopunjen je kasnije programom četničkog pokreta Draže Mihailovića, koji glavne operativne zadatke likvidacije Bošnjaka određuje u dane sloma okupatorskih snaga na jugoslovenskom tlu. U tom vremenu potrebno je pored ostalog:

a) omeđiti „defakto" srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj;
a) posebno imati u vidu radikalno čišćenje gradova i njihovo popunjavanje svežim srpskim elementom;
b) izraditi plan za čišćenje ili pomeranje seoskog stanovništva sa ciljem homogenosti srpske državne zajednice;
c) u srpskoj jedinici, kao naročito težak problem uzeti pitanje mislimanas i po mogućnosti resiti ga u ovoj fazi..."[4]

Odmah nakon objelodanjivanja ovih projekata i programa rješavanja pitanja Bošnjaka 1941. godine, četničke jedinice počele su fizičku likvidaciju muslimanskog življa na svim prostorima gdje su im odnosi snaga to omogućavali. Samo nekoliko dana nakon izrade projekta „Homogena Srbija" počeli su u pojedinim krajevima, gdje su nastajale četničke formacije progoni muslimanskog življa. Taj teror postojao je u nekim krajevima i prije, posebno tamo gdje su u formiranju i konstituisanju četničkog pokreta učestvovali članovi Srpskog kulturnog kluba. Neke dileme koje su se javljale ujesen 1941. godine, u četničkim štabovima, nastale pod uticajem prokomunističkih elemenata, Draža Mihailović[5] je otklonio posebnom instrukcijom 20. decembra 1941. godine.

Nastavice se...

[ul_8mart_br?]

BB, ubacivat komentare u jednu seriju sa nastavcima nije lijepo ali ako to ne uradimo postoji opasnost da ovo bude sajt za iznosenje velikosrpskih fasistickih projekata :D
I pored katastrofalnog poraza koji je dozivjela ova politika i ciji porazi polako suzavaju "veliku srbiju" na tkzv "beogradski pasaluk", jos ima u Srbiji ljudi koji upotrebljavaju ovaj rjecnik i od toga gledaju da usicare kaku korist. To sto ima takvih ljudi nije vazno, sarlatana ima svuda, zalosno je sto ima mnogo mnogo vise onih koji se jos mame na tu udicu. Kad se malo pazljivije pogleda na njihovu pricu moze se vidjeti da oni stalno koriste izraze “srpske zemlje”, srpske terirotirije itd, i to je jedini vodic, taj kompleks velicine, hoce da je drzava teritorijalno velika. Niko tu ne vidi Srbe, vazna je teritorija. To su shvatili ti Srbi koji zive izvan Srbije i na ciji su racun izvodjene sve avanture u zadnjih 20 godina. Eno ih sada po sirotistima niko i ne zeli da cuje za njih.
Tvorci ove ideje “velike srbije” su manje vise sa Hrvatima podijelili interese, a Bosnjaci su bili planirani da se istrijebe. U to vrijeme bijah student u Sarajevu, kad je zlocinac karadzic porucivao sa govornice bosanskog parlamenta ”..muslimani ce nestati, ako Bosna bude nezavisna ...”. Allahu sucur, tu smo uprkos svim zlodjelima koje su nam nacinili, jaci i svjesniji nego ikad ranije, ali njega nema, on je nestao kao i citav taj zlocinacki projekat. Sada se krije po shtalama i on i njegov ludjak-komandant, ali ne za dugo insalah. Ironijom sudbine bice predat pravdi od strane onih za ciji je hesap radio.

[Birdum-Bardum]

Hehe, i meni je to padalo na pamet, ali sam naziv foruma Sandzak dovoljno govori. Pored toga ocekuju se i komentari ostalih clanova, nije valjda da cu sve ja sam. :)

Hvala.

[ul_8mart_br?]

Ovdje cu navesti dio jednog teksta koji su spremili takozvano udruzenje Ras na celu sa dr Nikodinovicem, koji govori o potrebi formiranja novih opstina na teritoriji N.Pazara, naravno srpskih, kao u zlatno doba balvan-revolucija. Medjutim ovo nije isjecak od prije 20 godina vec juce prekjuce objavljen dokument na jednom njihovom forumu, i oni ozbiljno nastavljaju raspravu na temu. Tu se pojavljuje i neki tip, stijo, koji obecava svim srpskim klosarima po Pazaru, pa makar bili preko chetres godina, pun kamion skadarskih katolickih djevica, ne preko dvajes godina. Djura iz nadrealista je nula za ovog..

