Turska

[al_Bazari]

Turski predsednik u BiH
2. septembar 2010. (B92)

Predsednik Turske Abdulah Gul doputovao je danas u dvodnevnu zvaničnu posetu BiH.

Gul će razgovarati sa članovima kolegijuma Parlamentarne skupštine BiH, a potom će se obratiti poslanicima.

Predsedavajući Saveta ministara BIH Nikola Špirić ugostiće turskog predsednika, dok će se kasnije Gul i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić obratiti Poslovnom forumu privrednika BiH i Turske.

Drugog dana posete, Gul će se u Sarajevu sastati sa visokim predstavnikom Valentinom Inckom, članovima Međureligijskog saveta BiH i posetiće Turski univerzitet na Ilidži.

Dodik: Turska podržava isključivo Bošnjake

Premijer Pepublike Srpske Milorad Dodik rekao je da se Turska neprincipijelno meša u poslove BiH i da je današnji dolazak turskog predsjednika Abhdulaha Gula isključivo vezan za podršku bošnjačkim političkim interesima.

On je ponovio da je Turska razradila akcioni plan i aktivnosti koje su usmerene ka tome da BiH bude unitarna.

"Turska želi BiH samo po meri Bošnjaka. Ta zemlja ima značajnu ulogu u međunarodnim odnosima, ali to ne znači da mi u RS treba da aplaudiramo njihovim skrivenim političkim namerama", rekao je Dodik.

[Hikmet]

Došao iz Turske da bi pomagao štićenicima
http://www.naslovi.net/2010-09-03/blic/dosao-iz-turske-da-bi-pomagao-sticenicima/1954889

[ul_8mart_br?]

Iz teksta Lazanskog u Politici, koji je prenio Maskirani:
Turci su nedavno na referendumu pojačali zavisnost do sada nezavisnog sudstva od aktuelne politike, što je, je l’ te, izraz direktne demokratije, a što je EU odmah i zdušno pozdravila, ali što me je i dosta uznemirilo, jer je i to dokaz da Turska nikada neće ući u EU. Naravno, turski generali nisu zadovoljni referendumom, ali za sada ćute. Kada sam neke od njih pre referenduma zamolio za intervju i postavio pitanje je li i vrtić u Novom Pazaru jedno od referendumskih pitanja grubo su mi odgovorili da turski generali nikada ne daju intervjue. Kažu, osim u jednoj situaciji, kada izvedu tenkove na ulice. Time oni poručuju šta misle, nisu im potrebni intervjui po medijima. Tako je to u Turskoj. Očekujem takav intervju. Kad-tad.

Ovaj tip zeli izgleda zali za starom Turskom dok je bila igracka bjelosvjetske mafije i njihovih sluga unutar turske armije. Pa ocekuje, ko bajagi, da ce se ti isti ponovo reinkarnirati, napraviti vojni udar, pa ce ih on intervjuisati. Nade za takav intervju su prilicno blijede, posebno poslije posljednjeg referenduma. Vremena su se promijenila. Sad po intervju mora da ide u neki od zatvora gdje su pohranjeni ovi njegovi "huntassi". Visoko sudstvo, posljednja utvrda u kojoj su se stacionirali petokolonasi koji stoje na putu vracanja Turske svojoj historijskoj misiji je takodje posljednjim referendumom razbijena.
U samo 8 godina vladavine Erdoana i njegove partije, Turska je sa 26 dospijela na 16 mjesto na ljestvici vodecih ekonomija, pohod se nastavlja. Posljednji podatak kaze da je nacionalni dohodak po glavi stanovnika u toj zemlji 13.5 hiljada dolara. Clanstvo u EU za Tursku nije uze spasa kao za "banana republike" po Balkanu i niko se tamo ne uzbudjuje zbog toga sto govore Sarkozi i Merkel, da ne pominjemo neke Gvide.

Nadaju se Miroslave i mnogi drugi da se oporave "braca" u Turskoj ali dzaba. Bolje je umjesto nadanja vratiti se u stvarnost i nastaviti razvijati dobre odnose sa ovom velikom zemljom i njihovim demokratskom vlastima.

[al_Bazari]

http://www.fototime.com/C5D316018B14B1A/orig.jpg

SAD prodaju naoružanje Saudijskoj Arabiji

Utorak 14.09.2010

Administracija predsednika SAD Baraka Obame priprema se da obavesti Kongres o prodaji naoružanja Saudijskoj Arabiji u vrednosti od 60 milijardi dolara, izjavili su američki zvaničnici.

Sporazumom su obuhvaćeni savremeni vojni avioni, koji će učvrstiti poziciju Saudijske Arabije prema Iranu, izvestio je "Vol strit žurnal".

Zahvaljujući ovom dogovoru, u SAD će biti osigurano 75.000 radnih mesta. Nakon što Kongres dobije zvanično obaveštenje, uslediće rasprava, a poslanici se mogu založiti za unošenje izmena, postavljanja uslova ili blokada.

Portparol Pentagona pukovnik Dejv Lapan izjavio je da će Bela kuća dostaviti obaveštenje Kongresu u roku od oko sedam dana.

Američki mediji prenose da je Obama odobrio prodaju borbenih aviona F-15 i helikoptera tipa "apač", "crni jastreb" i "mala ptica".

Dve zemlje razgovaraju i o prodaji mornaričkog naoružanja u vrednosti od 30 milijardi dolara, ali nije poznato kada bi ovaj dogovor mogao da bude realizovan, niti da li će biti uključen u predstojeću kongresnu notifikaciju.

Američka administracija zakonom je obavezna da unapred obavesti Kongres o prodaji naoružanja.


http://img99.imageshack.us/img99/6369/z5su.jpg


Gdje je kraj ove ludosti?


Posljednjih dana Saudijska Arabija i zemlje Zaliva realizuju najveću kupovinu oružja u svojoj historiji. Kao da Amerika zemlje Zaliva zatrpava oružjem. Na taj način u globalnoj ekonomskoj krizi olakšava svojoj industriji oružja i u isto vrijeme protiv Irana formira jedan uticajan odbrambeni prsten. S druge strane, pak, zemlje iz orkuženja predstavljene im prijetnje shvataju ozbiljno i protiv neprijatelja, koji je označen radi zaštite tuđih interesa u ovom regionu, sve svoje izvore usmjeravaju prema Zapadu.

Cijena koštanja oružja koje će otići u Zaliv iznosi 123 milijarde dolara. Međutim, to je zvanična informacija, pa je zbog toga evidentirajmo kao, u najmanju ruku, 150 milijardi dolara. Saudijska Arabija potpisuje ugovor vrijedan 67,78 milijardi dolara, Oman 12,34 milijardi, Kuvajt 7,11 milijardi dolara, Ujedinjeni arapski emirati, pak, blizu 40 milijardi dolara!

Ministrica spoljnih poslova Amerike, Hilari Klinton, nedavno je izjavila: “Ukoliko Iran ne odustane od nuklearnih aktivnosti, mi ćemo saveznike iz te oblasti uzeti pod naš odbrambeni štit.”

Mi smo ove riječi protumačili na sljedeći način: “Iscrtane su nove granice Zapada na Istoku i Istoka na Zapadu.”, napomenuli smo da je tursko-iranska granica definisana kao granica Zapada sa Istokom i da su ove dvije zemlje određene za mjesto jednog strašnog sukoba. Insistirajući na međusobnoj saradnji, Turska i Iran, uprkos Zapadu, pokušavaju omekšati ovu krutu granicu. Zbog toga je Turska, koja uprkos svim pritiscima ne pruža korak nazad, u posljednje vrijeme postala meta otvorenih napada.

No, vratimo se oružju: U paketu koji će uzeti Saudijska Arabija, pored modernizacije mornarice i balističkih raketnih sistema, nalazi se još i ovo: 84 borbena aviona tipa F-15, 70 helikoptera Apač, 72 helikoptera Blek Houk i 36 helikoptera Litl Brd. Šuška se da će paket narasti do 90 milijardi! Jer, navodno, toliko je potrebno da bi se uspostavila ravnoteža sa Iranom! Također se prenosi da će ovaj sporazum obezbijediti posao za 75.000 ljudi u Americi. Napomenimo još i da će Amerika u narednih deset godina prodati Izraelu borbene avione F-35 u vrijednosti od 30 milijardi dolara. Pored Amerike, Ujedinjeni arapski emirati kupuju i od Francuske 80 borbenih aviona. Ovdje trebamo podsjetiti i na sporazume o kupovini oružja između Saudijske Arabije i zemalja Zaliva koje već imaju sa Engleskom.

Nedavno smo spomenuli “svađu” Izraela i Rusije zbog ruskog naoružavanja Sirije i komentarisali smo izraelsku izjavu: “I mi ćemo dati oružje neprijateljima Rusije!” U posljednjih pet godina Tel Aviv priprema napad na Iran. U okviru toga obezbijedili su svaku vrstu podrške od Amerike. Također se i Iran deset godina kontinuirano naoružava, ulaže u svoju vojnu tehnologiju. Amerika i Izrael pretvorili su Gruziju u depo za oružje. Sve zemlje oko Irana ušle su u veoma opasnu trku za naoružanjem. Dok se između Rusije, Irana i Sirije realizuju projekti u oblasti vojne tehnologije, ostale zemlje u okruženju naoružavaju se kao nikada u svojoj historiji i pretvaraju se u tuđe garnizon-zemlje. Zajednički cilj svih njih jeste Iran. Kao da nikog od njih ne interesuje opasnost koju predstavlja Izrael. Zauzimaju pozicije na osnovu “nove opasnosti” koja im je servirana.

http://motherjones.com/files/images/iraq-candy-kirkuk.jpg

Gdje će biti kraj ove ludosti? Kakvu će opasnost predstavljati ovo nekontrolisano naoružavanje? Ko se gura na front i protiv čijeg neprijatelja? Ko će ginuti, koje će se zemlje srušiti, koje će se rasparčati, kakav će haos zavladati u ovoj oblasti? Ovog trenutka niko ne razmišlja o tome. Jer, i o tome razmišljaju drugi.

Oblast je podijeljena u dva kampa. Izvršena je jedna potpuna polarizacija. Ako se obrati pažnja, u ovoj situaciji opasnosti, interesi, proračuni, sve je definisano od strane drugih ljudi. Turska je jedina zemlja koja ima komunikaciju sa obe strane. U isto vrijeme ima određenog uticaja i na Iran i na sunijske zemlje. Zbog toga se nalazi na jednoj poziciji koja može pokvariti ove račune. Na scenu stupa kao jedna snaga ravnoteže naspram nemilosrdnog sukoba ova dva kampa.

Međutim, ukoliko se obrati pažnja, vidjet ćemo da je upravo zbog ovog držanja Turska izložena sve učestalijim provokacijama. Optužena da se distancira od Izraela, Tursku ponovo isti izvori optužuju da daje oružje Siriji i Libanu. Dovedena je u stanje jedne nemilosrdne crne propagande. Opet je Turska ta koja je dobila teške kritike zato što nije prekinula odnose sa Iranom.

Za kraj, obratimo pažnju na Rojtersovu vijest za koju se tvrdi da je servisirana od strane zapadnih obavještajnih agencija. U vijesti, u kojoj se Turska optužuje da ignoriše sankcije protiv Irana, kaže se sljedeće: “Ova zemlja koja sa Iranom ima veoma blisku saradnju, omogućava Iranu da preko Turske dopre do evropskog sistema finansija. Koristeći turske banke i turski novac Turska pomaže Iranu da stigne do Evrope. Zapad sumnja da Turska predstavlja svojevrsnu rupu u sankcijama.” Dosije u kojem se koriste ove riječi ne predstavlja jedan obavještajni izvještaj. Vijest je pripremljena i servisirana u glavnim gradovima Zapada. Premda je Turska otvoreno izjavila da će biti protiv spomenutih sankcija.

Centralna banka Ujedinjenih arapskih emirata uz jednu veoma oštru izjavu priključila se posljednjem embargu Savjeta sigurnosti. Firmama iz Dubajia zabranjeno je da posluju sa Iranom. Ovo je bila veoma zbunjujuća odluka, upravo zbog toga što je Dubai bilo mjesto u kojem je Iran završavao najviše posla. Iste zemlje nekoliko puta su upozorile Dubai da prekine odnose sa Iranom. Upozorenja nisu urodila plodom. Nakon toga, prošlog decembra Dubai je gurnut u jednu tešku ekonomsku krizu. Po našem mišljenju, nad Dubaijem je izvršena jedna velika operacija. Vjerovatno im je rečeno “Ili ćeš prekinuti veze sa Iranom, ili ćeš potonuti!” Da bi se spriječilo potonuće prekinute su veze sa Iranom. Abu Dabi je uzeo firme iz Dubajia i na taj način zatvorio dugove.

http://www.nydailynews.com/blogs/warzone/BLOG-BLAST.jpg

“Obavještajni izvještaj” koji je servisiran Rojtersu kao da predstavlja jedno upozorenje za Tursku. Kao da joj se kaže: “Odaberi svoje mjesto! Pokidaj veze sa Iranom, zaustavi ekonomske odnose, zauzmi svoje mjesto na frontu protiv Irana podržanom paketom oružja u vrijednosti desetine milijardi dolara i ne pokušavaj da nam pomrsiš račune!”

Međutim, Turska nije Dubai. Neki koji joj prijete nalaze se u mnogo lošijoj situaciji od Turske. Zbog toga im se namjere neće ostvariti. S druge strane, Turska će nastaviti da im kvari račune.

Samo da mi ne budemo zarobljenici te crne propagande…

Ibrahim Karagul
Yeni Safak Gazetesi
22. septembar 2010.

[Maskirani]

http://www.kornrp.gov.rs/site/images/stories/SLIKE/Septembar/ugljanin_dincer.jpg

Ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin izjavio je danas u Novom Pazaru da su rad, ekonomski razvoj, infrastrukturni projekti i zapošljavanje mladih ljudi odgovor na sva pitanja koja opterećuju Sandžak.

Ugljanin je, zajedno sa turskim ministrom rada Omerom Dinčerom, posetio Turski kulturni centar u Novom Pazaru, a potom im je predstavljena buduća Regionalna razvojna zona u opštini Tutin.

"Cilj je da stvorimo preduslove za ekonomski razvoj. Posetili smo Novi Pazar, Tutin i želimo da vidimo šta zajedno možemo da učinimo. Dinčer, kao ministar rada, ima budžet ministarstva koliko iznose dva budžeta Srbije i mi očekujemo pomoć", rekao je Ugljanin.

(Izvor FoNet)

Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja (http://www.kornrp.gov.rs/site/index.php/component/content/article/37-aktivnosti/242-novi-pazar-22092010-ministri-diner-i-ugljanin-u-novom-pazaru.html)

[Hikmet]

Turska između istoka i EU

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/09/100920_turkeymosspkge.shtml

[jare]

UKINUTE VIZE ZA TURSKU!

Danas je doslo obostranog ukidanja viza izmedju Turske i Srbije. Pa nek 100 ljudi ode nedeljno iz Sandzaka to je 4000 mesecno odnosno 48000 godisnje ili 480000 nakon 10 god. A ako trgovac ide 2 puta mesecno ima prosecnu srpsku platu ustede nakon godinu dana. Usteda ili ne razmislite sami. Takodje to znaci da nasa rodbina iz Turske nece traziti garancije od nas da bi nas obisla. Neizmerno hvala coveku koji je imao najveci uticaj na sve ovo, narano mislim na coveka kojeg ni sam nisam gotivio, dr Ugljanina.

Ovo nije tacno. Danas sam usao u Tursku i trebala mi je viza...

[al_Bazari]

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/09/23/6264460/Anketa-A-Sta-su-nama-Turci.jpg

Da Možda Ne: Sta su Srbiji Turci?

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/769476/Da+Mo%C5%BEda+Ne.html

Prisutnost Turske na političkoj sceni Balkana tumači se kao utešna nagrada Turskoj za njeno neuspešno priključivanje Evropskoj uniji. Da li nas istorija spaja ili razdvaja i zašto je jedan od turskih spoljnopolitičkih prioriteta postao Balkan?

Kakav je uticaj Turske na politička previranja u Sandžaku? Kojom brzinom se realizuju sporazumi Srbije i Turske u oblasti privrede, prosvete i saobraćaja?

Da li je priznanje Kosova od strane Turske kamen o koji se spotičemo ili ga preskačemo, u emisiji govore:

Miloš Ković, istoričar,

Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator Politike,

Bajro Omeragić, narodni poslanik i predsednik parlamentarne grupe prijateljstva sa turskim parlamentom,

Željko Vujadinović, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Banjaluci,

Dževad Prekazi, bivši fudbaler turskog kluba "Galatasaraj",

Dragoslav Milosavljević, predsednik Društva srpsko-turskog prijateljstva,

[jare]

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/197741/MahmutovicVlada-ukinula-vize-za-Tursku

Belji ga Mahmutovic ovde slago. Mozda Turcima vise ne trebaju vize za Srbiju, al nama trebaju. A ja se juce obradovah na aerodromu da ne moram cekat u red za vizu koji je bio preko 200 ljudi dugacak... Kad ono moradoh ipak!

[Gulen]

Evo linka da pogledate sta turci kazu o Sandzaku

http://www.todayszaman.com/tz-web/news-222445-serbias-ottoman-haven-sand%C5%BEak.html

[lina]

Turska: Arapski jezik ulazi u program turskog obrazovanja

Arapski jezik se uvodi kao izborni predmet u srednjim školama u Turskoj, počevši od ove školske, 2010/2011. godine.
Kako navode izvori, tursko Ministarstvo obrazovanja izdalo je saopćenje u kojem traže podršku akademika kao savjetnike u pripremanju i izradi posebnog nastavnog plana i programa za predmet arapskog jezika u srednjim školama.
U saopćenju se navodi da stručni kadar za izradu nastavnog plana i programa za arapski jezik, mora ispunjavati sljedeće uslove: doktorat iz te oblasti, najmanje pet godina radnog iskustva, stručni radovi i studije iz oblasti arapskog jezika, te da posjeduje kvalifikacije i sposobnost kada je u pitanju odgojni duh i karakter.
Tursko Vijeće ministara, na sjednici koja je održana 8. aprila. 2010. godine, donijelo je odluku i odobrilo uvođenje predmeta arapski jezik, kao izborni predmet u srednjim školama, počevši sa njegovim uvođenjem od nove školske godine.
Inače u turskim srednjim školama, i ostali strani jezici kao što su engleski, njemački i francuski, imaju status izbornog predmeta.

[Maskirani]

Turska kritikuje dvoaršinski odnos EU

http://bosnian.irib.ir/media/k2/items/cache/9d5d5eacf408e67306d13edc0f8233fe_L.jpg

Prijava Turske za članstvo u EU žrtva je dvostrukih standarda, izjavio je turski premijer, Redžep Taip Erdogan i ukazao na pitanje bezviznog režima.

Ponekad zaista osjećamo da postoje dvostruki standardi. Ne želimo da imamo nikakav poseban tretman, ali ne želimo ni dodatne terete, rekao je Erdogan. On je ocijenio da je Turska u mnogo boljoj poziciji od nekih zemalja koje su dobile bezvizni režim za zemlje EU.

Ankara je počela razgovore o članstvu u Uniji još 2005. godine, ali se proces odvija veoma sporo. Jedan od razloga jeste spor na etnički podijeljenom Kipru, ali je važan faktor i oklijevanje Njemačke i Francuske da dozvole ulazak u Uniju muslimanskoj državi sa 80 miliona stanovnika.

EU, Francuska i Kipar blokirali su 18 od 35 poglavlja o kojima Turska mora da pregovara da bi postala članica Unije, uglavnom zbog toga što Ankara odbija da prizna kiparsku Vladu u Nikoziji, koju čine predstavnici grčke etničke zajednice.

[Birdum-Bardum]

U pregovorima Damaska i Tel Aviva: Sirija želi posredovanje Turske (http://www.oslobodjenje.ba/index.php?id=9583)

E tako se to radi.

[al_Bazari]

Turska i Bugarska rade na unaprjeđivanju bilateralnih veza

Turski premijer Recep Tayyip Erdogan stigao je u ponedjeljak (4. oktobar) u jednodnevnu radnu posjetu Sofiji, na poziv svog bugarskog kolege Boyka Borisova.

U pratnji turskog lidera bili su glavni pregovarač zemlje s EU Egemen Bagis, kao i državni ministar Faruk Celik, ministar energetike Taner Yildiz i ministar transporta Binali Yildirim.

U intervjuu u ponedjeljak za sofijski dnevnik s masovnim tiražom 24 Chasa, Erdogan je naveo regionalna i međunarodna dešavanja, kao i politička, trgovinska i ekonomska pitanja, kao neka od pitanja na vrhu dnevnog reda svojih pregovora s Borisovim.

Tokom posjete će se razgovarati i o načinima za jačanje saradnje dviju zemalja u konkretnim sektorima, uključujući i energetiku, transport i turizam, naznačio je on.

"Mi smo saveznici i naša multilateralna saradnja nesumnjivo doprinosi regionalnoj stabilnosti na Balkanu," izjavio je Erdogan za 24 Chasa.

Gasovod za prirodni gas Nabucco, moguće uključenje Bugarske u međusobno povezani gasni projekat Turska-Grčka-Italija, ili izgradnja odvojenog direktnog gasovoda između dviju zemalja, bili su među pitanjima za koja se očekivalo da će se o njima detaljnije raspravljati na sastanku Yildiza s bugarskim ministrom energetike Traichom Traikovim.

Govoreći uoči odlaska za Sofiju, osam mjeseci nakon Borisovljeve posjete Ankari krajem januara, Erdogan je izrazio nadu da će se konačna odluka o izgradnji brane u graničnom regionu između dvaju zemalja postići u ponedjeljak.

Erdogan je također kritizirao krugove u Bugarskoj, koji insistiraju da Sofija mora blokirati kandidaturu Turske za EU ako ona ne isplati kompenzaciju od više milijardi eura za imovinu etničkih Bugara koji su protjerani iz Osmanske carevine prije skoro jednog stoljeća.

"Prema sporazumu o prijateljstvu između Turske i Bugarske, potpisanom u Angori 1925, za to pitanje pronađeno je rješenje nakon što su dvije stranke povukle svoja potraživanja za period 1912-1925," izjavio je Erdogan.

Podsjećajući da je Turska podržala prijem svoje sjeverne susjede u NATO 2004. godine, on je izjavio kako očekuje recipročnu podršku Sofije kandidaturi svoje zemlje za pridruživanje Uniji, u skladu s principima solidarnosti u okviru euroatlantske zajednice.

Ulazak Bugarske u EU 2007. godine doveo je do povećanja bilateralne trgovine između dviju zemalja -- koja je krajem te godine došla na vrhunac do nivoa od preko 3,6 milijardi eura, da bi potom 2008. opala na skoro 3 milijardi eura, prema riječima Erdogana.

Smanjenje obima trgovine između dvaju zemalja prošle godine bilo je uzrokovano globalnom finansijskom i ekonomskom krizom, izjavio je on, dodavši kako očekuje da će se te cifre u roku od nekoliko mjeseci izjednačiti s onima iz 2007.

"Mi ćemo to dostići do kraja ove godine," izjavio je on, kako navodi agencija Anadolu.

Erdogan je imao zakazan i sastanak s Ahmetom Doganom, liderom Pokreta za prava i slobode, stranke koju uglavnom podržava etnički turska zajednica u Bugarskoj, te s glavnim muftijom Muslimana u Bugarskoj, Mustafom Alisom Hacijem.

[al_Bazari]

Novi ambasador Republike Turske:

http://www.belgrad.be.mfa.gov.tr/AmbassadorsBio.aspx

[ul_8mart_br?]