Ovo je obrazlozenje za tkzv nove opcine:

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Рашка област мора да се сагледа у неколико историјских периода:
• Немањићки период,
• период турске окупације,
• период после 1912.г., тзв Прва и Друга Србија,
• период за време великих светских ратова,
• комунистичко-социјалистички период.

а/Немањићки период је значајан по томе првенствено што је остао српски дух јединствен за целокупну српску нацију, са споменицима историје и културе као
печата српског ко-нтинуитета.Ту је Стари Рас, Манастири Сопоћани и Ђурђеви сту-пови, Петрова Црква, Град Јелеч, легенде везане за историјаке личности, Дежевсни сабори.Све то је запуштено и замире, а има немерљив заначај за јачање српског идентитета и српског једиства у целини. Подручје Рашке области је археолошки неистражено и може имати значај приближно Хиландару.Те могућности могу да се искористе и имаће вишеструки значај:јачање нациналне свести и српског јединства формирањем институција од општег значаја, као на при-мер Немањин дежевски сабор.Укратко, немањићки период је неоткривен и невиђен капитал који тек треба искористити.О томе би могао да се донесе посебан програм.Да би се донекле сагледала снага Немањићке Рашке дајемо преглед подигнутих манастира и цркава у садашњем стању.

б/Турска окупација је оставила трајне последице чији котинуитет и данас траје и има услове да и даље доноси штету Србији у целини, а непосредну штету Рашкој области.Ова окупација је оставила муслимане као живи споменик свога боравка у Србији.Тај исламски феномен још није потпуно сагледан и процењен са свим штетним последицама за будућност Србије.То је предмет науке и стратегије.Остао је исламски дух који стално јача кроз прагматизам исламске вере који формира и психологију и филозофију муслимана и најјачи је фактор од свих могућих чини-лаца. Суштина је у повећању броја муслимана множењем и превођењем српкиња у ислам и то се чини и данас.Друго правило је да треба стећи àшто веће богаство, а ислам допушта сва правила и ослобађа их осећања кривице, гриже савести и сувишног поноса.Да би се разумели потребно је познавати куран.Жене и данас имају код муслимана ограничена права.Врло честа појава код муслимана је да има-ју више невенчаних бракова који трају и деценијама.То је последица тога правила.

Неформиран муслимански идентитет изазива страх, несигурност код муслимана и највећег непријатеља виде у припадницима правослвља, Србима, што грешка и штетно..До сада су увек били против Срба и увек су се уједињавали са свим срп-ским непријатељима: Турцима, Швабама и Немцима и Шиптарима, комунисти-ма.И данас траже српске непријатеље по свету Исламска Конференција интегрише муслиманске инересе у целом свету и патрон је свим муслиманима, па и муслима-нима у Србији.То не сме никад да се испусти из вида у било којој процени кад су они у питању.

Увек су били са сваким које био против Срба.

Одмах да буде јасно:ми нисмо националисти, већ само патриоте и тај проблем видимо боље јер се непосредно тиче наше коже.Ми не само да га видимо већ имамо и предлог како да се то осујети.Зато и предлажемо формирање ОПШТИНЕ ДЕЖЕВА И ОПШТИНЕ РОГОЗНА .

ц/1912.г. је Стара Србија ослобођена од Турака.Краљевина је кратко трајала, код муслимана је остало живо сећање на турски период и на привилегије које су имали
код Турака.Муслимани и данас неке српске породице идентификују као њихове "чипчије".Невероватно,алиистинито.У схватању муслимана Србије је да су они окупирани од стране Срба и да је ово њихова територија и Државу Србију до-живљавају као туђу државу и такав однос и имају:свим средствима и начинима Србију треба ослабити и вратити оно што им је при-падало за време турске окупације.За њих важи за сва времена правило:оно што је некад било турско(њихово) увек мора бити турско (њихово).То је аксиом за разумевање политике муслимана.Део муслимана је настао потурчавањем Срба.И данас живе муслимани у Новом Па-
зару са српским презименима:Радичевић, Караџић, Мартиновић, Поповић, Бише-вац.

За време Краљевине део муслимана се иселио за Турску.Њих је Краљевина испла-тила. Веома су чврсте везе између муслимана Србије и Турске, постоји међусобни снажан утицај и блиски односи.

Црква и наука би морале да допринесу да се муслимани интегришу у Србији.За то има могућности и ту би морао да се донесе посебан програм.Тиме би се овај проб-лем ублажио.

Оно што је била грешка турске окупације је да су само Срби обрађивали земљу. Краљевина је ту земљу доделила онима који су је обрађивали,углавном Србима.То је наша најјача упоришна тачка, јер и данас Срби поседују већину пољопривредног земљишта.

Муслимани су населили градове због трговине.Село су занемарили.Али доћиће време када ће из стратешкоплитичких разлога купити пољоппривредно земљиште од Срба за врло мале паре, као што су урадили Шиптари на Косову и Мето-хији.Кад се то деси, онда ће то бити крај Србије у Рашкој области.Ми се плашимо да то време није далеко.Чека се само развој трајније политичке перспективе каја ће имати по њих повољан и трајан карактер .Ми Срби из Рашке облсти сматрамо да нам време није наклоњено без обзира àшто је српска власт у Србији и да је минут до дванаест да се спречи губитак територије Србије у Рашкој обла-сти.Ми сматрамо да је политички тренд у корист свих српских непријстеља, па и мусли-манских националиста.Свесни смо да нас нећете схватити, јер актуелни политички прагма-тузам у Србији је ирационалан и детињаст.Тако изгледа његова површина,а незнамо да ли има дубину.То је ризик наше иницијативе.Али Вама верујемо и зато смо ту.

д/Комунистичко-соцјалистички перод је имао променљиве услове за Србе у Рашкој области.Одмах после рата је настала ликвидација комунистички непри-јатетеља и стрељан је знатан број муслимана као ратни злочинци.За време Ран-ковића иселио се знатан број муслимана у Турску, јер нису пристајали да им жене буду без фереџе (покривено лице), нису пристајали на школовање женске децеТо је та спрега муслимана Србије и муслимана Турске која и данас функционише.Једно
време су били сумњив државни елемент.јер су уче-ствовали на страни окупатора против слободилачког рата као војници вермахта и Алба-није.Али убрзо су се снашли масовним уласком у комунистичку партију и максимално су се трудили да докажу своју лојалност.Убрзо су стекли поверење и заузели су све позиције власти, а национални паритет ишао им је на руку, а на штету Срба, јер су српске пре-дста-внике власти бирали муслимани по принципу:слаб Србин наспрам јаког муслимана. Ускоро је дошло време да Срби нису могли да се запосле на било које радно место.Важио је у свему национални кључ и моралнополитичка подобност.То је значило да су сва врата Србима затворена, а бирани су ради паритета само неспосбни Срби.Сва материјална сре-дства су улагана у град, на село није ишао скоро ни динар, или само симболика преко пољопривредне задруге, јер су села махом српска.Електрична енергија је касно стигла у села. Републици се понављао рефрен да су међунационални односи такви да служе за пример другима ,а да је ово најсиромашнији крај Републике и увек су тражене паре за развој. Селасу назадовала у развоју, јер су се Срби масовно селили у срдњосрбијанске градове и села, а највише у Крагујевац и постајали чист пролетеријат који је имао само своју радну снагу. Тако су села остала без радне снаге, а град је постајао све више муслимански.Ретки српски интелектуалци ако нису били покорни били су жртве монттираних политичких суђења и они би се брзо селили.Српски народ у Рашкој области је постао комплетна сиротиња:без материјалних добара, без кадра и на крају и без радне снаге.Села су била у већини српска и поседовала су 67% пољо-привредног земљишта, али су били комплетна жртва комунистичког режима моди-фикован програмом муслиманских националиста.То стање је веома упорно каму-флирано и скривано од јавности. Доласком социјалиста и појавом УДРУЖЕЊА "РАС" ова политика је раскринкана и муслимански националисти су изашли у јавност са својим сепаратистичким програмима, који је данас актуелан и врло акти-ван на по-литичкој сцени Србије и слободно се може рећи велим делом и остварен.