Ovo nije tacno. Danas sam usao u Tursku i trebala mi je viza...

Izgleda da je odluka o ukidanju viza je objavljena u sluzbenom listu Turske tek prosle nedjelje, mislim da sad ne bi trebalo da bude problema.

Robna razmena sa Turskom porasla za 110 odsto

Blic

Vrednost robne razmene Srbije i Turske je u prvih osam meseci ove godine dostigla 251 milion dolara i povećana je za oko 110 procenata u odnosu na prošlu godinu, izjavio je danas saradnik Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zadužen za bilateralne odnose s Turskom Srđan Stević.

On je, na otvaranju susreta privrednika Beograda i Ušaka, turske provincije u unutrašnjoj egejskoj oblasti, izneo podatak da je tokom 2010. godine došlo do značajnijeg rasta srpskog izvoza u Tursku, koji je vredeo 51 milion dolara, dok je uvoz iz Turske u istom periodu vredeo oko 200 miliona.

Stević je istakao da su turske kompanije do sada malo investirale u srpsku privredu, podsetivši da je zabeležena samo privatizacija dve srpske pivare koje je kupila turska kompanija "Efes", a kasnije svoj kapital prodala "Hajnekenu".
Od srpskih investicija u Turskoj, Stević je napomenuo da je kompanija "Bomex holding" uložila 10 miliona dolara u proizvodnju vatrostalnih opeka.
On je izrazio očekivanje da će po potpisivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini s Turskom, koji je stupio na snagu 1. septembra, bilateralna ekonomska saradnja biti značajno povećana.

"To se odnosi na više oblike saradnje. Pored investicionih ulaganja, tu su i zajednički proizvodni kapaciteti i saradnja malih i srednjih preduzeća, kao i zajedničko nastupanje na trećim tržištima", naveo je Stević.

Delegacija privrednika Ušaka boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu, čiji je cilj uspostavljanje i intenziviranje poslovne saradnje, kroz susrete sa srpskim privrednicima.

Grupu od oko 60 privrednika i zvaničnika tog grada predvodi predsednik Privredne komore Ušaka Ismail Karaman, koji je naglasio da je delegacija, tokom boravka u Srbiji, već napravila krupne korake u saradnji.

On je precizirao da Srbija i ta turska provincija imaju veliki potencijal za saradnju na polju tekstilne i kožne industrije, prehrambene industrije i u proizvodnji keramike.

Karaman je kazao da Ušak u ukupnom izvozu Turske ima veliki udeo, dok se najviše robe uvozi iz Rusije, Kine i Nemačke, a Srbija se na toj listi nalazi tek na 81. mestu.

On je izrazio očekivanje da će se nakon potpisanih sporazuma o saradnji između ove dve zemlje na različitim područjima, vrednost robne razmene značajno povećati.

[Maskirani]

Zabrana istjerivanja djevojaka sa hidžabom sa turskih univerziteta (http://bosnian.irib.ir/vijesti/politika/item/92767-zabrana-istjerivanja-djevojaka-sa-hidabom-sa-turskih-univerziteta)

http://bosnian.irib.ir/media/k2/items/cache/1d10f7dd4ae9991f24b58aed57f74519_L.jpg

Organizacija za Visoko obrazovanje Turske zabranila je istjerivanje djevojka sa islamskim hidžabom sa univerziteta u ovoj zemlji.

Televizija NTV u kratkom izvještaju je izvjestila da je nakon optužbe jedne djevojke sa hidžabom, Organizacija za Visoko obrazovanje Turske uputila pismo Istanbulskom univerzitetu u kojem zbranjuje istjerivanje djevojaka sa hidžabom iz akademskih centara i univerziteta u Turskoj.

Prema NTV-u univerziteti samo mogu u takvim slučajevima izvjestiti ovu organizaciju. Iako je 98 posto građana Turske muslimani ali na osnovu Ustava ove zemlje zabranjeno je prisustvo djevojaka sa islamskim hidžabom na univerzitetima i obrazovanim ustanovama u Turskoj.





Nije da se nista ne djesava u Turskoj.

[ul_8mart_br?]

Poziv predsjednika opstine Antalija reziseru Emiru Kusturici da bude predsjedavajuci zirija ovogodisnjeg filmskog festivala u tom gradu, inace najveceg u Turskoj izazvao je zestoke reakcije u toj zemlji. Predsjednik opstine Antalija je iz redova republikanske stranke, vodece u sekularistickom bloku i popularnoj u vojnim i sudskim krugovima. Neki od umjetnika su vec otkazali ucesce festivalu zbog Kusturicinog omalovazavanja zlocina koje su srpski fasisti pocinili u Bosni 92-95 godine nad Bosnjacima. Danas je i ministar za kulturu u vladi Erdoana, Gunaj otkazao ucesce na festivalu. U intervjuu koji je Kusturica dao jednoj turskoj televiziji, on je ustvrdio da nikad nije opovrgavao zlocine u Bosni, posebno masovna silovanja. Samo je rekao da se "pretjerava u brojkama poginulih", kojih je prema njemu 110 hiljada. On je takodje rekao da u "njegovim venama tece i muslimanska krv" i dodao da je u pitanju politicka kampanja i propaganda. U intervjuu je sebe proglasio "revolucionarom" to naveo kao razlog zbog koga ne radi u Holivudu.

[lina]

Turska i Iran razvijaju trgovinsku saradnju

IRIB - Zvanične statistike turske Vlade za 2010 godinu ukazuju na povećanje nivo trgovorinske saradnje sa Iranom. Prema izvještaju Irne, trgovinska razmjena Irana i Turske, koja je pod uticajem ekonomske krize u svijetu nešto smanjena, u prvih 8 mjeseci 2010 godine porasla je za 93 odsto u odnosu na isti period protekle godine.

[jare]

http://www.sandzaknews.com/vijesti/drustvo/3436-vize-sa-turskom-i-zvanicno-ukinute.html

Evo konacno i zvanicno. Prosla vijest koju sam kritikovao bila je o sporazumu o ukidanju, sto je tek sad postalo zvanicno izgleda Meho Mahmutovic to izgleda nije bio shvatio pa je u svojim izjavama jos prije 3 mjeseca govorio kako se od tad moze putovati bez viza. Ja sam zbog toga duplo u red cekao... jer sam morao da se vratim po vizu..hehehe..

Jos samo neko da nam provjeri ovo, tj potvrdi na licu mjesta, i onda ljeti stvarno ima haira od ovoga, jer su redovi za vizu na aerodromu stvarno dugi....

[Dzemo Braun]

http://www.sandzaknews.com/vijesti/drustvo/3436-vize-sa-turskom-i-zvanicno-ukinute.html

Evo konacno i zvanicno. Prosla vijest koju sam kritikovao bila je o sporazumu o ukidanju, sto je tek sad postalo zvanicno izgleda Meho Mahmutovic to izgleda nije bio shvatio pa je u svojim izjavama jos prije 3 mjeseca govorio kako se od tad moze putovati bez viza. Ja sam zbog toga duplo u red cekao... jer sam morao da se vratim po vizu..hehehe..

Jos samo neko da nam provjeri ovo, tj potvrdi na licu mjesta, i onda ljeti stvarno ima haira od ovoga, jer su redovi za vizu na aerodromu stvarno dugi....

evo i ovdje nesto pise oko toga (Türkiye, Sırbistan, vize), pa ko zna turski, bujrum Google translater

Türkiye ile Sırbistan arasında vize resmen kalktı
11:41 | 02 Ekim 2010
Türkiye ile Sırbistan arasındaki vize uygulaması resmen kalktı.

Türkiye ile Sırbistan Arasında Vizelerin Karşılıklı Olarak Kaldırılmasına Dair Anlaşma’nın onaylanmasına ilişkin uluslararası antlaşma Resmi Gazete’nin bugünkü sayısında yayımlandı.

Antlaşmaya göre, iki ülke vatandaşları, 90 gün içinde 30 günü geçmeyen seyahatlerinde vize almadan giriş yapabilecekler.

Türkiye ile Sırbistan arasında karşılıklı vize uygulamanın kaldırılmasına ilişkin anlaşma 12 Temmuz tarihinde Belgrad’da imzalanmıştı.

Türkiye ile Sırbistan arasında imzalanan vize uygulamasının kaldırılması antlaşmasıyla Türkiye’ye vize uygulamayan ülke sayısı 62’ye yükselmiş oldu.

http://www.milliyet.com.tr/turkiye-ile-sirbistan-arasinda-vize-resmen-kalkti/siyaset/sondakika/02.10.2010/1296454/default.htm

[Hikmet]

Šta Turska „traži“ na Balkanu?



Abdulah Gil u poseti BiH
Turska na Balkanu budi stare ljubavi, ali i neprijateljstva. Dušan Reljić, analitičar Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost u Berlinu, istraživao je motive i rezultate turskog angažmana u regionu.

U Ankari se često čuje da je turski angažman na Zapadnom Balkanu izraz poštovanja i interesa sopstvenog stanovništva za dobrobit „rođaka“ na Balkanu. Osim toga, preko Zapadnog Balkana je moguće doći do važnih tržišta, a u igri su strateški i politički interesi. Analitičar Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost u Berlinu Dušan Reljić kaže da je „za Tursku posebno važno da u regionu ponovo ima uticaj kako bi bila ravnopravan partner sa EU i ostalim eksternim akterima iz regiona u oblikovanju bezbednosne arhitekture u Evrope i tom delu kontinenta“.

Reljić kaže da je Turska u pojedinim konfliktima na Balkanu nastupila kao važan politički akter. Ankara se na primer nakon rata na prostoru bivše Jugoslavije trudila da posreduje između Bosanaca i Srba. Turska se zalaže u rešavanju spora između Makedonije i Grčke oko imena „Makedonija“.

Na teritoriji zapadnog Balkana se sve više otvara turskih kulturnih centara, škola i univerziteta. Turska medijska ponuda je takođe bogata – od radio programa do televizijskih novela.

EU ili Turska?


Simpatije prema Turskoj su najviše izražene među Bošnjacima u BiH. Mlađa grupa Bošnjaka je nedavno slavila pobedu Turske u polufinalu Svetskog prvenstva u košarci kada je Turska savladala Srbiju. Turskim zastavama se rado maše i u Novom Pazaru, čije stanovništvo želi što bolje odnose sa Turskom.

Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, Turska je “prijateljska država” za oko 40 odsto građana Zapadnog Balkana. Neki intelektualci iz Srbije, kao što je bivši ambasador Srbije u Turskoj Darko Tanasković, smatraju da se iz diplomatije zvanične Ankare sprovodi neo-osmanizam: želja za renesansom osmanlijskog carstva i reislamizacijom regiona.

Dušan Reljić smatra da će simpatije prema Turskoj biti još veće ukoliko i dalje ostane nejasna evropska budućnost zemalja na zapadnom Balkanu. “Kod određenog broja ljudi to bi moglo pokrenuti nova politička razmišljanja: Ako ne možemo u EU i ako je Turska naš partner, dakle zemlja koja je sve veća privredna sila u regionu, zatim najmnogoljudnija država koja želi da zauzme važnu ulogu na svetskoj političkoj sceni, tada bi više mogli da razmišljamo o kratkoročnom ili dugoročnom strateškom partnerstvu sa Ankarom, nego čekati da EU u regionu nastavi svoju politiku proširenja."

Ukoliko EU i dalje ostavi balkanske države u beskonačnom redu za čekanje, Turska bi se mogla naći na čelu tzv. “Saveza odbačenih rođaka”.

Autori: A. Šerle, M. Smajić
Odg. urednik: J. Leon
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6197933,00.html

[al_Bazari]

http://www.hurriyet.com.tr/_np/0537/11060537.jpg http://portal.unesco.org/en/file_download.php/540153fb612ce7f2c914012f036b6128Alain-Touraine-R.jpg

Davutoglu i Touraine:
Poziv za spas Evrope!


Kakva veza postoji između riječi ministra vanjskih poslova Republike Turske Ahmeda Davutoglua: “Nalazimo se u jednoj situaciji kada su zapadna paradigma i prosvjetiteljska filozofija koja se krije u njoj kazali sve što su imali reći” , i zabrinutog komentara francuskog sociologa Tourainea, kojim, uzgred rečeno, na Tursku ukazuje kao na spasioca: “Zapadno društvo je umrlo, nalazimo se u potpunoj praznini”?

Na početku teksta stavio sam ove rečenice kako bih privukao pažnju. Radi sagledavanja cjelokupne rasprave koja je tema izjava poput „promjena stavova“, „promjena snage/uticaja“, „ekonomska kriza i propast Zapada“, „globalna neodređenost“ i sl., ili da bi se pronašao odgovor na pitanje „Kuda ide Turska?“ , ove riječi, svakako, govore o mnogo čemu. Kao što veoma mali broj ekonomista može razumjeti suštinu postojeće ekonomske krize, tako i vrlo malo političara može shvatiti dimenziju postojeće globalne političke neodređenosti. Ili, pak, ravnoteža interesa iziskuje takvo stanje.

Upravo zbog toga ni u Turskoj ni na Zapadu ne možemo naći priliku za posmatranjem jedne “suštinske rasprave”. Zbog toga imamo poteškoće u tome da razumijemo kroz kakvu to promjenu prolazi svijet…

Najprije poslušajmo riječi ministra Davutoglua:

“Nalazimo se u jednoj situaciji kada su zapadna paradigma i prosvjetiteljska filozofija koja se krije u njoj kazali sve što su imali reći.” On kaže da će Evropska unija, sa članstvom Turske, preći u uzajamnu komunikaciju drevnih civilizacija, da će na taj način preispitati površinsko shvatanje svoje civilizacije i da će to rezultirati izgradnjom jedne veoma plodne intelektualne atmosfere.

Ističući da tvrdnje da zapadna civlizacija ima apsolutnu prednost u odnosu na druge, predstavljaju jednu iluziju, on kaže: “Istu iluziju i mi smo gajili kada su Osmanlije svoj sistem definisali kao vječitu državu.” , i dodaje: “Osmanlije su mislili da su uspostavili savršenu državu i da će nakon toga vladati vječno. Naravno, ovo je značilo da je došao kraj dinamizmu/energiji. Ovo se podudara sa tvrdnjom Fukujame koji kaže: “Završeno je vrijeme u kojem su ideologije predstavljale izazov. Čovjek je došao do liberalizma, savršenog sistema…”

Kada kaže: “Turska posjeduje potencijal koji će biti neprikosnoveni doprinos za intelektualni trzaj za kojim se osjeća velika potreba. U decenijama koje su pred nama, od Turske moramo očekivati jednu veliku proizvodnju filozofije/misli.” , Davutoglu pokazuje put Zapadu ogrezlom u krizi i podsjeća da Evropska unija može uspostaviti kontakt između Turske i drevnih civilizacija Zapada, da može obnoviti sebe i na taj način zaustaviti svoju propast.

Tvrdeći da će jedna civilizacija propasti onog trenutka kada se zatvori u okviru svojih vrijednosti, a to važi i za Evropu, Davutoglu kaže: “Ili će uz doprinos Muslimana, Hindusa i ostalih drevnih civilizacija podići svoju civilizaciju na još viši nivo, ili će početi da propada. Ovo ne znači da je historiji došao kraj, ali će svakako predstavljati kraj evropske dominacije.” Ovim riječima on istovremno nudi izlaz iz globalnog haosa, nudi Evropskoj uniji perspektivu i predlaže jedan novi zajednički temelj u odnosima Turske i Evropske unije.

Slično mišljenje vidimo i kod Alaina Tourainea u razgovoru sa Kuršadom Ouzom na Haberturk kanalu (01.11.2010.) I on govori da je Zapad ušao u ćorsokak, da se potrošio, da više nema šta kazati, da više ne postoji riječ Evropa i o suradnji Turske i Zapada.

Predlažući ovu suradnju naspram “Bush-El Kaida svijeta”, Touraine kaže: “Ukoliko ja branim specijalne odnose sa Turskom, to je prije svega zbog toga što mislim na Evropu. Jer, ja želim da Evropa postoji. U isto vrijeme, ona može opstati samo ako misli da zajedno sa Turskom može uraditi nešto. U suprotnom, za 20-30 godina Evropljani nimalo neće mariti za Evropu…” Još dodaje: “Ono što mene istinski interesuje nije to da Turska uđe u Evropu, jer, skoro da je i nestalo onoga što oni nazivaju Evropom i Evropljanima… Vi imate potrebu za pluralizmom centara moći, a ne za podelom na Zapad-Istok. Evropa mora biti nezavisna u odnosu na Ameriku, Indija u odnosu na Koreju, Turska u odnosu na Kinu. Sadašnji globalni problem jeste to što Evropa ubrzano gubi snagu i slabi…

“Evropljanima je dojadilo da budu Evropljani.” Dok govori da Evropi više nije ništa ostalo, možda u bolu Touraine pokušava uputiti na rješenje. Na putu izlaza odnose između Turske i Evropske unije on vidi kao jednu nadu. Međutim, upozorava da je najvažnije to što Evropa sama nije u stanju proizvesti ideju, da je zatvorena i zamršena. I zbog toga sa lahkoćom može reći da će Turska spasiti Evropu.

Analizirajmo istovremeno oba mišljenja. Upravo tada ćemo shvatiti u kakvoj se krizi nalazi svijet, zašto se ne može pronaći rješenje za krizu ukoliko se ovako nastavi, da ekonomska kriza nije onakva kakvom nam je objašnjavaju i da se ne traga za nikakvim rješenjem, da Zapadu nije ostalo drugog izbora osim da podijeli sa drugima svoje ekonomske i političke resurse, da će pripremiti sebi propast ukoliko odbije da ih podijeli, da će izgubiti snagu i da će se današnja stagnacija preokrenuti u nazadovanje.

Eto, tada ćemo shvatiti šta Turska pokušava da uradi…

Ibrahim Karagul
06.11.2010.

[Sultan]

http://www.time.com/time/specials/packages/article/0,28804,2028734_2028733_2028721,00.html

[al_Bazari]

http://www.time.com/time/specials/packages/article/0,28804,2028734_2028733_2028721,00.html

Like!




.

[Halis]

Turska za razmatranje nuklearnih aktivnosti Izraela u Vijeću sigurnosti UN-a (http://bosnian.irib.ir/vijesti/politika/item/94371-turska-za-razmatranje-nuklearnih-aktivnosti-izraela-u-vijeu-sigurnosti-un-a)


http://bosnian.irib.ir/media/k2/items/cache/083537d7c1e40d90800f0e716f1c5119_L.jpg


IRIB - Premijer Turske zatražio je procesuiranje i razmatranje nezakonitih nuklearnih aktivnosti Izraela u Vijeću sigurnosti UN-a.
Redžap Taip Erdogan je u intervjuu za tv mrežu Franc 24 ponovo izrazio podršku Ankare mirnodobskom nuklearnom programu Irana a potom je dodao da nuklearne aktivnosti Izraela, koje se odvijaju izvan okvira NPT-i sporazuma, predstavljaju opasnost za mir i stabilnost regiona.
Kritikujući dvostrani odnos Vijeća sigurnosti prema Iranu, Erdogan je naveo: Obzirom na pretjerano interesovanje Zapada za humani nuklearni program Irana nezokonite nuklearne aktivnosti Izraela ne samo da se odvijaju pod podrškom SAD već se čak ne procesuiraju u Vijeća sigurnosti UN-a.
Turski premijer je naveo da će njegova zemlja nastaviti dodatna nastajonja u procesu pravednog i poštenog diplomatskog rješenja nuklearnog spora Teherana te je izrazio spremnost Ankara za organizovanje pregovora Grupe 5+1 i Irana.






Ma sigurno znamo da ove i ovakve izjave najvise zabole ove obozavatelje "super sile" i nije ni slucajno sto laju protiv Turske.

[ul_8mart_br?]

Clan predsjednistva BiH, gospodin Bakir Izetbegovic boravi u posjeti Turskoj. On ce se tokom posjete sastati sa predsjednikom Gulom, premijerom Erdoanom i ministrom spoljnih poslova Davutoluom. Cinjenica da je gospodin Izetbegovic odabrao Tursku kao prvu svoju medjunarodnu destinaciju govori da ce nova vlast nastaviti tijesnu saradnju sa ovom zemljom koja u posljednje vrijeme igra kljucnu ulogu u uspostavljanju povjerenja u regionu. Ocekuje se da u Ankaru ove nedjelje doputuje i predsjednica Hrvatske.
Gospodin Izetbegovic se tokom predizborne kampanje snazno zalozio za dijalog, kako sa susednim zemljama tako i unutar same Bosne i Hercegovine.

[ul_8mart_br?]

Clan predsjednistva BiH, gospodin Bakir Izetbegovic se danas sastao sa ministrom Ahmetom Davutoluom.
Davutoglu je nakon susreta istakao da: Turska u svojim mogućnostima uvijek stajala uz Bosnu i Hercegovinu i da je to amanet bivšeg Predsjednika Alije Izetbegovića. Cjelovita država Bosna i Hercegovina, njen prosperitet, stabilnost i identitet su za nas značajni isto koliko i prosperitet i stabilnost Turske. Onako kako je Turska kao država i cijeli turski narod svim snagama u jako teškim uslovima podržavali Bosnu i Hercegovinu, tako i danas, sutra i vječito će biti uz Bosnu i Hercegovinu“, kazao je Davutoglu.

Bakir Izetbegovic se zahvalio Turskoj na podrsci. On je rekao: Turska je faktor stabilnosti i sigurnosti na Balkanu. Turska je takodje garant mira za sve etnicke zajednice koje zive u nasoj zemlji."

On je takodje pozvao turske privrednike da ulazu u privredu BiH.

[Baklava]

Asura Istanbul

http://img3.fotos-hochladen.net/uploads/erdoganasurab84aiqp9g.jpg (http://www.fotos-hochladen.net)

[Baklava]

http://img3.fotos-hochladen.net/uploads/asura111iq920fkphj.jpg (http://www.fotos-hochladen.net)

[Hikmet]

Turska: Počelo suđenje "pučistima"

SILIVRI - U Turskoj je počelo istorijsko suđenje grupi od 196 pripadnika vojske optuženih da su pripremali državni udar 2003. godine. Ovo suđenje koje se održava u Silivriju, pored Istanbula, prati veliki broj novinara.

Optuženima, među kojima ima visokih oficira, preti zatvorska kazna od 15 do 20 godina zbog "pokušaja rušenja vlade". Oni se terete da su 2003. radili na destabilizaciji zemlje kako bi stvorili atmosferu haosa i izvršili državni udar. Položaj vojske nikada u istoriji Turske nije doveden u pitanje kao sada pošto je ona smatrana čuvarom laičke države, prenosi Beta.

Nekadašnji general Četin Dogan koji je bio na čelu Prve armije sa sedištem u Istanbulu, smatra se organizatorom planova za destabilizaciju vlasti.

Pristalice vladajuće konzervativne Partije pravde i razvoja ovo shvataju kao način da se unapredi demokratija u Turskoj i da vojska poštuje pravnu državu, dok protivnici vlasti smatraju da je to samo sredstvo pritiska vlasti kako bi ućutkala opoziciju i išla dalje u islamizaciji zemlje.

Insče, suđenje grupi od skoro 200 osumnjičenih održava se "iza zatvorenih vrata" u specijalnom sudu u mestu Silivri, nedaleko od Istanbula. Javni tužioci zasad nisu otkrili za šta se sumnjiči grupa oficira, dok je list Taraf ranije objavio njihov scenario za pripremanje udara protiv vlade, koju u armiji sumnjiče da ima islamistički program.

Optuženi oficiri su navodno bili planirali da podmeću bombe u velike džamije, da izvrše atentate na poznate ličnosti i da obore jedan turski vojni avion, a da za to optuže Grčku. Sve to je trebalo da izazove haos u zemlji, posle čega bi armija izvela tenkove na ulice i oborila vladu premijera Tajipa Erdogana. U armiji demantuju ove tvrdnje i ističu da je list Taraf zapravo objavio scenario za održavanje jedne vojne vežbe.

Javnost je podeljena. Dok jedni podržavaju podizanje ove optužnice, u opoziciji tvrde da vlada i na ovaj način pokušava da stavi pod kontrolu dosad moćnu i nedodirljivu armiju, koja je u poslednjih pet decenija izvršila četiri vojna udara u Turskoj, prenosi Tanjug.

Autor:
Novinske agencije
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/svet/glas-javonsti-17-12-2010/turska-pocelo-sudjenje-pucistima

[Hikmet]

Žena bez nogu i ruke rodila bebu!
Subota - 18.12.2010
Život zaista piše romane! To potvrđuje i vest iz Danske gde je 24-godišnja Melek, koja se rodila bez nogu i jedne ruke, rodila zdravu bebu - dečaka Semiha.

Melek i njen suprug Mehmet upoznali su se dok su imali 14 godina u Danskoj. Upoznali su ih njihove porodice nakon što se Mehmet iz Turske doselio u Dansku. Zaljubili su se kad su imali 18 godina i ubrzo su počeli da žive zajedno. Venčali su se u Turskoj, jer u Danskoj nisu nailazili na odobravanje okoline.
„Imao sam devojke pre Melek, ali nikada ni prema kome nisam gajio ovako snažne osjećaje kao prema njoj. Malek je za mene najbolja žena“, rekao je Mehmet.
Doktori su se plašili da Melek neće moći da iznese trudnoću zbog zdravstvenog stanja.
„Presrećna sam. Nadam se da ćemo se preseliti u veći stan s liftom i dodatnom sobom za našu bebu“, rekla je zadovoljna mama.
http://www.alo.rs/vesti/33978/Zena_bez_nogu_i_ruke_rodila_bebu

[Hikmet]

DESETORO OPTUŽENIH ZA PROSTITUCIJU NA ATATURKOVOM BRODU
(0) Ponedeljak, 20. Decembar, 2010.| Autor: Agencija TANJUG

ANKARA - U Turskoj je počelo suđenje desetorici optuženih za prostituciju na brodu koji je svojevremeno pripadao osnivaču moderne turske Mustafi Kemalu Ataturku.

Kako prenosi agencija Anadolija, optuženi, među kojima je i kazahstanski tajkun Tavfik Arif, terete se za trgovinu ljudima, podstrekavanje na prostituciju i organizovanje kriminalne mreže.

Turska je deportovala devet Ruskinja i Ukrajinki, od kojih dve maloletnice, pošto je krajem septembra policija otkrila da je brod "Savarona" korišćen za prostituciju.

"Savarona", koja sa svojih 136 metara spada u najveće jahte na svetu, sagrađena je 1931. godine. Turska država je kupila brod 1938. kako bi Ataturk, tada već jako bolestan, boravio na njemu.

Čuveni turski vođa je na jahti proveo šest nedelja, nakon čega je "Savarona" služila kao školski brod pre nego što ju je 1989. turska mornarica dala u najam na 49 godina jednom turskom biznismenu.

Posle skandala s prostitucijom, doneta je odluka da se brod pretvori u muzej.
http://www.kurir-info.rs/planeta/desetoro-optuzenih-za-prostituciju-na-ataturkovom-brodu-65618.php

[gandalf]

PREDSEDNICA SRPSKOG PARLAMENTA U POSETI TURSKOJ
Srpsko - turski odnosi dostigli najviši nivo u istoriji

Tanjug | 21. 12. 2010. - 12:57h | Komentara: 0
ANKARA - Srpsko-turski odnosi dostigli su najviši nivo u istoriji bilateralnih odnosa dve zemlje, istakli su danas predsednici srpskog i turskog parlameta Slavica Đukić Dejanović i Mehmet Ali Sahin u Ankari.

Predsednik Velike Narodne skupštine Turske Sahin rekao je da su tome doprinele uzajmne posete najviših zvaničnika Srbije i Trurske, navedeno je u saopštenju kabineta predsednice Skupštine Srbije.

Sahin je naglasio da je poseta Đukić Dejanović Ankari značajna, jer se radi o prvoj poseti predsednika najvišeg zakonodavnog tela Srbije Turskoj.
On je pozdravio i usvajanje Rezolucije o osudi zločina u Srebrenici u srpskom parlamentu.

Đukić Dejanović, koja boravi u jednodnevnoj poseti Ankari na poziv Sahina, pohvalila je dobre parlamentarne odnose, posebno na nivou grupa prijateljstava i dodala da bi saradnja parlamentarnih odbora, koja se bave spoljnim poslovima, evropskim integracijama i ekonomijom, mogli znatno da unaprede te odnose, ali i da daju poseban impuls jačanju sveukupnih bilateralnih odnosa.

"Bliskost mentaliteta dva naroda najznačajniji je most saradnje Srbije i Turske, ali i jače stabilnosti regiona", istakla je predsednica srpskog parlamenta.
U delegaciji Skupštine Srbije su i poslanici Bajram Omeragić, koji je i predsednik Grupe prijeteljstva između Srbije i Turske i član tog tela Meho Omerović.

[Hikmet]

Turska kao posrednik između različitih kultura, naroda i vera
Nema svetskog mira bez stabilnog Balkana
AUTOR: REDŽEP TAJIP ERDOGAN
Turska je ostavila pečat kao jedna od najuticajnijih država ne samo u 2010, već i u prvoj deceniji trećeg milenijuma. Geopolitički položaj, bogato kulturno nasleđe, obrazovano mlado stanovništvo, demokratija koja postaje sve snažnija, ekonomija u usponu, kao i konstruktivna spoljna politika čine našu zemlju veoma značajnim delom sveta.

Koristeći sva sredstva koja ima na raspolaganju, Turska doprinosi regionalnoj stabilnosti i miru, zalažući se globalni red, utemeljen na pravdi, jednakosti i transparentnosti. Kao sila u usponu, Turska će nastaviti da koristi svoje potencijale i, istovremeno, daje doprinos globalnom miru.

Zbog haotičnih uslova koji su zavladali posle hladnog rata, građanski ratovi, proizvodnja nuklearnog naoružanja i trgovina ljudima postali su hronični problemi. Mada globalizacija nudi nove šanse, u isti mah predstavlja „okidač“ za nove globalne probleme. Stoga, nije moguće održati postojeću situaciju čiju okosnicu predstavlja pogrešna ideja o odnosima „centra i periferije“, što predstavlja uzrok predrasuda i nejednakosti.

Turska nastoji da doprinese uspostavljanju regionalnog i globalnog mira sprovođenjem demokratskih reformi na domaćem terenu i vođenjem dosledne spoljne politike. Kao članica NATO, Turska teži da se pridruži EU i uspostavi dobre odnose sa južnim i istočnim susedima. Spremnost naše države da sarađuje i sa Istokom i sa Zapadom nije ni paradoksalna ni nedosledna, već zahvaljujući geopolitičkom položaju predstavlja prednost za region.

Malo je država koje mogu da odigraju tako značajnu ulogu. Turska predstavlja novu sintezu zahvaljujući sposobnosti da poveže raznolike osobine i istorije. Turska je u stanju da prevaziđe dihotomije Istok - Zapad, Evropa - Bliski istok, Sever - Jug. Nesumnjivo, to predstavlja preduslov da ostavimo po strani nesuglasice, konflikte i strahove.

Oni koji vide svet kroz stare „naočari“ nisu u stanju da razumeju sve veće angažovanje Turske i njen dinamizam. Ali, situacija koja vlada u 21. veku zahteva sveobuhvatnu političku perspektivu. Turska vodi proaktivnu spoljnu politiku, koja se proteže od Balkana do Bliskog istoka i Kavkaza, na prostoru koji predstavlja njeno prirodno i istorijsko okruženje, budući da su kulturne i istorijske veze s ljudima s tog područja duboke i predstavljaju osnovu regionalnog mira.

Turska ne može da ostane ravnodušna, jer je u centru tog prostora. Istorija pokazuje da nije moguće uspostaviti i očuvati globalni mir bez mira i stabilnosti na Balkanu i Bliskom istoku. Stoga, naša država vodi konstruktivnu spoljnu politiku, čija obeležja predstavljaju koncepti poput zajedničkog života, nauke, umetnosti, kulture i civilizacije.

Zahvaljujući naporima koje smo nedavno preduzeli, zaceljuju se rane u Bosni, što omogućava uspostavljanje mira i stabilnosti između naroda Balkana. Angažujemo se na sprečavanju ratova na Bliskom istoku i ulažemo veliki trud da se problem u vezi s nuklearnim programom Irana reši mirno.

Doprinosimo uspostavljanju političke stabilnosti u Iraku i pomažemo misiji NATO u Avganistanu. Što je još značajnije, Turska se snažno zalaže za formiranje nezavisne i održive palestinske države, zbog čega je stekla naklonost prijatelja i sa Zapada i sa Istoka. Turska vodi politiku koja predstavlja „glas razuma“ na Bliskom istoku, i teži „uklanjanju“ veštačkih granica i zidova između naroda u regionu. Želimo da živimo na prostoru gde se poštuje dostojanstvo svakog čoveka.

Znamo da nije moguće očuvati globalni mir bez uspostavljanja održivog mira na Bliskom istoku, što uključuje rešavanje palestinskog pitanja, zbog čega apelujemo na Izrael i druge države koje učestvuju u pregovaračkom procesu da pronađu konstruktivno rešenje. Španski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero i ja pokrenuli smo inicijativu o „Savezu civilizacija“ koji se temelji na zamisli da istorijske, kulturne i verske razlike ne predstavljaju razlog za konflikt.

Snažno se protivimo diskriminaciji bilo koje društvene zajednice, religije, verske grupe, kulture ili države. Smatram da antisemitizam, islamofobija i predrasude prema hrišćanstvu predstavljaju zločin protiv čovečnosti.

Svi navedeni kvaliteti učinili su da Turska postane privlačna za poslovne ljude, medije, umetnike, diplomate, studente iz različitih delova sveta. Štaviše, koncept „meke sile“ predstavlja jedno od najznačajnijih obeležja naše države i nastavićemo da koristimo taj metod da bismo unapredili regionalni i globalni mir.

Autor je premijer Republike Turske
http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/nema_svetskog_mira_bez_stabilnog_balkana.12.html?n ews_id=206495

[Hikmet]

Turske islamske organizacije odlaze u inostranstvo
06/01/2011
U trenuku političkih promena i razvijanja međunarodnog profila Turske, grupe poput organizacije Genc, sa sedištem u Istanbulu, vide svoju priliku.
Justin Vela za Southeast European Times iz Istanbula -- 06.01.2011


Lufti Arslan, jedan od osnivača Genca, islamske organizacije sa sedištem u istanbulskom okrugu Uskudar, zatvorio je knjigu Umreženo društvo, pisca Manuela Kastelsa, koju je čitao kada su se gosti neočekivano pojavili.

Izbor njegovog materijala za čitanje govori nešto o Arslanu. "Svet nas čeka", rekao je on osvrćući se na sve veću snagu Turske. "Ne samo Bliski istok".

Genc, što na turskom jeziku znači "mladost", štampa magazin okrenut mladima i pokrenula je fondaciju koja prikuplja novac za humanitarne projekte širom Turske.

Takođe je otvorila alternativni univerzitet na kojem se predaju mediji, humanističke nauke i arapski jezik, a različite teme se razmatraju kroz islamsko viđenje, što se ne nudi na turskim zvaničnim sekularnim državnim univerzitetima.

"U Turskoj postoji nedostatak civilnog društva. Naša mogućnost da iznesemo svoj pogled na svet i izrazimo svoj identitet je ograničena. Ograničenja koja nameće država ne pomažu ljudima da razumeju sebe", izjavio je koordinator oraganizacije Sulejman Ragip.

Osnovana 2006. godine, organizacija Genc se priprema da pošalje neke svoje volontere u inostranstvo da rade na međunarodnim projektima.

"Turska postaje bogata" , rekao je Arslan. "Ljudi u Turskoj sve više gledaju ka spoljašnjem svetu. Da biste bili bolji iznutra, morate da imate svoje grupe spolja".

Tvrdeći da je Zapad istrajan u posmatranju Turske sa "orijentalnog" stanovišta, Arslan kaže da je želja za aktivnošću u inostranstvu nastala sa nedavnim ekonomskim prosperitetom zemlje i zahtevom Islama da se daje siromašnima.

"To nije moje", rekao je on, pokazujući na sto ispred sebe. "To je moja dužnost. Pošto imam direktnu povezanost sa Alahom, ja moram da pružim nešto [drugima]. To je vrlo strana ideja na Zapadu."

Iako nema ničeg lošeg u misionarstvu, kaže Ragip, Genc ne teži verskom preobraćanju. "Ne postoji cilj da se bilo ko pretvori u muslimana", rekao je on. "Ateista, hrišćanin, jevrejin. Ako mogu da ti pomognem ja ću ti pomoći. Ja nemam problema sa osobama koje nisu muslimani. On će ipak platiti na Božiji način".

"Svaki deo društva u Turskoj pronalazi načine da se poveže sa spoljašnjim svetom", rekao je on.

Članovi Genca priznaju da nemuslimani na islamske organizacije gledaju sa sumnjom, ako ne i sa strahom. Međunarodna islamofobija je u porastu, podstaknuta terorizmom i rastom muslimanske populacije na globalnom nivou.

Unutar Turske, mnogi sekularni Turci su obazrivi prema islamskim organizacijama, doživljavajući ih kao da kriju kriju tajni plan da dominiraju društvom i nametnu svoja gledišta.

Kada je Humanitarna fondacija za pomoć, IHH, stekla loši imidž zbog krize između Turske i Izraela u maju 2010. godine, međunarodne turske organizacije počele su da se posmatraju kao grupe sa prikrivenim planovima.

Neki su špekulisali o vezama sa vladajućom Partijom pravde i razvoja (AKP), koju su kritičari često optuživali da ima tajni plan promovisanja islama i uspostavljanja islamske države unutar Turske. Stranka negira takve tvrdnje.

Kada je Turska prošle godine glasala protiv sankcija Iranu u UN, kritikovala Izrael i tražila nivo poštovanja koji je, smatra Ankara, zaslužila, pojavile su se tvrdnje da se zemlja "okreće" od svojih tradicionalnih zapadnih saveznika.

Neki takođe misle da Turska skriva "neo-otomanske" ambicije ili želi da vrši uticaj u regionima koje je nekada kontrolisalo Otomansko carstvo.

Profesor Darko Tanasković, ekspert za orijentalne studije na Univerzitetu u Beogradu, opisuje neo-otomanizam kao "ideološku mešavinu islamizma, turcizma i otomanskog imperijalizma".

"Tempo integracije … [zemalja zapadnog Balkana u EU] značajno se usporio", izjavio je Tanasković u nedavnom intervjuu.

"Kada je reč o Turskoj, čini se da ne postoji šansa za punu integraciju u EU u doglednoj budućnosti, ako uopšte postoji. Stoga bi projekat bilateralne i multilateralne saradnje tih zemalja mogao da se razvije tokom vremena u alternativu evropskoj integraciji. O takvim opcijama se vrlo često neformalno razgovaralo".

Organizacije kao što je Genc, zajedno sa masovnim medijima, poslovnim ugovorima i ponudom posredovanja u različitim sukobima, neki su od načina kojima turska vlada primenjuje svoj blagi pristup neo-otomanizmu, kažu analitičari.

"Otomanizam je mrtav", rekao je Arslan. "[Turski ministar inostranih poslova Ahmet] Davutoglu je izjavio: 'Moramo da imamo otomansko nacionalno jedinstvo'. Zapad je to protumačio kao vaskrsnuće otomanizma. To nije otomanski san ili džihadistički poziv turskih muslimana. To podseća na revolucionarne poruke. Mi smo u potrazi za novom vizijom".

Fenomen koji zadire direktno u srž moderne Turske -- islamske organizacije izražavaju osnovna razmišljanja mnogih u zemlji, koja, ne u maloj meri, doprinose uspostavljanju nove ere.

Dženi Vajt, autorka knjige Islamistička mobilizacija u Turskoj, napisala je da su islamske organizacije nastale na lokalnom nivou i da, za razliku od mnogih sličnih institucija na Zapadu, ne postavljaju povezanost sa političkim entitetima kao svoj najvažniji cilj.

“Kao u slučaju svakog labavo koncipiranog pokreta, njegov cilj je da ujedini ljude oko zajedničke ideologije i socijalnih i političkih ciljeva. Islam je centralni idiom na koji se svi učesnici pozivaju”, napisala je Vajt.

Tokom proučavanja islamskog pokreta u Turskoj, Vajt je utvrdila da u velikoj meri egzistira odvojen od vladinih entiteta, ali ipak služi kao kanal za mobilizaciju birača iza političke snage. Organizacije koje su nastale iz njega predstavljaju snažan instrument koji doprinosi usponu političkih stranaka sa islamskim političarima, kao što je AKP, koja je danas u sporu sa sekularnim establišmentom zemlje.

"Najveći sukob u turskom društvu dolazi od inteligencije koja želi da se reši islama", rekao je Ragip. "U srcima i mislima ljudi postoji Islam. Suština ove zemlje je oblikovana islamom. To ne može da se odbaci".

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/01/06/feature-04

[Histeria]

Jedna od najbitnijih karika povezivanja Pazara i Turske bila je svakako Kancelarija za mlade Pazar koja je ljetos organizovala put za mlade iz Pazara u Tursku, gdje su se obilazile Turske kulturne znamenitosti i kultura. Nakon visenedjeljnog proputovanja kroz mahom cijelu Tursku, mladi Pazara su se vratili prepuni utisaka o ovoj zemlji i vijecno zahvalni Kanc. za mlade Pazar i njenom rukovodstvu sto su im ovaj put omogucili.
Pred vama je samo nekoliko fotografija koje svedoce o brojnosti mladih, ali i mnogobrojnim sastancima na kojima je rukovodstvo Kanc. predano radilo kako bi ovakvih putovanja bilo i u buducnosti.

[Baklava]

Jedna od najbitnijih karika
da vi niste otisli tamo ja mislim da turci nikad nebi culi za Pazar.:D

[Birdum-Bardum]

vijecno zahvalni Kanc. za mlade Pazar i njenom rukovodstvu sto su im ovaj put omogucili.
Hajde to što su "jedna od najbitnijih karika", nego zipa ovo! :eek:

[FA-ST]

Dobra im ova ekskurzija.

[ul_8mart_br?]

Najnovija serija "Velicanstveno stoljece" u kojoj glavnu ulogu igra Halit Ergenc, poznat balkanskoj publici kao Onur iz "1001 noci" izazvala je zestoke reakcije u Turskoj. Serija opisuje zivot na osmanlijskom dvoru u vrijeme sultana Sulejmana Velicanstvenog kada je Imperija bila na vrhuncu svoje moci. Serija je naisla na ostre kritike zbog predstavljanja ovog velikog Sultana iz ugla orijentalizma, kao covjeka izmedju zidova Harema i okruzenog zenama uz naglasen erotizam. Poslije emitovanja prve serije na faksove i telefone turske radio-televizijske agencije dosle su hiljade protesta gledalaca. Danas su organizirani protesti ispred televizijske kuce koja emituje seriju (TV Show). Protestanti su zgradu televizije zasuli jajima. Druga grupa se okupila na turbetu Sulejmana Velicanstvenog, gdje ucen je Kur'an.
Neke politicke partije su reagovale i uputile protest autorima serije i televiziji Show i pozvali ih da prekinu emitiranje serije.

http://www.filmizyon.com/okalsan/muhtesem-yuzyil-dizisi.jpg

[Samsun]

TURSKA ZA 10 GODINA MEĐU NAJRAZVIJENIJIM ZEMLJAMA U SVIJETU
PwC objavio da će Turska u narednih 10 godina prevazići ekonomski najrazvijenije zemlje G-7.


Jedan od najvećih finansijskih savjetodavnih servisa u svijetu PwC (Price Waterhouse Coorpess), sa centrom u Velikoj Britaniji, objavio da će Turska u narednih 10 godina prevazići ekonomski najrazvijenije zemlje G-7.

Prema izvještaju „Svijet 2050 godine“ zemlje E7 tj. „Ekonomske zemlje u razvoju“, među kojima su Turska, Brazil, Kina, Rusija, Indija, Indonezija i Meksiko, u 2020 godini će prevazići najrazvijenije ekonomske zemlje G-7.

U izvještaju kompanija uporedi zemlje E7 i G7 sa ekonomskog aspekta, prema paritetu kupovne moći i nacionalnog dohotka i ističe da će zemlje E7 u narednih 10 godina sustići najrazvijenije zemlje u svijetu G-7.

U izvještaju se prenosi da ekonomski razvoj iz Evrope prelazi u Aziju.

Prema statističkim podatcima se navodi da će V.Britanija, koja se nalazi među 7 najrazvijenijih zemalja u svijetu u narednih 10 godina, pasti na 10 mjesto.


Izvor:
www.trtbosanski.com
08.01.2011

[Hikmet]

Erdogan: Netanijahuova vlada možda najgora u istoriji

Tanjug | 13. 01. 2011. - 10:35h | Foto: AP | Komentara: 0
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan označio je vladu izraelskog premijera Benjamina Netanijahua "možda najgorom" u istoriji Izraela, naglasivši da ta zemlja treba da se oslobodi ministra spoljnih poslova Avigdora Libermana, preneli su danas izraelski mediji intervju koju je dao Al Džaziri.


Redžep Tajip Erdogan: Tražimo izvinjenje
"Sve dok Netanijahuova vlada ne izmeni svoju politiku, ne može očekivati od nas da izmenimo našu", kazao je Erdogan, naglasivši da Turska nema intreresa da obnovi ni jedan od sporazuma sa Izraelom i da će razmotriti poboljšanje odnosa kada izraelska strana udovolji njenim zahtevima.

Nekada bliski odnosi dve zemlje saveznice pogoršani su zbog izraelske ofanzive na pojas Gaze, pre dve godine. Potom su zapali u nezapamćenu krizu zbog smrtonosnog upada izraelskih komandosa na brod pod turskom zastavom koji je 31. maja prošle godine nosio pomoć Palestincima u blokiranom pojasu Gaze.


"Netanijahuova vlada možda je najgora ili najnesrećnija u istoriji Izraela", rekao je turski premijer. On je ponovio da Izrael treba javno da se izvini za upad na brod, što ta zemlja odbija i nudi da izrazi žaljenje. Turska zahteva i kompenzacije žrtvama devet ubijenih Turaka, propalestinskih aktivista".

Kada (Izrael) odgovori na te uslove, mi ćemo razmotriti situaciju," rekao je Erdogan.

Osvrćući se na Libermana ocenio je da je on "glavni problem Izraela i Izraelci treba da ga se oslobode."

"To je njihov problem, ne naš. Ako ga Izrael ne otpusti, njihovi problem će se pogoršati", zaključio je predsednik vlade Turske.

"Svako ko koristi takve reči protiv Turske treba da se pogleda u ogledalo i vidi podlog čoveka", dodao je on,

Liberman je na turski zahtev za izvinjenje odgovorio da je to više od drskosti i da ako neko treba da se izvini, onda je to Turska, osudivši pokušaje da se probije izraelska blokada Gaze. Erdogan je upozorio i da Izrael neće postići mir ako ne pregovora sa Hamasom koji kontroliše Gazu.