[ul_8mart_br?]

...

е/Актуелна политичка сизуација у Рашкој области је углавном позната и није нова.На власти су муслимански националисти, јер су добили локалне изборе, који су практично организовали све свере живота, формирали су институције за све делатности, преузели су комплетан капитал, национално су хомогенизовали мусли-манско становништво и сви мисле као један.Главни и трајни адхезиони фактор је Исламска верска заједница као део Исламске конференције, а основни им је циљ формирање своје муслиманске државе на простору Србије, односно Рашке обла-сти. Њихова тактика је спровођење нациналстичког програма двоструким фро-нтом: муслимански нациналисти на локалном терену, а други фронт је преко легалних органа власти и међународних непријатеља Југославије.У време соција-листа су били у врху и СПС и ЈУЛ-а.Данас такође су добро сондирали своју пози-цију преко ДОС-а и вешто лобирају за своје националистичке интре-се.Очекујемо да знате тренутну ситуацију, али дозволите само једну констатацију:све области живота су тако орга-низовали да задовољавају све захтеве правог исламског начина живљења.Нови Пазар је нај-изразитији исламски град у Европи који се не разликује од градова Блиског Истока.Једино им недостаје државни ентитет па да буду потпуна муслиманска држава.Надају се да ће и то ускоро остварити.У регионали-
зацији виде велику своју шансу за своје сепаратистичке циљеве.Срби у Рашкој области су остали без било каквог утицаја не на власт и организовање живота, него немају утицаја ни на своју сопствену судбину.Цео век проживесмо са осећањем се смо у туђини као се нисмо у Србији. Било је само ретких кратких историјских тренутака када смо се осећали своји на своме.Сада се уопште тако не осећамо. На-против, мислимо се смо озбиљно угрожени и се ћемо се вратити на црњи перод не-го за време комунистичког национализма.Сада су им карте на столу.Сви « уче бошњачки» и ускоро ће то бити званичан језик у Рашкој области.Срби Рашке области хоће томе се се супроставе.Користимо оно што имамо:своју територију, своју државу и остатак српског народа у Рашкој области.Срби у Рашкој области сви мисле као ми иако понекад не смеју се то изразе.Једино решење је у формирању ОПШТИНА ДЕЖЕВА И РОГОЗНА.На простору који ће бити под управом ових општина органи-зоваћемо тако живот који ће зауставити исељавање Срба из Рашке области, отворићенам животну перспективу и Србија на овом простору ће сигурно почети се личи на Србију.Тиме ћемо битно осујетити национаистичко-сепарати-стичке планове муслманских националиста, ојачаћемо стратешку позицију одбране од шиптарске експанзије запоседањем Рогозне и за-тварањем Рашке долине и оме-тањем интезивне комуникације са црногорским делом Рашке области. Оживећемо село изградњом на првом месту путева и других инфраструктурних чинилаца, раз-вићемо друштвене институције:здравство, просвету, со-цијалну заштиту, културу, отворићемо много нових радних места и развити привреду, туризам, пољоприврду, оживећемо историјске споменике и обновити порушене, моћићемо се развијамо своју памет и се је употребљавамо и за себе и за опште добро, довешћемо и остале Србе се виде родно место своје отаџбине, по-рашће српска памет на овоме прос-тору, говорићемо слободно ма-терњим српским језиком и бићемо слободни први пут у своме животу.Како ћемо се орга-низовати укратко ћемо Вам то представити.

А/ ОРГАНИЗОВАЊЕ УПРАВЕ
• седиште ОПШТИНЕ ДЕЖЕВА у Дежеви
• седиште ОПШТИНЕ РОГОЗНА у Рајетићу, алтернатива заједничка управа за обе општине у почетку
• радне просторије користити постојеће, а пренети на месне канцеларије већину послова управе
• кадрови – миниималан број у сдиштима општина
• нормативна документа по принципу једно насеље један одборник без обзира на број становника се би се избегло прегласавање и друге манипулације
• средства за покривање трошкова рада ОПШТИНА из буџета, пореза и такса и дона-торство
• имовина стечена средствима Репиблике би се поделила на три дела.Тамо где је немо-гућа подела корисник би платио надокнаду или закупнину.