"Hamas nije teriristički pokret. Oni su ljudi koji brane svoju zemlju. To je pokret koji je ušao u izbore i pobedio", istakao je Erdogan, podsetivši da ih Izrael smatra neprijateljiima demokratije.

Ocenio je i da Hamasu nije data mogućnost, već su mu, naprotiv, oduzete sve mogućnosti da sklopi mir.

"Kakva je to vrsta demokratije. Suprotno, to je protiv demokratije", kazao je Erdogan.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/229013/Erdogan-Netanijahuova-vlada-mozda-najgora-u-istoriji

[Birdum-Bardum]

"Hamas nije teriristički pokret. Oni su ljudi koji brane svoju zemlju. To je pokret koji je ušao u izbore i pobedio", istakao je Erdogan, podsetivši da ih Izrael smatra neprijateljiima demokratije.

Ocenio je i da Hamasu nije data mogućnost, već su mu, naprotiv, oduzete sve mogućnosti da sklopi mir.

"Kakva je to vrsta demokratije. Suprotno, to je protiv demokratije", kazao je Erdogan.
Ej vallah, predsjedniče.

[Hikmet]

Sonmez: Nisam monstrum

14. januar 2011. | 09:56 | Izvor: FoNet
BEOGRAD - Turski hirurg Jusuf Sonmez, osumnjičen za trgovinu ljudskim organima, izjavio je u razgovoru za Večernje novosti da je bio na Kosovu 2008., ali da nije učestvovao u morbidnoj trgovini i nije upoznao Hašima Tačija, niti sarađivao sa njim na bilo koji način.
"Istina je da sam 2008. godine nakratko boravio na Kosovu, i radio u privatnoj klinici Medikus, kraj Prištine. Ali, tamo sam bio samo kao hirurg, i nisam učestvovao ni u kakvoj trgovini ljudskim organima", rekao je Sonmez Večernjim novostima.

"Nikada nisam upoznao Hašima Tačija", dodao je Sonmez,"niti sam sarađivao sa njim na bilo koji način, pogotovo ne u nekom nehumanom poslu".



Doktor Sonmez je osumnjičen da je bio član međunarodne mreže trgovaca ljudskim organima na Kosovu.

"Tačno je da poznajem ljude čija se imena nalaze na optužnici. Jedan od njih, Ljutvi Derviši, bio je gazda Medikusa". To je čovek koji me je te 2008. nagovorio da dođem iz Istambula na Kosovo kako bih obavljao operacije", ispričao je Sonmez.

Prema njegovim rečima, mnogo pacijenata sa Kosova i iz Albanije dolazilo je u Tursku zbog operacija, pa je Derviši imao ideju da je bolje da organizujemo obavljanje zahvata u Prištini.

"Čuo sam za optužnicu protiv Hašima Tačija. Nisam upoznat sa detaljima, ali se kunem u sve što imam i u sve što verujem da nemam veze sa "žutom kućom" ni sa vađenjem organa Srbima. Želeo bih da svi u Srbiji znaju da nisam nikakav monstrum. Tog čoveka nikada nisam video, niti bih želeo da ga sretnem."

O optužbama koje su protiv njega iznete u njegovoj zemlji, Sonmez ne želi da govori, navodi list i dodaje da turski lekar tvrdi da su to podmetanja instruisanih medija i da nemaju veze sa istinom. Ne poriče, ipak, da se našao na poternici Interpola.

"To je bilo zato što se nisam odazvao sudu Euleksa. Iskreno, ne pada mi na pamet da to uradim. Ne verujem u kosovske institucije, niti u to da jedna teritorija, toliko ogrezla u kriminal, može da obezbedi fer suđenje. Čak ni pod okriljem Evrope i UN", kategoričan je ovaj turski lekar.

http://www.rtv.rs/sr_lat/hronika/sonmez:-nisam-monstrum_233654.html

[Hikmet]

Erdogan traži izvinjenje od Merkelove

Srna | 15. 01. 2011. - 19:00h
ANKARA - Turski premijer Redžep Tajip Erdoan zatražio je od nemačke kancelarke Angele Merkel da se izvini zbog svojih kritika turske politike na Kipru.


Erdogan osudio i EU zbog neispunjenih obećanja
"Takvi stavovi i saopštenja ne odaju sliku jednog dalekovidog i vizionarskog lidera. Očekujemo od gospođe Merkel da obnovi svoje znanje istorije i da se izvini turskoj strani koja je učinila sve da se nađe rešenje za ostrvo", rekao je Erdoan, prenosi "Vatan".


Tokom posete Kipru u utorak Merkelova je pohvalila napore kiparskih Grka da nađu rešenje za ujedinjenje ostrva koje je podeljeno 36 godina, a kiparske Turke proglasila za glavne krivce.

"Vidimo mnogo koraka koje vi preduzimate i takođe vidimo tursku stranu koja ne daje adekvatne odgovore", rekla je Merkelova obraćajući se predsedniku kiparskih Grka Demetrisu Hristofijasu.

Merkelova na Kipru

Ona je naglasila da je Turska zbog svog ponašanja u slučaju Kipra kažnjena sankcijama u svojim pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
"Turci su održali svoju reč na referendumu, kiparski Grci nisu. Ko je zbog toga nagrađen? Kiparski Grci", rekao je Erdgoan osvrćući se na referendum iz 2004. godine o planu Ujedinjenih nacija o ujedinjenu ostrva.

Plan su podržali kiparski Turci, ali ga je odbacila grčka strana. Ubrzo nakog toga država Kipar, odnosni kiparski Grci, primljeni su u EU, a kiparski Turci su izostavljeni. Turski deo Kipra samo Turska priznaje kao državu.

Erdogan je osudio EU jer nije ispunila obećanja koja je tada dala, da ublaži ekonomsku izolaciju samoproglašene Turske Republike Severni Kipar. On je naglasio da se Ankara neće odreći svoje politike prema Kipru u zamenu za ubrzani pristup EU, piše "Vatan".

Kipar glavna prepreka Turske za evrointegracije
Kiparsko pitanje i dalje je glavni kamen spoticanja za članstvo Turske u EU jer odbija da prizna Kipar kao državu, već samo njen turski deo, gde ima stacionirane vojnike.
EU je 2006. godine zamrznula osam od 35 poglavlja za pregovore za ulazak u EU zbog zabrane Ankare brodovima i avionima kiparskih Grka da koriste aerodrome i luke u Turskoj.
Kipar je podeljen 1974. Godine, kada je Turska okupirala severni deo ostrva kao odgovor na puč organizovan u Atini da se Nikozija ujedini sa Grčkom.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/229519/Erdogan-trazi-izvinjenje-od-Merkelove

[Hikmet]

Šerijatski islamski indeks uvršten na Istanbulsku berzu
20/01/2011

Novim participirajućim indeksom na turskoj berzi proširuje se islamski finansijski sektor.
Justin Vela za Southeast European Times iz Istanbula -- 20.01.2011


Berza u Istanbulu proširuje bankarski potencijal. [Rojters]
Istanbulska berza (ISE) pokrenula je ranije ovog meseca participirajući indeks da bi istakla i pratila 30 kompanija koje posluju u skladu sa šerijatskim zakonima, u pokušaju da dodatno razvije islamski finansijski sektor. Islamski indeks dolazi u trenutku kada svet spoznaje rast globalne muslimanske populacije.

Od 2004. godine u Turskoj se odvija postojani rast islamskog bankarstva. U avgustu prošle godine Kuvejt Turk Katilim Banka, sa sedištem u Istanbulu, prodala je svoje prve sukuke ili Islamske obveznice i prikupila 100 miliona dolara. Neki na islamski indeks gledaju sa zebnjom, a neki ga vide kao priliku.

„Globаlna muslimanska populacija je vrlo mlada, u odnosu na globalnu populaciju, sa visokom stopom rasta“, izjavio je Rafi-udin Šikoh, izvršni direktor poslovne strateške publikacije DinarStandard. „To je ono što podstiče ukupan rast, pored upornosti.“

Vrednost takozvanog „Međunarodnog muslimanskog tržišta“ procenjena je na 2 biliona dolara. Proizvode usmerene na muslimane potražuje populacija koja će se povećavati jedan odsto svake decenije, pokazuje studija koju je u junu prošle godine objavio Međunarodni žurnal za ekološke nauke i razvoj.

Svrha novog participirajućeg indeksa je da se poveća trgovina sa regionima Zaliva, Bliskog istoka i Severne Afrike. Lanac trgovine na malo Birlešik Magazalar, trust za nekretnine Emlak Konut i telekomunikacioni gigant Turk Telekom neke su od kompanija navedenih u indeksu.

„Naš cilj je da budemo domaći participirajući indeks, ali istovremeno želimo da strani investitori imaju koristi od tog indeksa“, kaže Avšar Sungurlu, zamenik direktora kompanije Bizim Sekjuritis, za Hurijet dejli njuz.

Šerijatski islamski indeks je prvi indeks te vrste koji se nudi u Turskoj, zemlji u kojoj je sekularizam jedan od osnovnih principa, iako 99 odsto stanovništva čine Muslimani.

Sekularni Turci smatraju da je indeks islamskog stila, zajedno sa nedavnim vladinim merama protiv alkohola, dokaz islamizacije Turske i brinu da bi zemlja mogla da postan sličnija Iranu nego svojim tradicionalnim zapadnim saveznicima.

Islamsko bankarstvo brani plaćanje rata ili prihvatanje kamata, te investiranje u poslove koji su haram [zabranjeni], u suprotnosti sa principima islama.

Šerijatski indeks neće uključivati kompanije koje proizvode alkohol, svinjsko meso ili proizvode od duvana, takođe zabranjene prema principima islama.

Indeksom se trguje na ISE, pod tikerom KATLM.

Povećana trgovina Turske sa Bliskim istokom deluje slabo u poređenju sa njenom trgovinom sa EU, koja je i dalje primarni trgovinski partner zemlje, uprkos krizi u evrozoni.

Turska postepeno povećava trgovinu sa drugim muslimanskim zemljama na Dalekom istoku, a posebno sa bliskoistočnim zemljama. Ekspanzija će se nastaviti polako, zbog duboko ukorenjene birokratije i prekomerne administracije u tim zemljama, kažu eksperti.

Prošlog novembra u Bejrutu, turski premijer Redžep Tajip Erdogan krenuo je sa planovima za uspostavljanje slobodne trgovinske zone između Turske i bliskoistočnih zemalja.

„Budite uvereni da ćemo zajedno oblikovati budućnost. Članovi smo civilizacije koja daje veliki značaj susedstvu“, rekao je on u govoru posle primanja nagrade Lider godine od Unije arapskih banaka.

Turska trenutno ima četiri islamske banke i namerava da privuče dodatno interesovanje za procvetali islamski finansijski sektor. Pored Kuvejt Turk Katilim Bankaši, druge islamske banke su: Asja Katilim Bankaši AS, Turkije Finans Katilim Bankaši AS i Albaraka Turk.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/01/20/feature-02

[ul_8mart_br?]

BLIC na svom sajtu prenio vijest srne(novinske agencije rep. srpske) bajatu 2 mjeseca.


Vikiliks: Uloga Turske na Balkanu alarmirala Zapad
Srna | 22. 01. 2011. - 19:52h |
ZAGREB – Sjedinjene Američke Države u nekoliko dokumenata izražavaju otvorenu bojazan zbog planova, ali i otvorenih istupa turskih političara da u Bosni i Hercegovini otvore prostor za veći uticaj na Balkanu, otkriva sajt "Vikiliks".
U razgovoru pomoćnika američkog državnog sekretara za politička pitanja Vilijama Bernsa sa podsekretarom turskog Ministarstva inostranih poslova Feriduna Sinirlioglua naglašeno je da se Evropska unija protivi snažnijem angažovanju Turske na Balkanu, kao i da SAD sa oprezom gledaju na to.

Prema dokumentu kojeg je američki ambasador iz Ankare poslao u Vašington, u februaru prošle godine, nakon susreta dvojice diplomata Sinirlioglu je Bernsu otkrio da postoji odlučnost turske vlade da se suprotstavi stalnim naporima EU da isključi Tursku na Balkanu.
U dopisu se otkriva da je pojačano tursko angažovanje između BiH i Srbije rezultiralo time da je Turska uverila tadašnjeg predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Siladžić, koji je dan ranije bio u Ankari, da odustane od isticanja srpskog "genocioda".
U drugom dokumentu se na vrlo upozoravajući način ističe uloga šef turske diplomatije Ahmeta Davatoglua koji je prozrokovao pravu lavinu reagovanja i otvorenog otpora u regionu.
"Ovaj stav povratka u prošlost, kombinovan sa turskom tendencijom da ga provede u saradnji sa lokalnim političarima islamske orijentacije, konstantno stvara nove probleme", upozorava se u dopisu ambasade u Ankari Stejt Departmentu.


A pogledaj him sto su turili Zagreb kao izvor vijesti.
Primjetno je pojacana propagandno-psiholoska kampanja protiv Turske posljednjih dana. Dodik, Radoncic, Zukorlic, Blic. Sve brat do brata.

[Hikmet]

ISTANBUL
Grad na dva kontinenta

Zorana Nikolić | 23. 01. 2011. - 00:02h

Kroz istoriju bio je prestonica stare Vizantije, Rimskog i Otomanskog carstva, a i danas je u svakom smislu, osim u formalnom i političkom, Istanbul glavni grad Turske koji godišnje privuče milione turista. Grad bi trebalo da obiđete na što više načina kako biste ga doživeli - organizovanim razgledanjem uz pratnju vodiča, lutanjem u sopstvenoj režiji posmatran sa vode na krstarenju Bosforom i vožnjom taksijem, koju možete ugovoriti po niskoj ceni ako umete da se cenkate.

Najstariji na Balkanu
Sve znamenitosti Istanbula teško je nabrojati, a još ih je teže obići, s obzirom na to da je Istanbul najveći grad na Balkanu. Još ako nemate mnogo vremena, ono što ne stignete da pogledate prvi put pogledaćete neki sledeći, jer je ovo grad u koji ćete se sigurno vratiti nakon što se upoznate sa njegovim čarima.

Najveća atrakcija Istanbula je crkva Svete mudrosti Aja Sofija, sagrađena davne 537. godine. Skoro čitav vek Aja Sofija bila najčuvenija crkva u celom hrišćanstvu. U 15. veku ju je sultan Mehmed II pretvorio u džamiju, a tek u vreme Kemala Ataturka prestala je da bude džamija ali joj nije vraćen status crkve, pa je ona danas muzej. Preko puta nje nalazi se Plava džamija, koja je takođe jedna od najpoznatijih građevina ovog prelepog grada. Kako je sultan Abdul Aziz želeo da ima svoju verziju Versajskog dvorca, po njegovom nalogu izgrađena je ekstravagantna palata u rokoko stilu, Dolmabahče dvorac, koji možete posetiti samo u okviru grupnih poseta: Selamluk - za muškarce i Haremluk - za žene.

Čuvena Kapali čaršija
Većina hotela nalazi se u evropskom delu, u poznatim kvartovima Aksarai i Lalei, a svi hoteli su relativno pristojni i imaju pristupačne cene. Nalaze se blizu Kapali čaršije, najstarijeg i najvećeg zatvorenog bazara na svetu koji je ispunjen jakim orijentalnim mirisima i nudi izazov za sva čula. Kroz ceo kvart Lalei nalaze se izlozi prepuni zlatnog i srebrnog nakita, tezge sa orijentalnim začinima i persijskim tepisima, prodavnice sa posudama od kovanog bakra, a žamor ljudi i Turci koji dobacuju uglavnom na ruskom zaista su poseban doživljaj.

Kada se umorite od razgledanja grada i šopinga, posetite neki od mnogobrojnih restorana koji nude veći izbor hrane nego što možete da zamislite.

Gostoljubivost
Sećam se kako sam jednom nespretnom konobaru na engleskom objašnjavala da želim ceđenu pomorandžu. Doveo je menadžera restorana da se sa njim “objasnim”, a kada je on saznao da sam iz Srbije, doneo je malu tursku i srpsku zastavu u znak prijateljstva, koje su stajale na ivici stola dok sam uživala u tradicionalnim turskim jelima. Prijateljski, nema šta. Ne morate da posetite turske restorane da biste počastili svoja čula ukusa. Šetajući bilo kojom ulicom u Lalei kvartu, naići ćete na bezbroj montažnih kioska sa hranom, gde će prodavac, recimo, ispred vaših očiju izdubiti krompir veličine ananasa i napuniti ga zeljem, spanaćem, piletinom i prilozima i samo ga spustiti u vaše ruke.

- UDALJENOST: Istanbul je od Beograda udaljen 811 kilometara
- AVIONOM: Let traje oko sat i 35 minuta
- OBAVEZNO POSETITE: Muzej Aja Sofiju, Plavu džamiju, Robnu kuću “Kanyon”, Hipodrom, Topkaki palatu, restorane duž Bosfora, trg Taksim, pijacu začina... spisak je predug, a u svakom delu grada imate nešto od istorijskog, kulturnog i turističkog značaja.
- GRADSKI PREVOZ: U Istanbulu ga čine autobusi, minibusevi, laki metro, brodići i trajekti.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Putovanja/230988/Grad-na-dva-kontinenta

[Dzemo Braun]

Turski humanitarci pomažu Kraljevu
25. januar 2011. | 10:27

Humanitarne organizacije iz Turske uručile pomoć u odeći vrednu 186.000 evra za Kraljevčane pogođene zemljotresom 3. novembra.

"Ciljevi naših udruženja su da pružimo pomoć svim narodima sveta pogođenim nesrećama i da ublažimo bol koji osećaju", rekao je član Upravnog odbora turskog poslovnog udruženja SITA Murad Koč na sastanku s predstavnicima Kraljeva.

Turski humanitarci su najavili da će pomoći obnovu jedne škole ili bolnice u Kraljevu.
http://www.emportal.rs/vesti/srbija/145159.html

[Hikmet]

Turska: Primer za demokratizaciju Egipta?
14/02/2011
S obzirom na odlazak Mubaraka, analitičari navode Tursku kao moguću inspiraciju za tranziciju Egipta.

Da li Egipat može da sledi put Turske ka demokratiji? [Rojters]
U nedavno objavljenoj kolumni, kolumnista Tudejs Zamana Sahin Alpaj pohvalio je vladajuću Partiju pravde i razvoja (AKP) za povećanje nivoa turske demokratije. Alpaj tvrdi da bi taj primer mogle da prouče islamske organizacije poput Muslimanskog bratstva, koja će verovatno pomoći u uspostavljanju nove vlade Egipta.

„Čak i one islamske stranke sa radikalnim gledištima mogle bi postepeno da zauzmu stavove potpuno posvećene demokratskim vrednostima“, napisao je Alpaj. „To se najbolje vidi na slučaju turskog islamističkog pokreta koji se pretvara u kulturno konzervativnu, ali politički i ekonomski liberalnu AKP.“

Međutim, Japrak Gursoj, profesorka međunarodnih odnosa na istanbulskom Univerizitetu Bilgi, skeptična je.

„Kada govorite o sleđenju puta ne govorite samo о AKP ili o jednoj stranci“, rekla je Gursoј. „Turska demokratska praksa datira najmanje 50 godina unazad.“

Turska čak i danas ima problema sa demokratijom, koji ne mogu da budu rešeni preko noći, rekla je ona. „Ne mislim da oni za samo nekoliko godina mogu da stignu tamo gde je Turska. Promena mora da se dogodi ne samo na polju politike, nego i u društvenoj i u ekonomskoj sferi.“

Alpaj je, u intervjuu za SETimes, ukazao da Turska pre pruža primer nego model za pomeranje Bliskog istoka ka demokratiji.

„Turska koja pokazuje da ima islamske vrednosti koje su ravnopravno pripojene demokratskim i liberalnim vrednostima i u politici i u ekonomiji. Svi ti faktori dovode do širenja poštovanja za turski primer. Neću da kažem da će arapske demokratije uzeti Tursku kao model. Turska je velika inspiracija za, nadajmo se, narastanje arapske demokratije.“

Čak i sa Turskom kao inspiracijom, Zapad je verovatno nervozan zbog mogućnosti da grupe poput Muslimanskog bratstva dođu na vlast. Alpaj je rekao da je neophodno korigovanje takvog stanovišta.

„Godinama su određeni krugovi isticali taj argument da je Islam razlog nazadovanja i autoritarnih režima koje ti narodi imaju. Ideja da je Islam ravan fundamentalizmu je naravno vrlo pojednostavljena i iskrivljena ideja.“

Bivši turski ministar inostranih poslova Hikmet Četin ukazao je da, iako je Turska muslimanska zemlja, ne postoji konsenzus u pogledu Muslimanskog bratstva.

„To, naravno, zavisi. Ako pitate mene, to je islamistički pokret. Njima će biti teško da ostanu na vlasti u svakom potpuno demokratskom sistemu u Egiptu. Njihov procenat nije mnogo visok, ako gledate celokupnu zemlju, ali su bolje organizovani nego ostali.“

Četin je rekao da je Turska snažan primer za region, prvo zato što je muslimanska zemlja, ali najviše zbog toga što je zvanično sekularna.

„Videćemo kako će to ispasti“, rekao je on, misleći na razvoj događaja u Egiptu.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/02/14/feature-02

[Hikmet]

Zbacivanje Mubaraka moglo bi ojačati utjecaj Turske
18/02/2011
Da li bi Turska mogla iskoristiti prednosti vala prodemokratskih pokreta na Bliskom Istoku?
Analiza Aline Lehtinen za Southeast European Times iz Istambula -- 18/02/11

Premijer Recep Tayyip Erdogan bio je prvi strani lider koji je pozvao na Mubarakovu ostavku. [Reuters]
Mnogi visoko rangirani političari u Turskoj -- koja želi EU dokazati da predstavlja funkcionalnu muslimansku demokratiju -- osjetili su olakšanje nakon odluke egipatskog predsjednika Hosnija Mubaraka da siđe s funkcije.

"Mi smo ponosni ispred naroda Egipta na svoj dostojanstven i principijelan stav, pun samopoštovanja. Mi s pravom dijelimo uzbuđenje u Egiptu," izjavio je u utorak (15. februara) turski premijer Recep Tayyip Erdogan, komentirajući dramatični preokret u dešavanjima.

Da li bi sve veći pritisak u smislu demokratizacije Bliskog Istoka mogao ojačati ulogu Ankare kao regionalnog aktera? Većina analitičara vidi neke pogodnosti, iako se ne slažu po pitanju detalja.

"Postoji obiman konsenzus da će eventualna transformacija Egipta u demokratsku državu biti u prilog Turske isto koliko i u prilog egipatskog naroda, te da će dalje ojačati utjecaj Turske na Bliskom Istoku," piše 7. februara Fatma Disli Zibak u listu Today's Zaman.

Prema riječima profesora Sabrija Sayarija sa Univerziteta Sabanci, činjenica da je Erdogan bio prvi strani lider koji je pozvao Mubaraka na ostavku pokazuje voljnost Turske da u Egiptu dođe do promjena.

Nakon Mubarakove ostavke, važnost brze tranzicije ka demokratiji u Egiptu je bila u fokusu mnogih izvještaja u turskim medijima. Ipak, neki eksperti oklijevaju reći da je to najbolje rješenje za Egipat.

"Mislim da nije na redu brza tranzicija. Vjerovatno će za punu tranziciju trebati par godina. U međuvremenu, očekujem da će doći do političke liberalizacije, koja ona može u konačnici dovesti do tranzicije ka demokratiji," kaže Sayari.

U međuvremenu, neki eksperti kažu kako Erdoganova vlada ima mogućnost da uvjeri EU u svoju geopolitičku važnost.

"Turska -- sa svojom demokratijom u procvatu, ekonomijom u razvoju i sve većim regionalnim prestižom -- predstavlja izvor inspiracije za mnoge ljude u regionu. I EU bi trebala na to tako gledati," kaže profesor Ihsan Dagi sa Bliskoistočnog tehničkog univerziteta.

"Kroz Tursku, EU može proširiti zonu mira, stabilnost i demokratije na Bliski Istok," kaže on.

Ostali međutim upozoravaju da bi utjecaj na proces pristupanja Turske mogao biti ograničen, i to najmanje zbog toga što i sami Turci gube interes za pridruživanje bloku.

Prema jednom članku Fondacije "Heritage" od 2. februara, kad je 2002. na vlast stupila Erdoganova AKP, 65% građana Turske podržavalo je pridruživanje zemlje EU. Podrška članstvu Turske u EU je 2010. opala na 47%, izvještava taj konzervativni trust mozgova.

"Nažalost, EU je preokupirana unutrašnjim dnevnim redom i više se u Turskoj ne uzima toliko ozbiljno. Potezi i postignuća vanjske politike Turske stoga se više ne mjere svojim stvarnim ili percipiranim doprinosom njenoj kandidaturi za EU," kaže dr. Serhat Guvenc sa Univerziteta Kadir Has.

Dagi dodaje da bi EU trebala prestati na islamski identitet Turske gledati kao na barijeru za članstvo te zemlje u Uniji.

"Sasvim suprotno, te karakteristike Turske njena su prednost. Ona Bliskoistočnjacima pokazuje da islamski identitet ne mora obavezno biti antizapadni, antitržišni i antidemokratski," kaže on.

Ovaj sadržaj je naručen za SETimes.com.

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/bs/features/setimes/features/2011/02/18/feature-01

[seeker]

http://cdn.wn.com/pd/bb/bf/43ea49586b93e59ca93f67f945f5_grande.jpg

Kako će vas sada spasiti
petro-dolari i oružje?

Kakva je ovo brzina, kakva je ovo oluja? Na svakih petnaest dana u po jednoj zemlji mijenja se režim. Lideri za koje je rečeno da nikada ne mogu izgubiti snagu, jedan po jedan, nestaju sa scene. Pogledajte Tunis, Pogledajte Egipat, a sada pogledajte i Libiju!

Ko bi rekao da će narod u jednoj zemlji jakoj poput Egipta, od Džemala Abdunassira pa do Mubaraka vođenoj čeličnom pesnicom, za samo dvije nedjelje ostvariti rezultat, da će na ovoj mjeri uzdrmati režim? Ko bi rekao da će Muammer Gaddafi za nedjelju dana izgubiti važan dio zemlje i da će ostati stiješnjen u Tripoliju?

Sve ove zemlje veoma su iskusne i vješte u slamanju narodnog protesta. Međutim, stare metode više nisu od koristi. Prevarili su se po jednom pitanju: uporedili su ovaj uragan koji udara zemlju po zemlju sa onim prijašnjim. Rekli su: “Vojska nam je jaka, imamo dosta para, imamo dosta spletki.” Strašno su se prevarili.

Posegnuli su za simbolima, udarili su po osjećanjima naroda, ali nije im koristilo. Zaprijetili su, upotrijebili oružje, nije im koristilo. Sada, kao u primjeru Gaddafija, igraju na kartu smrtne kazne i građanskog rata. Opet im neće koristiti.

Onoga dana kada je Gaddafi pozvao Palestince riječima: “Pobunite se, krenite na granice!”, mi smo rekli: “Na redu je Gaddafi!”. Najbolji odgovor dali su mu stanovnici Gazze: “Gdje si bio dok su nas bombardovali, gdje su bili tvoji avioni i tvoje oružje?”

Ne samo Gaddafi, već su i svi lideri koji su svoju vlast zasnivali na palestinskoj tragediji i koji su po ovom pitanju zloupotrebljavali emocije svojih naroda, sada su izgubili ovu kartu. Jer, oni odlaze, a Palestina je na nogama, Gazza je na nogama. Dok su s jedne strane koristili ovo, s druge strane sa Izraelom su sklapali tajne sporazume i tako udarali na Palestinski narod. I ovoj igri je došao kraj…

Svaki svrgnuti lider govorio je o “islamskoj opasnosti”. Bin Ali je rekao: “Doći će islamisti!” Mubarek je rekao: “Islamisti će doći na vlast!” Sada Gaddafi i njegov sin Sejfulislam koriste iste rečenice. Ko će im povjerovati?! Prije deset godina, prije dvadeset godina ova prijetnja je bila od koristi, ali ovi režimi sada su izgubili i svoj najjači argument koji su pazarili Americi.

Sada neki od njih obećavaju i sprovode prividne reforme. Neki su otvorili slavine i spremaju se da jedan mali dio od stotina milijardi dolara koje su godinama sakupljali po zapadnim bankama podijele narodu.

Oni ne shvataju ovo: Došao je kraj starim obećanjima, starim prijetnjama i strahovima. Od govora kojeg su decenijama koristili više nema nikakve fajde. Prevareni ljudi više ni ne čuju ove riječi.

U strahu da će energetske arterije koje ih hrane zahvatiti opasnost, Ameriku, Englesku, Kinu i Indiju uhvatila je panika: “A, šta ako se isto desi i u Saudijskoj Arabiji?” Gaddafi dobro zna za ovaj strah i sa petrolom ucjenjuje svijet.

Prihvatili ili ne prihvatili, pravilno razumjeli ili ne, oblikuje se jedno novo arapsko stoljeće. Započeta medijskom revolucijom arapska inicijativa i ulica pod pritisikom snažno će uticati na cijeli svijet.

Nešto se novo događanja u pojasu nekada zvanom “oblast haosa”. Nazovimo to kako god hoćemo, “Arapskom revolucijom” ili “Demokratskim pokretom”, ove zemlje više nikada neće biti iste kao što su bile. Oni što su izašli na ulice nisu samo islamske organizacije kako je to bilo prije dvadeset godina. Ovdje se ne radi o protestu neke organizacije. Društvo se pokrenulo sa svim svojim elementima. Šta će se desiti nakon toga, ko će doći na vlast? Naravno da će u muslimanskim zemljama muslimani doći na vlast. Ali bit će to vlasti koje podržavaju parlamentarizam, slobodu govora, pomirene sa svojim vrijednostima.

Sada su određeni krugovi počeli formirati jedno javno mnjenje u smislu: “Amerika, Ujedinjene nacije i NATO moraju intervenisati.” Engleska je poslala na libijsku pučinu svoje ratne brodove. Crveno more i Sredozemno more puni su ratnih brodova. Ovome se apsolutno mora suprotstaviti. Intervencija znači otvaranje kapije okupaciji. Ko je od nas zaboravio kako su u okupaciji Iraka zloupotrijebljene Ujedinjene nacije? U proces se mogu uključiti neki drugi faktori. Može se povećati pritisak na Gaddafija, može sa u potpunosti osamiti, može se ojačati glas ulice. Neka on posegne za ludilom koliko god hoće. Neka prijeti koliko god hoće, neka pošalje svoje ljude i plaćenu vosjku na ulice. Za Gaddafija je igra završena. Više nema povratka, ne može ga biti.

Turska, koja je u međuvremenu izvela jednu od najvećij spasilačkih misija u historiji, postala je najjača zemlja u ovoj oblasti, najdinamičnija snaga. U političkom smislu bila je uticajna u glavnim gradovima, na arapskim ulicama simpatija prema Turskoj nikada nije bila raširena u ovolikoj mjeri. Rašid Gannuši kaže da će Tursku uzeti kao primjer za model vlasti koji će probati u Tunisu. Vidjet ćemo kada se oluja stiša. Odnosi Turske sa zemljama u ovoj oblasti bit će jaki do zbunjujuće mjere. Zbog toga se između ove oblasti i Turske - koja je u stanju da iz nje evakuiše na hiljade svojih državljana kao i državljana drugih zemalja - oblikuju veze koje se teško mogu pokidati.

Svjedoci smo jednog veoma važnog dijela svjetske historije. Sve se vrtoglavo brzo odvija, no, do prolaska oluje ima još mnogo, jer tek je počela. Neka intervenišu spolja koliko god hoće ali ova oblast više nikada neće biti ponižena, ekploatisana i više se nikada neće moći lahko upravljati njome kao što je to činjeno u 20. stoljeću. Od sada u borbu za svjetsku dominaciju ulazi jedan novi partner. Geografski prostor kojem u raspodjeli interesa za 21. vijek nije dato nikakvo mjesto, počinje da kvari svjetske račune.

[jare]

Uvijek je bilo lijepo putovat u Tursku, a sad kad se ne mora cekat u redu za vizu je jos puno ljepse. Hvala svima koji su ucinili da se nasem narodu olaksa putovanje zemlji koja nam je srcu najdraza. Dok stotine ljudi na aerodromu ceka za vizu, mi sad mozemo direktno kroz pasosku kontrolu bez duzeg zadrzavanja da udjemo u Tursku. Milina...

[Hikmet]

SVET | 26.02.2011
Libiju čekaju sankcije, Gadafi ne odustaje

Moamer Gadafi pozvao pristalice na dalju borbu
Savet bezbednosti UN će se sastati u subotu kako bi razmotrio sankcije protiv Libije i režima Moamera Gadafija. U Libiji i dalje vlada haos, a Gadafi je pozvao na dalju borbu. Turska armija spremna za intervenciju.

Mohamed Šalgam, libijski ambasador pri UN, imao je prilično emotivno izlaganje: on je, naime, Gadafijev prijatelj iz detinjstva, ali sada je svog bivšeg prijatelja uporedio sa Polom Potom, Staljinom i Hitlerom.

„Poručujem svom bratu Gadafiju – ostavi Libijce na miru. Molim Ujedinjene nacije da spasu Libiju. Sprečite krvoproliće i smrt nevinih. Od vas hoćemo odlučnu, brzu i hrabru rezoluciju“, poručio je Šalgam.

„Vreme je da SB preduzme konkretne akcije“, poručio je i generalni sekretar UN Ban Ki Mun. On je upozorio da gubljenje vremena znači i gubljenje života. Ban je zatražio oštre sankcije kao i označavanje onih koji su odgovorni za flagrantna kršenja ljudskih prava.

SAD i EU saglasne oko sankcija

Zvaničnici Evropske unije i SAD su takođe najavili sankcije kao odgovor na Gadafijevo surovo obračunavanje sa demonstrantima. „Pokrećemo niz mera na unilateralnom i multilateralnom nivou kako bismo izvršili pritisak na režim u Tripoliju da prestane da ubija svoj narod“, rekao je portparol Bele kuće Džej Karni. On je potvrdio da su SAD prekinule sve diplomatske odnose sa Libijom.


Podrška Libijscima u SAD
Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je nagovestio da su se članice EU takođe saglasile o sankcijama protiv ove severnoafričke zemlje. Iz diplomatskih izvora se saznaje da će najpre biti uveden embargo na oružje, kao i na sve proizvode koji bilo kako mogu biti iskorišćeni za represiju.

Gadafi poziva na dalju borbu

U međuvremenu, u Libiji se haos samo produbljava. Svedoci prenose da su snage lojalne Gadafiju ponovo otvorile vatru ne demonstrante na obodima glavnog grada Tripolija. U govoru koji je prenosila televizija, Gadafi je poručio hiljadama svojih pristalica na centralnom trgu u Tripoliju da nastave da se bore.

„Umrećemo na tlu Libije. Porazićemo strane pokušaje, kao što smo porazili italijanski imperijalizam“, rekao je libijski „vođa revolucije“. Ranije, u četvrtak, Gadafi je svu krivicu za nerede u Libiji svali o na Osamu bin Ladena i njegovu Al Kaidu.


Pristalice Moamera Gadafija u velikom broju na ulicama Triplolija
Neki izvori navode da je Gadafi zabarikadiran u jednoj rezidenciji gde ga čuvaju četiri brigade vojske. Reporteri javljaju da se u Libiju sve češće viđaju strani plaćenici koje je Gadafi angažovao. Pretpostavlja se da u zemlji ima oko 6.000 plaćenika, većinom iz Malija, Nigerije i Zimbabvea.

Turska vojska u spremna za akciju

Do sada je Libiju napustilo oko 1,5 miliona stranaca, a Italija i Turska su čak najavile i vojne operacije kako bi izvukle svoje građane iz Libije. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je naredio da armija bude „spremna za akciju u svakom trenutku“. Od 25.000 Turaka u Libiji, do sada je svega 8.000 uspelo da napusti zemlju.
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6452151,00.html

[ul_8mart_br?]

Danas je u Ankari na Ahiret preselio bivsi turski premijer i jedan od najvaznijih islamskih lidera u posljednjem stoljecu, prof.dr. Nedzmetin Erbakan. Pored vrlo uspjesne akademske karijere, rahmetli Erbakan ce biti upamcen kao jedna od najvaznijih figura u novom islamskom preporodu. Citav svoj zivot je posvetio borbi za pravedniji svijet i bio je inspiracija za mnoge pokrete u islamskom svijetu. Bio je veliki ucitelj, odgojio je generaciju uspjesnih politicara koja se danas nalazi na kljucnim pozicijama u turskoj drzavi.

Allah rahmetele.

http://www.sandzaknews.com/slikao.php?image=slike/vijest-3808.jpg

[Hikmet]

Erdogan upozorio na opasnost od rastuće islamofobije

Tanjug | 27. 02. 2011. -
DIZELDORF - Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je večeras u Diseldorfu, pred oko 10.000 svojih sunarodnika, upozorio na porast neprijateljstva prema strancima u Nemačkoj i opasnost rastuće islamofobije i rekao da se u Turskoj te pojave prate s velikom uzmenirenošću.

''Islamofobija je zločin protiv čovečnosti, isto tako kao i rasizam'', naglasio je turski permijer i dodao da se nemačka većina kao i tuska manjina međusobno moraju poštovati.

Erdogan, koji je u glavnom gradu Severne Rajne Vestfalije, kako navode nemački mediji, frenetično pozdravljen, kritikovao je rastuće negativno raspoloženje protiv islama i ponovio svoje upozorenje iz Kelna od pre tri godine da je asimilacija zlocicn protiv čovečnosti.


''Vi treba, naravno, da se integrišete u nemačko društvo, ali ja kažem ne asimilaciji'', rekao je Erdogan.

Turski premijer bi, prema najavama, trebalo sutra da se sastane sa kancelarom Angelom Merkel, koju je već kritikovao zbog njenog stava o pristupu Turske Evropskoj uniji, odnosno, zalaganju za takozvano privilegovano partnerstvo, umesto punopravnog članstva u EU.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/238288/Erdogan-upozorio-na-opasnost-od-rastuce-islamofobije

[Hikmet]

ponedeljak, 28. feb 2011, 13:57 -> 17:06

Nemci ljuti na Erdogana

Reagujući na izjave turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana da mali Turci u Nemačkoj moraju prvo da nauče maternji jezik, šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele, poručio da je nemački jezik ključ integracije i upozorio da bez njegovog poznavanja nema napretka u školi i integracije u društvo.

Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele reagovao je povodom izjave premijera Turske Redžepa Tajipa Erdogana, da mali Turci u Nemačkoj moraju prvo da uče maternji, a zatim nemački jezik. Erdogan je to rekao u Diseldorfu pred najmanje 10.000 svojih zemljaka.


Gvido Vestervele
Izjava turskog premijera izazvala je oštre reakcije nemačke javnosti i političara, zbog osetljivosti pitanja integracije više od tri miliona Turaka u Nemačkoj.

"Deca koja odrastaju u Nemačkoj moraju najpre da uče nemački", rekao je Vestervele, upozoravajući da bez znanja nemačkog nema napretka u školi, a to znači, naglasio je, da će takva deca imati manje šansi od ostalih.

"Nemački jezik je za one koji ovde odrastaju ključ integracije", istakao je Vestervele, reagujući tako na sinoćni nastup Erdogana, za koga mediji pišu da je na nemačkom tlu vodio tursku izbornu kampanju.

Turski premijer je u Diseldorfu upozorio na porast neprijateljstva prema strancima u Nemačkoj i opasnost rastuće islamofobije i rekao da se u Turskoj te pojave prate s velikom uznemirenošću.

''Islamofobija je zločin protiv čovečnosti, isti kao i rasizam", naglasio je turski premijer i dodao da se nemačka većina kao i turska manjina međusobno moraju poštovati.

Erdogan je u poseti glavnom gradu Severne Rajne Vestfalije, gde živi skoro dva miliona stranaca, odnosno, najveći broj u Nemačkoj.

Protiv asimilacije

Turski premijer kritikovao je rastuće negativno raspoloženje protiv islama i ponovio svoje upozorenje iz Kelna od pre tri godine da je asimilacija zločin.

"Vi treba, naravno, da se integrišete u nemačko društvo, ali ja kažem 'ne' asimilaciji", rekao je Erdogan, koji je svojim zemljacima poručio da je Turska na njih ponosna i da oni nisu sami.


Redžep Tajip Erdogan na skupu u Diseldorfu
Nemački mediji komentarišu da se Erdoganove reči "teško mogu sažvakati", naročito tvrdnje da će Turska štiti svoje sunarodnike, kao da oni ne žive u pravnoj državi.

Erdogan je obećavao i govorio i o nekoj vrsti dvojnog državljanstva, a nemački mediji, ističu da je to sve propaganda, tvrdeći da u Nemačkoj niko ne želi da Turke odvoji od njihovih korena i kulture.

Turski premijer je kritikovao evropsku politiku kancelarke Angele Merkel koja Turcima, umesto punopravnog članstva u EU nudi privilegovano partnerstvo, a u njegove prigovore spada i to da nemačke vlasti ne uzimaju dovoljno u obzir stavove turskih institucija.

"Nemačke, a ne turske institucije su ovde nadležne", napominju nemački analitičari, povodom Erdoganovog nastupa u Diseldorfu.

"Samo uz takt i senzibilitet, a ne jakim rečima može da se postigne ono što turski premijer želi: na jednoj strani članstvo u EU sa svim prednostima jedne zapadne privrede, a na drugoj istovremeno učešće u arapskom svetu", ističu nemački politički stručnjaci.

Analitičari zaključuju da je sve to, međutim, bilo juče, a već danas će Erdoganovi zemljaci u Nemačkoj morati da u životnoj svakodnevici nađu razumevanje s Nemcima.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/850444/Nemci+ljuti+na+Erdogana.html

[kemal]

http://www.sandzaknews.com/slikao.php?image=slike/vijest-3808.jpg


http://islamskazajednica.org/index.php?option=com_ezine&task=read&page=2&category=12&article=5096

[ul_8mart_br?]

Kemal:
"Jučer je u Istanbulu ispred Mehmed Fatih džamije nakon podne namaza obavljena dženaza bivšem premijeru Republike Turske dr. Nedžmetinu Erbakanu.

Mješovita delegacija iz Sandžaka koju je predvodio glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer-ef. Zukorlić prisustvovala je dženazi.

Glavni muftija je na dženazi bio i u svojstvu izaslanika reisuleme dr. Mustafe-ef. Cerića."

www.islamskazajednica.org


-gdje ste svi vi sto se busate Turskom?

Uzeo sam ovaj citat iz teme o glavnom.
Mislim Kemo, jedno je busati se ljubavlju prema jednoj zemlji ili narodu a drugo je busati se odlaskom na dzenazu. Gledajuci fotografije uz gore citiranu vijest zaista je tesko oteti se utisku da je ova "delegacija" otisla u Istanbul samo da bi se slikala i to koristila kao propagandu.

[jare]

Uzasno ruzno slikanje i poziranje. Zapravo si trebao ovo osmi marte da stavis u zonu sumraka. Do te mjere da su cak organizovali i fotografije u setnji, sami sebe slikali, ovi ljudi su totalno pukli!

[gandalf]

Zato su i otisli. Ovo je toliko licemerno da je to strasno. Po cio dan psuju Turke po kahvama a sad otisli da uberu koji poen. Ko da je neko budala. Video Ceric nista od evropskog reisa pa poslo izaslanika Zukorlica. Sramota!
Sad sve one da pitas da ti kazu nesto o Erbakanu samo bi te bijelo pogledali. Dno dna!

[Hikmet]

NAPISAO DRAGAN STOJANOVIĆ PONEDELJAK, 07 MART 2011
INTEGRACIJE ILI ASIMILACIJA

Nemci i turska duša

„Ovde sam jer želim da vam pokažem da niste sami“, rekao je turski premijer Redžep Erdogan u Dortmundu, poručivši sunarodnicima da ne dopuštaju da ih bilo ko diskriminiše


Izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da je ideja multikulturalizma propala, nije se završila samo na teorijskim razmatranjima. Nedavna poseta turskog premijera Redžepa Erdogana Nemačkoj 27. februara pokazala je sve političke i socijalne posledice, te poprilično zabrinjavajuće izjave. On je u Dortmundu svojim sunarodnicima preneo veoma oštre političke poruke, koje nikako ne mogu da se dopadnu Merkelovoj.

„Islamofobija je zločin protiv čovečnosti, isto kao i rasizam. Vi treba, naravno, da se integrišete u nemačko društvo, ali ja kažem ne asimilaciji“, rekao je Erdogan, poručivši zemljacima u glavnom gradu Severne Rajne Vestfalije, pokrajini gde živi veliki broj stranaca, da je Turska na njih ponosna i da nisu sami.

Turski premijer je kritikovao i svog domaćina Angelu Merkel koja je u više navrata ponavljala da se protivi ulasku Turske u EU, i da je samo za privilegovano partnerstvo s najvećom evropskom muslimanskom državom

KAO NA KONCERTU

Više od deset hiljada razdraganih Turaka mahalo je svojim nacionalnim zastavama i klicalo svojoj zemlji. Atmosfera u sportskoj dvorani bila je kao na koncertu neke svetske pop zvezde, a neki mladi ljudi su i zaplakali od uzbuđenja što će uskoro na binu izaći njihov idol, preneli su nemački mediji. Govorili su u jedan glas: „Turska je velika.“ A onda je na podijum stao turski premijer koji je dočekan frenetičnim pljeskom.

I sve bi bilo normalno i očekivano da je to bio predizborni skup održan u nekom gradu u Anatoliji, pa čak i u Istanbulu, a ne u Dortmundu u srcu Nemačke.

Erdoganove reči pale su na plodno tlo jer su se neki učesnici skupa odmah požalili tamošnjim medijima kako ih Nemačka nikada nije prihvatila, ali da sada imaju čoveka koji se brine za njih.

„Ovde sam jer želim da vam pokažem da niste sami“, rekao je Erdogan, poručivši sunarodnicima da ne dopuštaju da ih bilo ko diskriminiše. Ako se to i dogodi, on će doći da im pomogne.

Turski premijer je kritikovao i svog domaćina Angelu Merkel koja je u više navrata ponavljala da se protivi ulasku Turske u EU, i da je samo za privilegovano partnerstvo s najvećom evropskom muslimanskom državom. Međutim, najburnije reakcije izazvala je kada je rekla da je projekat multikulturnog društva u Evropi propao, što su ponovili i drugi evropski državnici. Erdogan se požalio svojim sunarodnicima da nijedna zemlja koje je htela da se priključi Evropskoj uniji nije nailazila na otpore i prepreke kao Turska. On je takođe pozvao Angelu Merkel da omekša svoj tvrd stav prema Turskoj i poslao poruku muslimanskim vernicima.

„Prema islamofobiji bi se trebalo odnositi isto kao prema antisemitizmu“, rekao je on.