Koga interesuje: http://www.raskaoblast.com/forum/viewtopic.php?p=24258#24258

Dakle jos je moguce da u ovoj zemlji, u nasem gradu, glasno i javno mogu da se objavljuju ove stvari...

[tranzicija]

Kakva je budala ovaj lik Nikodinovic. Izgleda da se ovi psihijatri kad odu u penziju "zaraze" od svojih pacijenata.
Ovu budalu iz udruženja ras više ni srbi ozbiljno ne shvataju...

[Milica]

Sta ce se desiti, hocete li i mene proglasiti nacionalistom, srpskim fasistom, i budalom, ako budem chatovala sa vama na ovom forumu i za avatar budem koristila

http://www.photo-host.org/thumb/489225tranzicija.jpg

kao "TRANZICIJA" iznad mene.

[Deddha]

Na forumu se na chatuje, osim u slucaju da ima posebna tema za to (sto nije slucaj sa ovom na kojoj pises):D A necemo ni za to sto stavljas rasku, zemlju vlasku, imamo mi razumjevanja za bolesnike od kojih se citav svijet gnusa i pokusava da ih drzi u rezervatu, kao kromanjonce, pecinske ljude. Pa mi smo mislim europa vec. A i 500 godina traje vec nasa ljubav, nije to malo:D

[ul_8mart_br?]

Dobro dosla Milice, nadam se da nisi neka "peka" da se odma' duris na Deddhin crni humor.
Ma mi malo udarili nostalgiju, nema vise onih starih cetnika da prijete ka nekad draskovic ili seselj, sve se pretvorilo u neke "ljigave demokrate" i kvislinge :p .
Ovo doktorovo elaborisanje malo unijelo uzbudjenja u nase monotone zivote; pazi ove recenice:
Увек су били са сваким које био против Срба.
Hehe, misli na nas. Nego ozbiljno je narusio svoju "opasnost" sa reklamiranjem neke svoje knjige, cak i na "turskom forumu", pa sve mislim da je ovo pisao zbog reklame.
Ali moja paznja je totalno usmjerena prema majstor Stiju, a medju svim njegovim projektima najvecu paznju privlaci onaj: zaradi skadarsku djevicu.

Rana zora, usi starih danguba osluskuju ne bil' chuli zvuke kamiona Stijina, sa ortakom drnikodinovicem sto cheraju sa skadra staroga grada hrpu djeva duga stasa. Skupilo se sve staroga kloshara ne bili ga palo od stijina tovara. Vrishti stijo, u red stani bando, il' u tursku ma'alu cheram ovo blago. Pa postrojija stija sve mushkinje stare pa kaze; u zadnju turu bilo je falinke, otislo je nesto djeve u turke, zato svako neka uchkur drijesi, doktor uceni da prevaru rijesi, da on vidi od svakog 'alata da ne bude pogrjesnoga svata..

[Haljit]

... zato svako neka uchkur drijesi, doktor uceni da prevaru rijesi, da on vidi od svakog 'alata da ne bude pogrjesnoga svata..

hehehehe, vazda su se srbi po subari prepoznavali

[Dzemo Braun]

NOVI PAZAR 30. 01. 2010

Ras pisao Kusturici: Želimo film o Stefanu Nemanji

Udruženje građana Ras iz Novog Pazara je režiseru Emiru Kusturici uputilo pismo u kojem mu predlaže da snimi film ili televizijsku seriju o osnivaču prve srpske države Stefanu Nemanji. U pismu se navodi da je u životu Stefana Nemanje bilo mnogo dramatike i čudnih okolnosti, pa je idealan materijal za film koji bi krunisao Kusturičinu svetsku slavu.

Predsednik udruženja Ras Dobrosav Nikodinović u pismu tvrdi da je Stefan Nemanja najveći sin srpskog naroda i da bi filmom bila ispravljena istorijska nepravda i skinut greh sa srpskog naroda "što je oca nacije i države zaboravio".