U publici je bilo Turaka svih starosnih dobi. Bilo je onih koji su skoro došli u Nemačku, ali i potomaka porodica koje su tu već nekoliko decenija. U Nemačkoj živi oko tri miliona Turaka koji su u tu zemlju počeli da dolaze početkom pedesetih godina prošlog veka.

MATERNJI I NEMAČKI JEZIK

Naravno, ovako politički i emotivno nabijen skup pun oštrih izjava izazvao je reakcije nemačkih državnika koji su bili ljuti na Erdogana.

Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele reagovao je povodom izjave Erdogana da mali Turci u Nemačkoj moraju prvo da uče maternji, a zatim nemački jezik. Vestervele je poručio da je nemački jezik ključ integracije.

„Deca koja odrastaju u Nemačkoj moraju najpre da uče nemački“, rekao je Vestervele, upozoravajući da bez znanja nemačkog nema napretka u školi, a to znači, naglasio je, da će takva deca imati manje šansi od ostalih.

Nemački mediji komentarišu da se Erdoganove reči „teško mogu sažvakati“, naročito tvrdnje da će Turska štititi svoje sunarodnike, kao da oni ne žive u pravnoj državi.

Erdogan je obećao i govorio i o nekoj vrsti dvojnog državljanstva, a nemački mediji ističu da je to sve propaganda, tvrdeći da u Nemačkoj niko ne želi da Turke odvoji od njihovih korena i kulture.

„Jasno je da narodi Evrope imaju mnogo manje iskustava od Amerikanaca kada se radi o življenju sa onima čija se vera, boja kože i kulturni identitet razlikuju od njenih, a i da nije baš zagrejana prema takvoj perspektivi“
Orhan Pamuk

„Samo uz takt i senzibilitet, a ne jakim rečima može da se postigne ono što turski premijer želi: na jednoj strani članstvo u EU sa svim prednostima jedne zapadne privrede, a na drugoj istovremeno učešće u arapskom svetu“, ističu nemački politički stručnjaci.

Podsetimo, Merkelova je pre nekoliko meseci šokirala kako tursku manjinu koja živi u zemljama Evropske unije, tako i sve ostale imigrante, ali i mnogobrojne intelektualce, izjavom da je multikulturalizam mrtav.

„Početkom 60-ih godina prošlog veka naša zemlja je pozvala strane radnike da dođu u Nemačku i sada oni tu žive. Zavaravali smo se neko vreme misleći da neće ostati, da će jednom otići, ali se to nije desilo. Pristup građenju multikulturnog društva i suživota na zadovoljstvo obe strane je propao, potpuno propao“, kazala je Merkelova.

Kancelarka je rekla da se zalaže za nastavak doseljavanja visokokvalifikovanih stručnjaka, podržavši tako Ursulu fon Lajen, ministarku za rad. Merkelova je ipak naglasila da imigranti moraju da znaju nemački jezik i poznaju nemački zakonski sistem.

Pre Merkelove, Kristijan Zehofer, lider bavarske Hrišćanske socijalne unije, sestrinske partije demohrišćana, izazvao je reakcije u nemačkoj javnosti zbog toga što je multikulturalizam proglasio mrtvim.

„Mi se kao i Hrišćansko-demokratska unija zalažemo za dominaciju nemačke kulture i protivnici smo multikulturalizma – multikulturalizam je mrtav“, istakao je Zehofer.

Njegov napad na ideju da je Nemačka zemlja imigranata usledio je posle nedavnog apela da se spreči doseljavanje Turaka i Arapa u Nemačku. Međutim, on je naglasio da njegov govor ne predstavlja skretanje udesno, već pokušaj da se „zaustave desničarski ludaci“, dodajući da se „političkim zavodnicima“ mora pružiti otpor u parlamentu i da poslanici treba da se bave problemima birača.

„Oni koji žele da žive u Nemačkoj moraju da prihvate svakodnevnu kulturu zemlje“, izjavio je Zehofer, iako nije precizirao na koga tačno misli.

STRAH OD DRUGAČIJEG

Turski pisac i nobelovac Orhan Pamuk reagovao je odmah nakon izjava Merkelove i nemačkih stranačkih lidera o kraju multikulturalnog koncepta u tekstu „Rušenje turskog sna o Evropi“, objavljenom u britanskom „Gardijenu“. On između ostalog kaže: „Kada se na krajolik Evrope gleda iz Istanbula, ili izvan njega, prvo što se vidi jeste da je Evropa zbunjena u odnosu na svoje interne probleme. Jasno je da narodi Evrope imaju mnogo manje iskustava od Amerikanaca kada se radi o življenju sa onima čija se vera, boja kože i kulturni identitet razlikuju od njenih, a i da nije baš zagrejana prema takvoj perspektivi. Taj otpor čini da su njeni unutrašnji problemi još teže rešivi. Nedavne diskusije u Nemačkoj o integraciji i multikulturnosti su ono na šta mislim“.

Pamukova kritika je manje direktna od Erdoganove, ali duboko pogađa samu suštinu evropskog identiteta.

„Može se shvatiti zašto se Evropa plaši, pa čak i da je u panici dok pokušava da sačuva svoje velike kulturne tradicije, da profitira od bogatstva nezapadnog sveta za kojim i dalje čezne i teži, kao i da sačuva one svoje prednosti koje je sakupila tokom onolikih vekova klasnih sukoba, kolonijalizma i sopstvenih unutrašnjih ratova. Da bi se zaštitila možda je bilo bolje da se zatvori u sebe, ili bi možda trebalo da se podseti svojih osnovnih vrednosti. Onih koje su je nekada činile centrom gravitacije za sve svetske intelektualce“.

http://www.akter.co.rs/svet/3443-nemci-i-turska-dua.html

[Hikmet]

Turska: između britanskog „da” i nemačkog „ne”

Profesor Jan Zilonka kaže da rastuća islamofobija nema veze sa protivljenjem evropskih lidera da Turska uđe u EU


Rasprava o islamu u Evropi neminovno dovodi do pitanja ulaska Turske u Evropsku uniju i razloga zašto unutar Unije postoje nesaglasje o tome da li je Ankari mesto u klubu evropske dvadesetsedmorice.

Augustin Palokaj, dopisnik iz Brisela za zagrebački „Jutarnji list” i prištinski „Koha Ditore”, kaže da su Francuska i Nemačka zasad rade samo da EU napravi povlašćeno partnerstvo sa Turskom, ali ne i da joj da punopravno članstvo u EU. On dodaje da Velika Britanija podržava ulazak Turske u EU iz više razloga, a jedan je to što je London veran partner Vašingtona koji već primećuje da su oslabile strateške američko-turske veze.

„Britanci žele Tursku u EU, jer je to u skladu sa njihovom bezbednosnom politikom da se proširi prostor stabilnosti kroz širenje Unije. Osim toga, Turska bi Evropljanima mogla da pomogne i u politici prema Bliskom istoku, imajući u vidu njen ugled u arapskom svetu”, kaže Palokaj za „Politiku” i dodaje da London zagovara što veće proširenje EU, jer to ujedno znači i svojevrsno slabljenje jedinstva u Uniji što Britancima odgovara.

Prema njegovim rečima, dok se Nemačka i Francuska protive ulasku Turske u Uniju, praktično sve nove države članice EU podržavaju aspiracije Ankare.

„Austrija je praktično jedina članica EU u kojoj postoji konsenzus političkih partija u protivljenju turskom članstvu u EU, dok u Francuskoj i Nemačkoj opozicija ne podržava negativan stav prema Ankari”, kaže Palokaj.

Profesor evropske politike na Oksfordskom univerzitetu Jan Zilonka u razgovoru za „Politiku” kaže da rastuća islamofobija u EU nema veze sa protivljenjem evropskih lidera da Turska uđe u EU.

„Nemačka na tursko približivanje članstvu u EU ne gleda kroz pitanje islama već kroz pitanja društvenih i ekonomskih reformi i ispunjavanja kriterijuma u toku procesa evropskih integracija”, objašnjava profesor Zilonka i dodaje da je pitanje koliko će i Ankara uopšte želeti članstvo u EU.

On dodaje da „članstvo u Uniji ima i svoje minuse” tako da je pitanje da li će tako velika zemlja u velikom razvoju zaista želeti da uđe u Uniju.

„Ne bi trebalo zaboraviti da se u istoriji evropskih integracija već bilo situacija u kojem su se menjali stavovi vodećih članica, tako je je Francuska najpre blokirala ulazak Velike Britanije u Evropsku zajednicu, da bi kasnije promenila svoje stav”, podseća profesor Zilonka.

Na pitanje da li bi EU zapravo trebalo da privuče što pre Tursku k sebi kako bi imala uticajnog saveznika u rešavanju problema na Bliskom istoku, profesor Zilonka kaže da ne bi trebalo na EU gledati na političko-bezbednosni savez, jer je to njena najslabija komponenta.

„EU je pre svega ekonomski savez budući da najviše svog budžeta troši na poljoprivredu i ekonomiju. Ne treba EU posmatrati kao državu, koja ima svoje nacionalne interese. Iako je globalni faktor, EU i dalje nema jedinstvenu spoljnu politiku”, ističe ovaj ekspert za EU.

Mađarski ministar za EU Eniko Đori kaže da bi Evropska unija trebalo mnogo češće da ističe da bi Turska trebalo da bude korišćena kao model za muslimanski svet, dodajući da bi trebalo nastaviti proces širenje EU. Đori, čija zemlja trenutno predsedava EU, ipak je priznao da su njihove ruke vezane što se tiče evropskih integracija Turske naročito zbog kiparskog problema.

N. R.
objavljeno: 14.03.2011
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Turska-izmedju-britanskog-da-i-nemackog-ne.lt.html

[Samsun]

Pucano na Cara

Pucano na Ibrahima Tatlisisa - Iba


Jutros rano, pola sata po ponoći, pet (ili po nekim izveštajima dva) napadača naoružanih Kalašnjikovima je pucalo i teško ranilo gigazvezdu turske folk-pop muzike Ibrahima Tatlisesa, od obožavatelja zvanog Car [Imparator]. Tatlises je izrešetan dok je njego automobil izlazio iz parkinga jedne privatne TV stanice. Jedanaest metaka je izvađeno iz njega, ali je najkritičnija prolazna rana kroz glavu. Posle četvorosatne operacije je u kritičnom stanju. Ako preživi predviđa se da će ostati paralizovan usled oštećenja mozga. Pored njega u napadu je ranjena njegova asistentkinja Buket Čakidži. Njeno stanje lekari opisuju kao dobro i stabilno.

Ibrahim Tatlises (58) je Kurd (zapravo arapsko-kurdskog porekla), rodom iz Šanliurfe. Carstvo je počeo graditi 1977. kada se preselio u Istanbul, a kamen temeljac je bio hit "Ona nosi cipele" [Ayağında Kundura, vidi Jutub klip. Uzgred, to je turski sa (teškim) arapskim akcentom]. Ibo je snimio tridesetosam albuma, igrao u 12 filmova, a režirao 11 (uglavnom su to melodrame u kojima igra siromašne, nesrećno zaljubljene, u grad dolutale mladiće, a u nekom momentu, ničim izazvan, zapeva), na TV-u je vodio Ibo Show, koji se selio po raznim kanalima. Zapravo odlazeći sa emitovanja istog je sinoć napadnut.

Tatlisesova slava nije ograničena samo na Tursku, pa ni (samo) na Bliski istog -- on je, kažu, veoma popularan i u Grčkoj.

U svim izveštajima o ovom događaju se pominje da je Ibrahim Tatlises osim mega-giga zvezde i biznismen sa interesima u turističkom i ugostiteljskom sektoru (BBC čak izdvaja njegove poslovne interese u kurdskom regionu severnog Iraka). Čudi me da nijedan od tih izveštaja nema ni po' reči o njegovoj verovatnoj (najavljenoj) kandidaturi za poslanika parlamenta na listi vladajuće AK partije. Parlamentarni izbori su zakazani za 12. jun, a prijava kandidata je počela prošlog petka.

Meni se čini da bi pucanj na Tatlisesa mogao predstavljati startni pucanj predizborne trke. Nijedna organizacija nije preuzela odgovornost za ovo nedelo i sumnjam da će se bilo kakvo kredibilno preuzimanje odgovornosti desiti. Naime, teško je očekivati da ijedna organizacija želi da navuče opšti gnev na sebe, a Ibova popularnost je takva -- opšta, vole ga i cene i ljudi kojima njegova muzika nije njihova šolja čaja (uključujući i moju malenkost).

Cui bono?

Nije tajna da PKK i KCK (urbano krilo PKK) pokušavaju da podgreju tursko-kurdski sukob iz devedesetih. Najveća prepreka za neku ozbiljniju regrutaciju kurdskog stanovništva za njihovu stvar ma šta ona bila (PKK je zvanično odustala od separatističkih težnji) je vladajuća partija i njena politika, koja je učinila mnogo na poboljšanju položaja Kurda u ovih osam godina. Drugim rečima, popularnost AK partije ugrožava samu egzistenciju kurdskih "partija" koje bi nasiljem* da učestvuju u politici.

Apo (Abdulah Odželan) je nedavno iz zatvora pozvao turske Kurde da urade "Egipat". Jedino je zaboravio da definiše ciljeve (Čomski lepo primetio u ovom intervjuu). No, bez obzira na to prva prilika da probaju vodu će biti koliko sutra i sledećih nedelju dana.

Elem, Ibo kao eventualni kandidat vladajuće partije bi sigurno doprineo ionako njenoj velikoj popularnosti. Osim toga mnogi kurdski umetnici koji podržavaju vladin tzv. proces demokratizacije su dobili pretnje od PKK-a/KCK-a. U svakom slučaju, ako ovaj atentat ima političku pozadinu, a jako bih se iznenadio da nije tako, ovo je snažna poruka njima.



Kada je podignuta zabrana kurdskog jezika Tatlises je bio prvi koji je na televiziji pevao na kurdskom. Ultranacionalisti/fašisti (MHP -- partija nacionalističke akcije) je tom prilikom organizovala male, ali glasne (takvi su uglavnom) demonstracije na istanbulskom trgu Taksim, sa koga su mu, sve mašući omčom poručivali da ima dovoljno bandera za sve koji se usude da praktikuju pevanje na kurdskom. Pretnja, fala na pitanju, nije imala efekta.


Izvor u Srbiji : (B92)

[Birdum-Bardum]

http://medya.todayszaman.com/todayszaman/2011/03/26/erdogan-tatlises.jpg
Premijer Republike Turske Redžep Tajip Erduan u posjeti teško ranjenom Ibrahimu Tatlisesu.

[Emir]

Ima li informacija o ibrahimu? Hoce li moc da hoda?

[ul_8mart_br?]

Kako se prica, lijeva strana mu je oduzeta. Ne zna se hoce li se moci povratiti.

[Hikmet]

SVET | PONEDELJAK 28.03.2011 | 11:40 -> 12:52
Turska spremna da posreduje
IZVOR: BETA, TANJUG
London -- Premijer Turske Tajip Erdoan je izjavio da je u kontaktima sa stranama u sukobu u Libiji i izrazio spremnost da posreduje kako bi se izbeglo dalje krvoproliće.


Premijer Erdoan rekao je da ima kontakte i s pukovnikom Moamerom Gadafijem i s predstavnicima Prelaznog nacionalnog saveta, koji su formirali pobunjenici.

"Ukoliko dve strane u konfliktu u Libiji zatraže da Turska posreduje mi ćemo to prihvatiti", kazao je Erdoan londonskom "Gardijanu" i dodao da bi to bilo rađeno u okviru NATO-a, Arapske lige i Afričke unije.

Ankara je prihvatila rezoluciju Saveta bezbednosti UN i uključila se u akciju kontrole zone zabranjenih letova nad Libijom, ali je oštro kritikovala koalicione snaga, pogotovo Francuske, zbog bombardovanja Libije i velikog broja žrtava.

Turska i dalje ni u kom slučaju neće učestvovati u napadima na libijsku teritoriju i zalaže se za "hitno uspostavljanje jedinstva i integriteta zasnovanog na demokratskom zahtevima naroda te zemlje", istakao je Erdoan.

U Ankari upozoravaju da bi odugovlačenje konfklikta u Libiji doveo do stvaranja "drugog Iraka".

Turska preuzima aerodrom Bengazi
Turski premijer Redžep Tajip Erdoan izjavio je da će Turska preuzeti kontrolu aerodroma u Bengaziju kako bi se olakšao transport humanitarne pomoći za Libiju.

Erdoan, međutim, nije precizirao kada će Turska preuzeti aerodrom u Bengaziju, uporištu pobunjenika na istoku zemlje.

On je, takođe, rekao da će Turska pomoći u sprovođenju odluke o zone zabranjenog leta, ali da neće uzeti učešća u vazdušnim napadima na kopnene ciljeve.

Erdogan je naglasio da njegova zemlja nikada neće upotrebiti oružje protiv libijskog naroda.

Turska je jedina muslimanska država članica NATO-a.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=03&dd=28&nav_category=78&nav_id=502315

[Hikmet]

Turski humanitarni radnici pružaju ruku pomoći Libijcima
01/04/2011
Dok turski lideri pregovaraju o kretanju kroz libijsku krizu, privatne dobrotvorne organizacije pomažu olakšavajući im put. Ali, da li neke grupe imaju ideološke ciljeve?
Aleksandar Kristi-Miler za Southeast European Times iz Istanbula -- 1.4.2011.

Turske dobrotvorne organizacije dovode desetine povređenih Libijaca na lečenje u Istanbul.
Aleksandar Kristi-Miler/SETimes
„Dakle, gde mogu da naučim turski“, pita 22-godišnji Libijac Juma medicinsku sestru koja mu leči ranu.

On je jedan od 12 Libijaca -- među kojima su i pobunjenici i demonstranti -- koji su dovedeni u Tursku kako bi se smanjio pritisak na pretrpanu bolnicu u Bengaziju.

Rana od pucnja u vrat početkom pobune pokidala je nerve u njegovoj ruci. „kažu da će možda biti potrebno godinu dana za oporavak, tako da će biti potrebno da znam jezik“, objašnjava on veselo.

Odeljenja na kojima se nalaze u istanbulskoj bolnici Avidžena obavijena su turskim zastavama, trobojkom libijskih pobunjenika, kao i transparentom IHH, turske islamske dobrotvorne organizacije koja ih je dovela tu.

„Vrlo sam ponosan na ono što je IHH uradio“, kaže drugi pacijent Mejdi. „Osećam pravu solidarnost sa Turskom.“

Ta dobrotvorna organizacija navodi da planira da dovede još 70 povređenih Libijaca u Istanbul i pokrenula je kampanju pružanja pomoći Libiji u katastrofi.

„Naši timovi bili su prva međunarodna nevladina organizacija koja je delila pomoć u Bengaziju“, tvrdi Murat Bajraktar, koordinator IHH za vanrednu pomoć. Organizacija je stigla u grad 22. februara, pet dana nakon početka pobune i četiri dana pre dolaska Crvenog krsta.

Njen brzi angažman dolazi u trenutku kada turski lideri pokušavaju da ispune svoje odgovornosti u NATO-u, a da ne izgube simpatije „arapske ulice”.

Ankara je ove nedelje saopštila da će preuzeti upravljanje aerodromom Bengazi kako bi distribuirala humanitarnu pomoć, a već je poslala medicinsku pomoć gradu. Takođe se pozicionira ka potencijalni posrednik, održavajući otvorene kanale i sa Gadafijem i sa pobunjenicima.

„Slučaj Libije je posebno težak za Tursku, jer će agresivnu koaliciju sa Zapadom arapska javnost kritikovati“, rekao je Gokhan Badžik, profesor Međunarodnih odnosa na istanbulskom Univerzitetu Fatih. „Sa druge strane, ako nastavi da ćuti, Turska će steći reputaciju zemlje koja ulaže kada su vremena dobra, ali je u krizi nigde nema.“

U ovom delikatnom balansiranju, privatne dobrotvorne organizacije su još jedna manifestacija sve veće kulturne i ekonomske „meke moći“ Turske. Prema Badžiku, oni su u procesu širenja i učenja da rade u teškim i raznovrsnim sredinama Bliskog istoka.

„U poređenju sa nekim zapadnim dobrotvornim organizacijama, Turska ima svoje prednosti, a posebno s obzirom da je muslimanska zemlja“, rekao je on.

Međutim, slučaj IHH je problematičniji, ukazuje on. U maju prošle godine uzdigao se od relativno nepoznate grupe do centra međunarodne politike, zbog svoje uloge u organizovanju kobne Flotile slobode, koja je pokušala da isporuči humanitarnu pomoć Gazi.

Na njen brod Mavi Marmara upali su izraelski vojnici i pucali, ubivši devet ljudi, uključujući aktiviste IHH.

U političkim previranjima posle tog upada, organizacija se suočila sa optužbama da je isprovocirala napad. Ona je nepokolebljivo poricala to, ali Badžik smatra da je njeno krvavo uplitanje u geopolitiku pružilo primer upozorenja drugim turskim dobrotvornim organizacijama.

„IHH je postao simbol dobrotvorne organizacije povezane sa ideologijom i mnoge turske humanitarne organizacije sada ne žele da slede to.“

U autoritarnim sredinama Bliskog istoka, organizacije koje sa sobom nose ideološki teret nekada nisu dobrodošle, dodao je on.

Ta organizacija se sada bori da dokaže da nema ideološke ciljeve, naglašavajući svoj rad u zonama katastrofa u nemuslimanskim zemljama, među kojima su Japan i Haiti.

Međutim, to ne znači mnogo u bolnici Avidžena, gde pobunjenici iz Bengazija mogu iz prve ruke da se uvere u jedan od kvaliteta kojima se Turska najviše ponosi: njeno gostoprimstvo.

„Čak i obični ljudi sa ulice dolaze da nas vide“, kaže Mejdi. „Oni samo nude pomoć, pitaju nas da li mogu bilo šta da učine -- to je neverovatno.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/04/01/feature-01

[Hikmet]

Kriza u Libiji povećava tenzije između Turske i Francuske
13/04/2011

Nadmetanje za veći uticaj nad zapadnom intervencijom u Libiji pogoršalo je ionako napete odnose.

Justin Vela i Alina Lehtinen za Southeast European Times iz Istanbula – 13.4.2011

Ankara se već dugo ne slaže sa Parizom oko stava da Turska ne treba da uđe u EU. Sada je sukob u Libiji samo povećao tenzije. Francuzi su među prvima rekli da bi trebalo da postoji vojna zona neletenja nad Libijom.

Prema rečima stručnjaka za francusku spoljnu politiku Ule Holm, sa danskog Instituta za međunarodne studije, Francuska je želela da deluje brzo u Libiji jer je bila kritikovana zbog svojih sporih reakcija oko Tunisa i Egipta.

„Francuska želi da se predstavi kao zemlja koja poznaje jug. Sarkozi je želeo da reaguje što brže u vezi Libije da bi se zaboravilo šta se desilo u pogledu Tunisa“, rekla je Holm za SETimes.

U svom govoru u Istanbulu ranije ovog meseca, turski premijer Redžep Tajip Erdogan optužio je Francusku da više razmišlja o naftnim resursima u Libiji nego o humanitarnim aspektima. „Želim da oni koji samo vide naftu, rudnike zlata i podzemna blaga, kada pogledaju u tom smeru, od sada gledaju region kroz svoju savest“, rekao je Erdogan.

Eksperti su rekli da je Erdoganova retorika oko zapadne intervencije u Libiji usmerena na jačanje uticaja Turske kao globalnog igrača, a takođe je privlačna za domaću bazu stranke uoči izbora 12. juna.

Neposredno pre početka operacije u Libiji, Francuska je odlučila da ne pozove Tursku na samit u Parizu. Posle samita, turski lideri su optužili Francusku da pokušava da nametne svoj uticaj u operacijama u Libiji.

„Francuska se bavila tom celokupnom situacijom i monopolizovala ju je. Turska se usprotivila takvom stavu“, objasnio je profesor Univerziteta Bogaziči Gun Kut.

I Turska i Francuska se nadaju da će biti regionalne sile u Severnoj Africi. Turska želi da se pojavi među moćnima i uticajnima na globalnom planu, a Francuska želi da bude viđena kao vodeći igrač u mediteranskom regionu.


Posle Prvog svetskog rata, Britanija, Francuska i Italija zamenile su Otomane kao kolonijalne sile u Severnoj Africi. Holm objašnjava da, zbog svoje kolonijalne prošlosti, Francuska smatra tu oblast delom sfere svog uticaja. Iako Libija nikada nije bila francuska kolonija, Francuska želi da igra ulogu u celokupnom regionu.

„Francuska ima vrlo bliske odnose sa Severnom Afrikom, zbog svoje kolonijalne prošlosti. Francuska ima bliske odnose sa evropeizovanom elitom, posebno u Maroku i Tunisu. Mnogi ljudi iz tih zemalja stekli su visoko obrazovanje u Francuskoj“, kaže Holm.

Kut ne misli da se turski i francuski interesi u Severnoj Africi sudaraju i kaže da Turska samo reaguje na Sarkozijevu odluku da isključi zemlju iz procesa donošenja odluka.

„Odjednom se Turska našla u poziciji da je odgurnuta i marginalizovana od strane Francuske“, kaže on. „Osim toga, Turska nema nesuglasica sa Francuskom [oko Libije].“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/04/13/feature-01

[Hikmet]

Erdogan tvrdi da u Turskoj nema gušenja medija
Beta

Generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Torbjorn Jagland pozdravio je u sredu predlog premijera Turske Redžepa Tajipa Erdogana da SE pošalje specijalnog izaslanika u Tursku da bi proverio navode o kršenju medijskih sloboda u toj zemlji.

Erdogan je taj predlog izneo u govoru u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, tvrdeći da u Turskoj ne ograničava sloboda medija.

"Priče o ograničenju medijskih sloboda u Turskoj nisu istinite. U turskim zatvorima se nalazi 26 novinara, ali niko od njih nije pritvoren zbog svog novinarskog rada, već zbog povezanosti sa onima koji su kovali zaveru protiv države i zbog saradnje sa organizovanim kriminalom. O tome postoje dokumenta", rekao je turski premijer.

Erdogan je u govoru pozvao EU da prestane da blokira prijem Turske u Uniju ukazavši da Turska može da bude od velike koristi EU, kao zemlja koja "može da ima komunikaciju" sa svim zemljama Bliskog istoka i drugih regiona, poput Balkana.

"Mi ne zauzimamo strane. Naša aktivna spoljna politika je da pomognemo stvaranje rešenja koja će pomoći uspostavljanje mira i stabilnosti u regionu (Bliskog istoka)", rekao je Erdogan i naveo da je to posebno važno u Severnoj Africi i na Bliskom istoku. Erdogan je istakao da je "Turskoj potrebna EU", ali i da je "EU, takođe, potrebna Turska", koja je, kako je naveo, 17. ekonomija sveta i 6. ekonomija Evrope.

Na primedbe nekih poslanika o primerima kršenja demokratije u Turskoj, Erdogan je odgovorio pitanjem: "Da li je demokratski to što je Francuska proterala Rome ili to što u toj zemlji nema poštovanja individualnog praktikovanja religije?"

"Oni koji osuđuju Tursku, treba prvo da pogledaju u svoju kuću", poručio je turski premijer dodavši da u Evropi bujaju rasizam, netolerancija i ekstremizam, i da se to "više tiče ljudi koji žive u susedstvu Evrope, nego samih Evropljana". "U današnjem, globalizovanom svetu, moramo da shvatamo da je nemoguće stvaranje izolovanih ostrva stabilnosti i mira. Kapital ne poznaje granice, kao ni problemi", ukazao je Erdogan.

Na pitanje francuske poslanice o ugroženosti verskih manjina u Turskoj, Erdogan je uzvratio da ta poslanica "očigledno ne poznaje prilike u Turskoj", navodeći da njegova zemlja poštuje verske manjine i da je iz državnog budžeta finansirala popravku jedne pravoslavne crkve.

"Za nekoga ko nema pojma o nečemu, u našoj zemlji se kaže da je Francuz. Dakle, vi ste Francuz", rekao je Erdogan francuskoj poslanici što je izazvalo smeh poslanika. Govoreći o situaciji u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, turski premijer je istakao da međunarodna zajednica mora da podrži zahteve naroda tih regiona i "zaštiti legitimitet narodnih pokreta". Erdogan je naglasio da "ne sme biti vojnih intervencija spolja" u tim zemljama, već samo humanitarnih.

"Kada gledamo na te regione, treba da vidimo tragediju koja se tamo dešava, a ne samo naftna polja... Ne želimo da u Africi vidimo novi Irak ili Avganistan", poručio je Erdogan u PS SE.

http://www.e-novine.com/svet/svet-vesti/46590-Erdogan-tvrdi-Turskoj-nema-guenja-medija.html

[Hikmet]

Turcima piste i krila
V. RADOJEVIĆ | 17. april 2011. 20:55
Crna Gora: Turski avioprevoznik „Turkiš erlajnz“ zainteresovan za kupovinu „Montenegro erlajnza“. Aerodrome u Podgorici, Tivtu i Beranama „pikira“ kompanija „Limak holding“


Aerodrom Podgorica

PODGORICA - Turski avio-prevoznik „Turkiš erlajnz“, koji je prema ostvarenom obimu aviosaobraćaja u prošloj godini bio na trećem mestu u Evropi, zainteresovan je za neki vid privatizacije, ili strateškog partnerstva sa „Montenegro erlajnzom“, saznaju „Novosti“ u Vladi Crne Gore.

Za crnogorske aerodrome ozbiljno je zainteresovana, takođe jaka, turska kompanija „Limak holding“, uključujući tu i bivši vojni aerodrom u Beranama. Predstavnici „Turkiš erlajnza“ već su, u više navrata, razgovarali na temu ulaska u vlasništvo „Montenegro erlajnza“ u crnogorskoj Vladi, koja je nedavno dala državne garancije nacionalnoj aviokompaniji.


Ministar finansija Milorad Katnić objasnio je da je namera Vlade da „pomogne u restrukturiranju kompanije i jačanju njene profitabilnosti“. On je rekao i da je planom privatizacije za ovu godinu predviđeno nalaženje strateškog partnera za „Montenegro erlajnz“ i da će garancije, jednim delom, pomoći kompaniji da se pripremi za investitora.

Turski avioprevoznik je, pre godinu dana, uveo letove Podgorica - Istanbul, tri puta nedeljno, tokom cele godine, koji ovoj kompaniji donose gubitke, ali učvršćuju njenu stratešku poziciju u Crnoj Gori, kao ozbiljnog partnera u budućnosti.

Inače, „Turkiš erlajnz“ je zainteresovan za razvoj tržišta na Balkanu i u tom smislu njegovi predstavnici razgovaraju sa svim zemljama bivše Jugoslavije - Srbijom, Makedonijom, Crnom Gorom, a već su većinski vlasnici u bosanskoj aviokompaniji. Pregovori o strateškom partnerstvu sa srpskim „Jat ervejzom“, koji je u dubokoj krizi, trajali su tokom cele prošle godine. Prema podacima sa sajta „Turkiš erlajnza“, ova kompanija je u prošloj godini ostvarila neto profit od 191 milion evra, prevezavši 29 miliona putnika.

Crnogorski avioprevoznik „Montenegro erlajnz“, međutim, beleži značajne gubitke. Prošla poslovna godina završena je sa gubitkom od šest miliona evra, a direktor Zoran Đurišić najavio je smanjenje broja zaposlenih i ukidanje nekih neprofitabilnih linija. Crnogorski avioprevoznik očekuje otpis duga kontroli letenja u Beogradu i Podgorici i smanjenje gubitka na oko 2,5 miliona evra.

Prema rečima Đurišića, cena goriva, koja trenutno učestvuje u organizaciji leta sa 51 odsto, desetkovala je finansije ove kompanije koja se, zbog toga, zadužila kod poslovnih banaka za dva miliona evra. Đurišić je najavio „optimizaciju flote i smanjenje broja zaposlenih sa 450 na 250 do 300 zaposlenih.



VAZDUŠNE LUKE

PREDSTAVNICI turskog „Limak holdinga“ najavili su ulaganja u aerodrome u Tivtu i Podgorici, ali i kompletnu rekonstrukciju i stavljanje u funkciju aerodroma u Beranama. „Limak grupa“ gazduje međunarodnim aerodromom u Istanbulu i aerodromom u Prištini, a kao i „Turkiš erlajnz“ ima tendeciju ekspanzije na Balkanu.

Prema rečima sagovornika Novosti“, kao najbolji model za ulazak strateškog partnera u „Aerodrome Crne Gore“ pominjano je privatno-javno partnerstvo.

PLAN

STRATEGIJA turske kompanije je da avio-prevoznici iz regiona prevoze putnike ka njihovih većim linijama. To bi „Turkiš erlajnzu“ koristilo za povećavanje popunjenosti aviona na njihovim prekookeanskim letovima.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:327397-Turcima-piste-i-krila

[Hikmet]

Deset stvari koje morate uraditi u Istanbulu

http://www.superodmor.rs/magazin/saveti/197062/deset-stvari-koje-morate-uraditi-u-istanbulu

[seeker]

Zbog čega je Srbija, prvo kroz sastanak Jeremić-Davutoglu, a onda kroz dva sastanka Tadić-Gul-lideri BiH, pristala da blisko sarađuje sa Turskom u okviru "trilaterale" na rešavanju problema u BiH?

Prvi razlog može biti priznavanje činjenice da je politički uspon Turske i rast uticaja na Balkanu ireverzibilan proces, tako da je bolje sa njom od početka graditi partnerski odnos i međusobno poverenje.

http://www.standard.rs/vesti/36-politika/7202-nikola-jovanovi-razlozi-i-smisao-turskog-povratka-na-balkan.html



http://www.isac-fund.org/lat/index.php?subaction=showfull&id=1302121977&archive=&start_from=&ucat=3&

[seeker]

Ceric i Zukorlic i zvanicno usli u sukob sa Turskom:

Prema medijskim izvještajima na sastanku Abdulaha Gula predsjednika Republike Turske, Borisa Tadića predsjednika Republike Srbije i članova Predsjedništva Bosne i Hercegovine Bakira Izetbegovića, Željka Komšića i Nebojše Radmanovića, koji je održan 26. 04. 2011. godine u Karađorđevu u Srbiji, bilo je govora o Islamskoj zajednici, izboru Reisu-l-uleme i navodnoj kandidaturi Muamera ef. Zukorlića na tu poziciju što ne bi bilo po volji Srbiji i Turskoj, kaže se u saopćenju Službe za odnose s javnošću Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.



http://rijaset.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=10891&Itemid=1

[björn]

http://islambosna.ba/tekstovi-i-knjige/oziljci-vremena/22926-ovjek-koji-je-qallahu-ekberq-promijenio-u-qtanri-uludurq

[seeker]

http://islambosna.ba/tekstovi-i-knjige/oziljci-vremena/22926-ovjek-koji-je-qallahu-ekberq-promijenio-u-qtanri-uludurq


Ljudi uzivaju da zive u proslosti. Mucno im da otvore oci.
Ataturka odavno nema. Znas li koja je godina sada?

[Baklava]

Ljudi uzivaju da zive u proslosti. Mucno im da otvore oci.
Ataturka odavno nema. Znas li koja je godina sada?

ne samo sto uzivaju u proslosti nego ni neznaju koja je svrha ovoga teksta u ovome vaktu.
Nije dzaba receno da je dedzal najvece iskusenje i nece dzaba vecina prec u dedzdzalov tabor i pod njegovu cizmu.
Kazu fitna je gora od ubijanja.

[björn]

Koja je svrha?

[Baklava]

Koja je svrha?

pise ti u mom odgovoru predhodnom samo jos da naucis da citas izmedju redova.

[björn]

Ne znam da citam izmedju redova, neuk sam. Objasni mi da to razumijem, kakve ima veze dedzal sa Ataturkom?

[Baklava]

Ne znam da citam izmedju redova, neuk sam. Objasni mi da to razumijem, kakve ima veze dedzal sa Ataturkom?
da si neuk to nisi moro naglasavat,a ne misljah Ataturka,mada i on spada tu,vec tebe kao njegovo sredstvo u postizanju ciljeva..doduse vi ste mu najjeftinija radna snaga,a postizete dobar ucinak :)

[björn]

Ko to "mi"? I sta to postizemo? Nista ja tebe ne shvatam, de ti to lijepo polako objasni da razumijemo kao sto rekoh nismo svi na tvojoj deredzi znanja.

[seeker]

"Ko napusti raspravu kad nije u pravu, bude mu napravljena kuca u dzennetskoj mahali, a ko ostavi raspravu kad je u pravu, bude mu izgradena kuca u najodabranijem dijelu dzenneta." (prenose Ibn Madze i Tirmizi)

[björn]

Nije ovo rasprava vec samo zelim shvatiti sta mi zeli reci stvarno ga ne kontam al u pravu si, poselamicu se sa ovom pricom :)

[ul_8mart_br?]

Koja je svrha?

Pa to je pitanje pitanja, koja je svrha teksta o Ataturku i ezanu na turskom sada? Ataturka nema vise od 70 a "turskog ezana" vise od 60 godina.

Zar nema precih stvari da nam protumaci islambosna? Eto na primjer, kako gledati na poziv glavnog imama Bosne da se podigne spomenik Papi u Sarajevu.

Dokle cete bre da ljesinarite oko Ataturka vise?

[Baklava]

jok kad treba da se iznose lazi i potvore tu su ovi sa islambosna prvaci kao na primjer ove potovre i lazi o iranskim vlastima ..

Muhamed Hatami: Snage Ahmedinedžada će ubiti Hamneija
http://islambosna.ba/vijesti/vijesti-svijet/22996-muhamed-hatami-snage-ahmedinedada-e-ubiti-hamneija

desna ruka dedzdzalova.Blago njemu dok im je ovkavih poput björna i islambosne.ba fitnedzije

[Sultan]

"Frankfurt news": Amerikanci poklanjaju Turcima vojnu bazu na Kosovu, Srbija u panici
Autor R. D. /Srna 2011-05-03 14:02:00




Riječ je o najvećoj američkoj vojnoj bazi van granica SAD izgrađenoj nakon Vijetnamskog rata

Turska bi u okviru velikog povratka na Balkan mogla da uđe u američku vojnu bazu kod Uroševca "Bondstil", koju snage SAD uskoro napuštaju, saznaje "Frankfurt news", pozivajući se na diplomatske izvore.

Riječ je o najvećoj američkoj vojnoj bazi izgrađenoj van granica SAD nakon Vijetnamskog rata.

Odlazak iz baze u blizini Uroševca najavio je krajem marta američki ambasador u Prištini Kristofer Del zbog previsokoh finansijskih troškova što je izazvalo pravu pometnju među srbijanskim vojnim teoretičarima i analitičarima s obzirom na najavu da bi bazu mogli naslijediti upravo Turci.

Ninoslav Krstić, bivši komandant Združenih snaga bezbjednosti kaže da ovakav scenario Srbiji nikako ne može odgovarati.

"Ulazak novih stanara sa istoka bio bi loš za Srbiju, a još gori za Kosovo i Metohiju. Ankara time dobija direktnu teritorijalnu vezu sa Sandžakom preko Kosova, što je put zelene transverzale sve do Sarajeva", pribojava se Krstić.

Turska je, kaže on, američki saveznik i ta veza je možda i jača nego sa EU, gdje Turci već godinama pokušavaju da uđu, ali bezuspješno, pa još slove za vječitog kandidata.

"Amerika uključuje Tursku u ovo područje koje im više nije toliko interesantno. Turski interes povratka je širenje na evropski kontinent, gde živi dosta Turaka, a prvenstveno u Nemačkoj i Francuskoj. Rusija nema ništa protiv, s obzirom na dobre odnose sa Ankarom", objašnjava Krstić.

Bivši direktor Vojno-bezbjednosne agencije Momir Stojanović također se boji dolaska turskih vojnih snaga na Kosovo.

"Balkan je kompenzacija Turskoj za njemačko protivljenja da ova država uđe u EU. Mislim da je realno da barem u okviru NATO snaga dođe i turski kontingent, pogotovo kako se približavaju kraju pregovori Beograda i Prištine, a to 'nije dobro'".


http://www.dnevniavaz.ba/globus/region/33480-frankfurt-news-amerikanci-poklanjaju-turcima-vojnu-bazu-na-kosovu-srbija-u-panici.html

[Sandokan]

1912-2012.

[Hikmet]

Erdogan čeka novi trijumf
Uoči izbora 12. juna, premijer obećava da će Turska 2023. biti među deset najvećih ekonomija sveta – a birači mu posle decenije na vlasti veruju


Redžep Tajip Erdogan: Premijerov optimizam utemeljen je na briljantnim ekonomskim uspesima druge najbrže razvijajuće privrede sveta
Od našeg specijalnog izveštača

Istanbul – Turska je uveliko u predizbornoj kampanji uoči glasanja 12. juna, ali u poređenju sa nekim drugim kampanjama ova nudi veoma malo uzbuđenja i političke buke.

Razlog je što premijer Redžip Tajip Erdogan sa velikom izvesnošću očekuje da dobije većinski glas oko 50 miliona birača i svojoj stranci obezbedi treći uzastopni jednopartijski mandat.

Premijerov optimizam utemeljen je na briljantnim ekonomskim uspesima druge najbrže razvijajuće privrede sveta koja je jednom nogom u Evropi a drugom u Aziji.

Erdoganovo obećanje da će Turska 2023. – kada bude slavila stotu godišnjicu republike – biti među deset najvećih privreda sveta a njeni stanovnici imati godišnji dohodak od 25.000 dolara ne deluju kao jevtin predizborni trik.

„Pitajte se da li u svom džepu imate 25.000 dolara ili nemate. Niko, ni u jednom delu sveta ne stavlja toliki novac u bilo čiji džep. Mi pričamo o ekspanziji privrede“, ključni je argument Erdoganove kampanje.

Očekivanje da će predstojeći izbori potvrditi stabilnost vladavine Stranke pravde i razvoja (AKP) nagoveštava ponavljanje ubedljivih uspeha koje je Erdogan zabeležio na izborima 2002. i 2007.

Poboljšanje standarda, rast zaposlenosti i perspektiva napredovanja, kombinovani sa ojačanim međunarodnim statusom Turske, čine se kao jači argumenti od kritika opozicije da koketiranje AKP sa islamom ozbiljno prete sekularnom karakteru države.

Po ustavu, AKP je sekularna partija, ali moralno i psihološki ona liberalne vrednosti promoviše u ramu islama nudeći nov model sekularizma koji religiji ne dopušta kontrolu nad institucijama države ali islamu omogućava aktivnu ulogu u javnom životu. Popot demohrišćana na Zapadu.

Erdogan je u međuvremenu, prošlog septembra, na referendumu izborio saglasnost javnosti da izvrši ustavne promene i, kako je ranije najavio, posle junskih izbora donese nov ustav koji će zameniti sadašnji donet u vreme vojnog udara 1980.

Ustavne promene treba da ubrzaju tursko približavanje EU i, između ostalog, ograničavaju moć vojske koja je u drugoj polovini 20. veka četiri puta intervenisala u političkom životu zemlje smatrajući sebe jedinim čuvarom Ataturkove republike.

Ubacujući novu energiju u svoju stranku, AKP je sa listi skinuo polovinu svojih sadašnjih poslanika i nominovao 78 ženskih kandidata za 550-člani parlament u kome žene sada čine tek deset odsto.

Najveća stranka opozicije, Republikanska narodna partija (CHP) koju je stvorio otac savremene Turske, Mustafa Kemal Ataturk, pogubila je oslonce u srednjoj klasi jer se protivila liberalnim ekonomskim i političkim reformama koje je AKP predstavljala kako bi Tursku približila EU.

CHP sebe pokušava da predstavi kao jedinog zaštitnika demokratije pred „naletom islamizacije“. Kemal Kiličdaroglu, lider ove agresivno sekularne stranke, neuspešno je pokušavao da armiju i sudstvo angažuje da zaustavi Erdogana.

U nedostatku ekonomskih argumenata, moto kampanje je na socijalnim i političkim slobodama u zemlji koja nije rešila decenijski problem sa Kurdima, u kojoj žene i devojke i dalje mogu da budu žrtve „ubistva iz časti“, koja se nije oslobodila cenzure a novinari se hapse.

Opozicionari pokušavaju da simpatije birača povrate stranačkom „revolucijom“: stari lojalisti skinuti su sa lista i zamenjeni rekordnim brojem žena i mladih kandidata.

Dovoljno možda za naredne izbore, ali nedovoljno da bi sda mogli da oslabe argument premijera koji ovih dana birače podseća na redove za ulje i gorivo u vremenima kada je CHP bio na vlasti:

„Oni su na sednicama vlade sedeli u kaputima jer nije bilo grejanja“.

Kiličdaroglu tvrdi da je njegova stranka prošla ozbiljnu transformaciju. „Sada ćemo zemlji doneti demokratiju i slobodu“, kaže on napadjući premijera čak i nebiranim rečima i obećavajaući „politiku po meri ljudskog bića“, novi ustav i reforme koje bi uspostavile veće lične slobode, uključujući i one za manjine Kurda ili Alavita.

Kurdi čine gotovo petinu stanivništva od 75miliona, a njihova Kurdska radnička partija – proglašena za terorističku organizaciju – od 1984. vodi vojnu i političku kampanju za dobijanje etničke autonomije na jugoistoku zemlje.

Prokurdska Partija mira i demokratije (BDP) pridružuje se kritikama Erdogana dok on demantuje da je vrhovno telo za nadgledanje izbora po njegovim instrukcijama zabranilo kandidature nekih nezavisnih, prokurdskih kandidata.

„Deliti ljudima Molotovljeve koktele, paliti i uništavati autobuse i ubijati ljude u njima nije ni demokratski niti su to ljudska prava“, kaže Erdogan imajući u vidu nedavne nerede u kurdskim područjima i ubistvo u sredu jednog policajca iz njegove pratnje na severu zemlje za koje je odgovornost preuzela grupa povezana sa zabranjenom Kurdskog radničkom partijom.

Ipak, za razliku od dosadašnje prakse po kojoj je kampanja bila dopuštena samo na turskom, agitacija na drugom jeziku neće biti kažnjavana zatvorom – što će političarima omogućiti da se biračima Kurdima obraćaju na kurdskom.

Ima još novina u skladu sa prošlogodišnjim promenama izbornog zakona. Limit ulaska u parlament spušten je sa 30 na 25 godina, kampanja – u kojoj će ukupno učestvovati 27 stranaka – produžava se za dva sata posle sumraka, drvene glasačke kutije biće plastične i prozirne a onaj ko nekoga onemogući daglasa biće kažnjen sa tri do pet godina zatvora.

A-timovi dva glavna politička rivala već su imenovani. Ipak, jedina drama u izbornoj noći 12. juna biće ona o procentu ubedljivosti pobede Erdoganove stranke čiji se šanse cene na 46-50 odsto.

Boško Jakšić
objavljeno: 09.05.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Erdogan-ceka-novi-trijumf.lt.html

[Hikmet]

Turska namerava da pomogne u eliminisanju siromaštva u svetu

16/05/2011
Šefovi država, predstavnici nevladinih organizacija i lideri privatnog sektora okupili su se prošle nedelje.
Ana Vud za Southeast European Times iz Istanbula – 16.5.2011.

Time što je bila domaćin 4. Konferencije UN o najnerazvijenijim zemljama i što je finansirala učešće delegata iz najnerazvijenijih zemalja, Turska je naglasila svoju posvećenost iskorenjavanju globalnog siromaštva. Taj događaj je takođe poslužio kao još jedna prilika za Tursku da istakne svoju sve veću ulogu globalne sile i međunarodnog posrednika.

„Istanbul je postao poznat kao tačka na kojoj se susreću kontinenti, ali bili bismo još ponosniji kada bi Istanbul bio zapamćen kao mesto na kojem je nesreća skoro milijardu ljudi dobila pozitivan zaokret“, rekao je predsednik Adbulah Gul, ponavljajući posvećenost svoje zemlje tom pitanju.

„Turska je preuzela odgovornost da stavlja teme vezane za najnerazvijenije zemlje na dnevni red međunarodne zajednice i da doprinosi naporima za pronalaženje rešenja za probleme najnerazvijenijih zemalja do 2020“, rekao je ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu na zaključnoj konferenciji za novinare, dodajući da je „na neki način, Turska bila glas najnerazvijenijih zemalja i nastavlja da bude glas najnerazvijenijih zemalja“.

Gul je vrlo ozbiljno govorio o uslovima sa kojima se suočavaju najnerazvijenije zemlje, podsećajući prisutne da je na prvoj Konferenciji o tim državama 1971. godine bilo samo 35 zemalja na koje se ona odnosi; sada ih je 48, a samo su tri napredovale u dovoljnoj meri da budu skinute sa liste. Sve dok postoji takva nejednakost, rekao je on, „niko neće moći da živi u miru ili prosperitetu“.

Premijer Redžep Tajip Erdogan, koji je postao poznat po svojoj žestokoj retorici na međunarodnoj sceni, privukao je pažnju jer je rekao da su ovaj samit, kao i pitanje siromaštva generalno, uglavnom ignorisani od strane međunarodne zajednice.

„Da budem iskren, u svetu sa milionima ljudi sa dnevnom potrošnjom manjom od 1,25 dolara, niko nije nevin“, istakao je on, a potom kritikovao zapadne i severne države zbog njihovih „rasističkih i diskriminatornih tendencija“.

Kada je u pitanju uloga same Ankare u borbi protiv siromaštva, turski zvaničnici su ukazali na svoju zemlju kao na primer donatorske države i na zemlju koja je i sama prevazišla finansijske nedaće u skorijoj prošlosti. Gul je naveo godišnji doprinos Turske najnerazvijenijim zemljama od skoro 12 milijardi dolara, koji se sastoji i od državne i od pomoći nevladinih organizacija.

Erdogan je promovisao i borbu same Turske protiv siromaštva na domaćem terenu, koja je uglavnom vođena pod njegovim nadzorom. „Stopa ljudi čija je dnevna potrošnja bila manja od 4,30 dolara bila je 30 odsto u 2002. godini i, obratite pažnju, spustili smo ga na 4 odsto“, rekao je on, opisujući potom poboljšanu infrastructuru, škole, kuće i zdravstvene ustanove napravljene za siromašne građane Turske.

Rast ekonomije iznosio je u proseku 6 odsto između 2002. i 2008, a zemlja je uspela da ostvari relativno brz oporavak posle globalne finansijske krize. Kritičari su, međutim, izrazili zabrinutost u pogledu oslanjanja zemlje na kratkoročne prilive stranog kapitala.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/05/16/feature-03

[Hikmet]

Nova flotila iz Turske za Gazu

Američki kongresmeni traže od vlade u Ankari da spreči odlazak brodova kako se ne bio ponovio krvavi incident od pre godinu dana

Dok su propalestinski aktivisti u završnim fazama organizovanja novog morskog konvoja za Gazu, Turska preti da napusti panel UN koji ispituje prošlogodišnji smrtonosni napad Izraelaca na sličnu, mada znatno manju, flotilu.

Predstavnik jedne islamske humanitarne organizacije kaže da se 22 nevladine grupe nadaju da će za Palestince u blokiranoj Gazi poslati 15 brodova sa oko 1.500 aktivista sa Bliskog istoka, iz Evrope, Južne Azije, Latinske Amerike, SAD i Kanade – više nego dvostruko u poređenju sa 2010.

Bilo je predviđeno da brodovi napuste Tursku 31. maja, na godišnjicu krvavog napada izraelskih komandosa u kome je ubijeno devet osoba, ali start je odložen za treću nedelju juna.

Izrael je posle ogorčenih reakcija po svetu zbog napada na brod „Mavi Marmara” oslabio kopnenu ali zadržao pomorsku blokadu Gaze, pa ponovo preti zaoštravanje između Ankare i Tel Aviva.

Turska je posle incidenta povukla svog ambasadora, što je bio vrhunac zahlađenja odnosa već narušenih oštrim turskim kritikama izraelskog odnosa prema Palestincima.

Izrael je tvrdio da je brod prevozio oružje za Palestince kojima u Gazi upravlja islamistički Hamas, dok su organizatori konvoja ponavljali da je tovar bio isključivo humanitarne prirode.

Generalni sekretar UN je posle incidenta osnovao panel koji – pod predsedništvom bivšeg novozelandskog premijera i uz učešće predstavnika Turske, Izraela i jednog eksperta međunarodnog pomorskog prava – ispituje sve okolnosti napada u kome su ubijeni osam turskih i jedan američki državljanin turskog porekla.

Izrael je posle incidenta saopštio da su komandosi dejstvovali u samoodbrani jer su bili napadnuti motkama i šipkama, pa su sedmorica vojnika bila povređena.

Prvi nacrt izveštaja panela iritirao je turske zvaničnike. Iako optužuje Izrael za prekomernu upotrebu sile i traži da isplati kompenzacije porodicama žrtava, Ankara ne prihvata stav panela da izraelska pomorska blokada Gaze ne predstavlja kršenje međunarodnog prava – što slabi argument Ankare da je Izrael napadom na flotilu u međunarodnim vodama prekršio međunarodno pravo.

Nacrt ne uključuje poziv Izraelu na izvinjenje, što je drugi turski uslov za normalizaciju narušenih odnosa. Ankara sumnja da iza svega stoji američko mešanje.

U međuvremenu je 36 američkih kongresmena pozvalo turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana da obeshrabri polazak nove flotile za Gazu.

Američki Kongres je posle ozbiljnog incidenta pre godinu dana odlučno podržao Izrael napadajući islamske humanitarce kao „terorističku organizaciju”.

„Pronalazeći konstruktivno rešenje kao alternativu novoj flotili, imate jedinstvenu priliku da potencijalno spasete živote i budete snaga stabilnosti u posebno opasnom trenutku”, pišu kongresmeni nazivajući planiranu misiju pokušajem „provokacije konfrontacije”.

U pismu se podseća da je više od 3.600 kamiona sa pomoći u hrani, odeći, lekovima i gorivom ušlo u Gazu od marta, da je obnovljen izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Gaze pa da, drugim rečima, novi humanitarni konvoj nije neophodan.

Erdoganova vladajuća Stranka pravde i razvoja već je dala do znanja da nema kontrolu nad nevladinim organizacijama, od kojih su samo jedna-dve iz Turske, i da ne može da spreči da flotila iz Turske otplovi put Gaze.

Zvanična Ankara problem sa Izraelom definiše kao „nesporazum među prijateljima”, ali i dalje očekuje izvinjenje, reparacije porodicama žrtava i deblokadu Gaze.

Turski državni tužilac u međuvremenu se obratio izraelskim vlastima zahtevajući informacije o identitetu izraelskih vojnika koji su ubili devet humanitarnih aktivista.

Istraga turskog tužilaštva među osumnjičene svrstava izraelskog predsednika Šimona Peresa, premijera Benjamina Netanijahua, šef diplomatije Avigdora Libermana, načelnika Generalštaba Gabija Aškenazija i komandanta mornarice Elijezera Merona.

Boško Jakšić
objavljeno: 20.05.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Nova-flotila-iz-Turske-za-Gazu.lt.html

[Hikmet]

Turska privreda buja

Za razliku od zemalja evrozone, Turska privreda se sve više razvija i u velikom je usponu.


Privreda Turske će ove godine zabeležiti stopu rasta ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) između 4,5 do šest odsto, objavila je danas nemačka medijska kuća Dojče vele (DW).

Po DW, stopa rasta GDP će u evro zoni, koju čini 17 zemalja članica Evropske unije (EU), najveće i najuspešnije regionalne integracije u svetu, izneti manje od jedan posto, pa u Turskoj raste samopouzanje, a želja za pristupanjem EU postaje manja.

Turska je prvi put podnela zahtev za prijem u ondašnju Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) 1959, ali je status kandidata dobila tek 2005. godine.

Vlasti u Ankari su do sada otvorile pregovore sa Briselom u 13 od 33 poglavlja o zakonima EU, i okončale samo jedno.

Pošto sva poglavlja budu zaključena, sve države članice EU moraju da se jednoglasno slože da Turskoj daju članstvo u Uniji.

Turska privreda je, kako pokazuje Ured za statistiku Turkstat, ostvarila u 2010. rast BDP od 8,9 posto, po čemu je na prvom mestu u Evropi.

Veći privredni rast je od moćnih privreda zabeležila je samo Narodna Republika Kina.

(Tanjug)

http://www.smedia.rs/biznis/vest/25355/

[Birdum-Bardum]

Ekonomsko čudo sa Bosfora (http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15097488,00.html?maca=ser-TB_ser_b92-3198-xml-mrss)

[Hikmet]

Posle poplava koje su donele velike nevolje Novom Pazaru
Stiže pomoć za sanaciju štete
AUTOR: S. NOVOSEL
Novi Pazar - Na poplavljenom području u Novom Pazaru situacija se popravlja i svakodnevno pristiže pomoć za sanaciju štete. Jedna od najznačajnijih donacija stigla je od turske agencije TIKA koja je namenski obezbedila 50.000 evra za izgradnju porušenih mostova na reci Trnavici.

Pomoć u prehrambenim namirnicama i novcu stigla je od kompanija „Koka-Kola“, „Beohemija“, „Vrnjci“, „Asteks“, beogradske humanitarne organizacije „Pepeljuga“, grada Kraljeva i opštine Trgovište. Poznati glumac Ljubiša Samardžić uplatio je 100.000 dinara.

Crveni krst Srbije je do sada, je podelio po 450 paketa sa hranom i sredstvima za higijenu i obezbedio 1.200 litara sredstava za dezinfekciju, koju obavljaju specijalne ekipe iz Beograda. Ova organizacija je u Novi Pazar dopremila 30 aparata koji crpe vodu iz zidova i podova. Ovi aparati će biti zaduživani po kućama od ponedeljka, tek kad se završi dezinfekcija. Vanredno stanje na poplavljenom delu grada još je na snazi.

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/hronika/stize_pomoc_za_sanaciju_stete.73.html?news_id=2163 02

[ul_8mart_br?]

Sutra ce u Turskoj biti odrzani parlamentarni izbori. Oko 60 miliona glasaca ce odluciti ko ce u naredih cetiri godine upravljati zemljom. Glavni favorit je vladajuca partija prosperiteta i pravde, AKP ciji lider je premijer Redzep Tajip Erdoan. Smatra se da ce njegova partija ponovo dobiti dovoljno mandata da saamostalno osnuje vladu. Ostale partije za koje se smatra da ce preci cenzus od 10% su republikanska narodna partija (CHP) i stranka nacionalisticog pokreta (MHP), dok ce predstavnici kurdske partije BDP u parlament uci kao neovisni kandidati. Ostale partije prema anketama nemaju sanse za ulaz u parlament.

Iako se pobjednik izbora sa sigurnoscu zna, glavno pitanje je hoce li AK Partija dobiti dovoljno mandata da u parlamentu moze izglasati novi ustav sto je bilo jedno od glavnih predizbornih obecanja premijera Erdoana.

http://www.trgundemtr.com/wp-content/uploads/2010/08/Ba%C5%9Fbakan.jpg

[gandalf]

http://www.hurriyetdailynews.com/staticimages/2011elections/electionresults2.jpg

[ul_8mart_br?]

Vladajuca partija na celu sa premijerom Erdoanom je odnijela pobjedu na danasnjim izborima u Turskoj sa osvojenih 50% glasova, skoro duplo vise od drugoplasirane partije. Ovo je treci uzastopni mandat AK Partije.

Redzep Tajip Erdoan se veceras u svom vec tradicionalnom obracanju sa balkona zgrade sjedista svoje partije u Ankari zahvalio svim gradjanima Turske na podrsci. On je dodao da ce Turska nastaviti svoj put ekonomskog razvoja i snazno prisustvo na svjetskoj sceni.

Ono sto je za nas narocito bitno u govoru je da je Erdoan na dva mjesta simbolicno pomenuo Sarajevo. Prvi put kad se zahvalio na podrsci, pomenuo je bracu u Damasku, Kudusu, Kairu, Tunisu, Sarajevu, Skoplju...
I drugi put, vrlo jako, citiram; "Braco, vjerujte mi, koliko god je ova pobjeda vazna za Istanbul toliko je vazna za Sarajevo."

Neka Allah dz.s. pomogne Erdoana i njegove saradnike.

[Birdum-Bardum]

Mubarek Olsun pobjeda AK Partije svim muslimanima svijeta. Žao mi je što nisu uspjeli da osvoje veći broj mjesta u parlamentu što bi im omogućilo lakše donošenje novog Ustava Republike Turske. Nadam se da će i opozicione stranke shvatiti važnost donošenja novog Ustava za dalji i brži napredak Turske.
Turski Parlament broji 550 mjesta. 330 glasova je potrebno da bi se neka promjena iznijela na referendum, a dvotrećinska većina (367) da bi se promjena izglasala u Parlamentu.
Po trenutnim rezultatima AK Partija je osvojila 326-327 mjesta u Parlamentu, tako da će im za izglasavanje ustavnih promjena putem referenduma biti potrebna još 3-4 glasa, a za direktno izglasavanje u Parlamentu 40-41 glas.
Na prošlim izborima AK Partija je osvojila manji broj glasova procentualno, ali veći broj mjesta u Parlamentu (341).

[jare]

Za dobre ljude koji ostvaruju rezultate nema zime...

[Sandokan]

Da nam je zhiv i zdrav.
BABO ZA SVE NAS.

[Hikmet]

Allah razi olsun,da nam ga Dragi Allah sačuva:)

[Emir]

Mubarekolsun pobjeda. Izgleda da Turska ima velike planove za Bosnu i Sandzak, inshallah da bude po hajiru.

[Beg]

Sultan naseg vremene belezi jos jednu u nizu pobeda.Da ga dragi Allah sacuva i da mu snage da istraje na svom putu istine i prosperiteta.

[Sandokan]

http://www.youtube.com/watch?v=pVmsjSilz5E

[Sandokan]

Josh bolje,


http://youtu.be/78Itjygwarc

[Birdum-Bardum]

Sandžak most između Srbije i Turske (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=06&dd=15&nav_category=11&nav_id=519229)

[ul_8mart_br?]

Sandžak most između Srbije i Turske (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=06&dd=15&nav_category=11&nav_id=519229)

Nevjerovatno da Tanjug & B92 ne znaju da je predsjednik Turske Abdulah Gul a ne Tajip Erdogan.

Inace istu vijest preciznije prenosi Beta/Blic:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/260289/Turska-donira-10-miliona-evra-za-aerodrom-u-Kraljevu

[Beg]

Imal ko kakav haber kako su protekli razgovori izmedju nam dragih gostiju i ovdasnjih vjerskih velikodostojnika?

[gandalf]

412imal ko kakav haber kako su protekli razgovori izmedju nam dragih gostiju i ovdasnjih vjerskih velikodostojnika?

[Beg]

Lijepa slika zaista.Pazarska ulema na okupu samo jos akademici fale:)

[Hikmet]

Na raskršću: Turska i arapsko-izraelski sukob
25/06/2011
Ankara vidi prostor za diplomatiju, ali je njena uloga složena.
Alakbar Raufoglu za Southeast European Times – 25.6.2011.


Palestinski predsednik Mahmud Abas i lider Hamasa Kaled Mašal boravili su prošle nedelje u Turskoj, gde su ih turski zvaničnici pozvali da postignu sporazum o jedinstvu. [Rojters]
Dok palestinske grupe Hamas i Al Fatah razmatraju detalje o vladi jedinstva, posle skoro petogodišnjeg, kako su neki to nazvali, građanskog rata, Turska je igrala ulogu posrednika.

Međutim, njen uticaj u izraelsko-palestinskom mirovnom procesu možda je oslabljen lošim odnosima sa Izraelom, krizom u Siriji i jačanjem uticaja postrevolucionarnog Egipta.

U svojim nastojanjima da deluje kao posrednik u regionu, Ankara je bila domaćin Fatahu i Hamasu, a često je kritikovana zbog razgovora sa Hamasom, kojeg su Sjedinjene Države, Izrael i Evropska unija proglasili terorističkom organizacijom.

Iz perspektive Ankare, izraelsko-palestinski konflikt nalazi se u središtu regionalnih tenzija i njegovo rešenje bi pomoglo stabilnost na širem Bliskom istoku.

„Ako postignemo jedinstvo u Palestini, to će biti glavni korak ka miru na Bliskom istoku,“ rekao je predsedavajući Tursko-palestinske međuparlamentarne grupe prijateljstva Zejid Aslan za SETimes, dodajući da je Ankara već spremna da bude domaćin novih sastanaka između strana u sporu.

Prema Aslanu, rešavanje palestinskog problema povlači i sređivanje unutrašnjih tenzija i donošenje demokratije u region.

„Ako želimo da demokratija pusti korenje, moramo da poštujemo lidere koje je izabrao [palestinski] narod,“ rekao je on.

„Ignorisanje Hamasa, koji je ušao u [palestinski] parlament kao rezultat demokratskih izbora onemogućava rešavanje palestinskog problema... Zato mi organizujemo sastanke“, rekao je on, dodajući da opis Hamasa od strane drugih zemalja kao terorističke organizacije „nema ništa sa nama“.

Prema Aliju Baldžiju, palestinskom analitičaru Univerziteta Sakarija, Ankara se trudi da preuzme ulogu koju je dugo imao Kairo.

„Turska želi ustupanje ekskluzivne posredničke uloge Egipta u razgovorima između pokreta Al Fatah i Hamasa“, rekao je on za SETimes.

Bivši izraelski ambasador u Turskoj Alon Lijel se slaže.

„Takva kretanja su vrlo moguća, jer Turskoj veruju i Al Fatah i Hamas“, rekao je on, upozoravajući međutim da bi ta promena mogla da „pogorša kvalitet tursko-egipatskih diplomatskih odnosa“.

Neki analitičari su i dalje zabrinuti da bi ulazak u palestinske razgovore mogao da kompromituje imidž Turske kao nepristrasnog posrednika u regionu, a posebno u Izraelu.

„Izraelu se to neće svideti, ali ne čini se da će to preterano smetati Ankari“, rekao je Lijel.

On objašnjava da bi „skoro nepostojeća diplomatska veza između Turske i Izraela poremetila posredovanje Turske između Izraela i Palestine ili Izraela i Sirije“.

Itamar Rabinovič, bivši izraelski ambasador u SAD, slaže se sa tim.

„Mada slabljenje tursko-izraelskih odnosa umanjuje delotvornost Ankare kao posrednika između Izraela i Arapa, Turska i dalje može da bude delotvoran posrednik između arapskih stranaka“, rekao je on.

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/06/25/feature-01

[Hikmet]

Turska i Kosovo grade obrazovne veze
29/06/2011
Turska finansira škole na Kosovu, a kosovski studenti masovno odlaze na turske univerzitete.
Muhamet Brajšori za Southeast European Time iz Prištine — 28.6.2011.

Hiljadu studenata sa Kosova trenutno je upisano na turskim univerzitetima.
Uz pomoć Turske grad Lipljan na Kosovu postaje važan obrazovni centar. Turski investitori otvorili su 2000. godine koledž Mehmet Akif, prvu privatnu školu izgrađenu posle oružanog sukoba na Kosovu. Škola obuhvata učenike od predškolskog uzrasta do 12. razreda i nudi nastavu na albanskom, turskom i engleskom jeziku, a takođe ima kampuse u Prizrenu i Đakovici.

Turska vlada takođe planira da otvori univerzitet u Lipljanu i obećava da će investirati preko 100 miliona evra u njegovu izgradnju. Opština je već odvojila 400 hektara zemljišta za univerzitet, koji će, prema rečima gradonačelnika, biti najnapredniji u regionu.

Kao što pokazuju projekti poput ovih, Turska i Kosovo razvili su čvrste odnose u obrazovnom sektoru. Turska ne samo da je uključena u izgradnju obrazovne infrastrukture na Kosovu, nego i mnogi mladi ljudi sa Kosova odlaze u Tursku da bi stekli univerzitetsko obrazovanje.

Privatno finansirane stipendije, kao i one koje obezbeđuje turska vlada, omogućavaju to sve većem broju studenata. Kulturni afiniteti između dve zemlje takođe pružaju utehu studentima koji traže osećaj doma daleko od svoje kuće.

U poređenju sa evropskim i američkim univerzitetima, turski univerziteti su finansijski mnogo pristupačniji, a i dalje nude kvalitetno obrazovanje. Prema ambasadi Kosova u Ankari, oko 1.000 kosovskih studenata trenutno je upisano u turske ustanove visokog obrazovanja.

Dritero Bala, student medicine sa Kosova, smatra da je studiranje u Turskoj pozitivna investicija u njegovom životu, zbog kvaliteta obrazovanja i prijateljstava koja je sklopio.

Mnogi se slažu da gostoljubiva atmosfera u Turskoj, kao i kultura i religija koju Turska i Kosovo dele, čine tu zemlju idealnim mestom za studiranje.

„Bilo je lako prilagoditi se životu u Turskoj, s obzirom da sam rođen u Prizrenu koji ima veliku tursku populaciju i bogatu istoriju otomanske tradicije“, kaže Bala. „Svaki put kada kažem Turcima da sam sa Kosova, oni me srdačno pozdrave rečima 'bizim toprak' (naša zemlja).“

Njegova koleginica, studentkinja medicine Blerim Miftiju, koja je trenutno na Univerzitetu Istanbula, objašnjava da ju je njeno prethodno znanje o Turskoj, kao i blizina Istanbula i Kosova, dovelo do toga da odluči da studira tamo.

„Biti Albanac u Turskoj nije drugačije nego biti Turčin iz Istanbula“, kaže Miftiju, dodajući da se „nikada nije osećala kao stranac u Istanbulu“.

Međutim, kao i mnogi, ona brine da će joj situacija kod kuće otežati da nađe posao, uprkos visokom kvalitetu obrazovanja koje je stekla.

„Završiću specijalizaciju za devet meseci i moj plan je da se vratim na Kosovo. Međutim, s obzirom da se tamo ništa ne menja, razmišljam da li bi možda trebalo da ostanem. Nadam se da ću biti u mogućnosti da pronađem posao na Kosovu koji mi omogućava da iskoristim znanje koje sam stekla u Turskoj“, rekla je Miftiju.

Turski ambasador na Kosovu Songul Ozan kaže da je ulaganje u obrazovni sistem Kosova u dalje stub bilateralnih odnosa.

Komentator Fatlum Sadiku se slaže. „Nema sumnje da svakog meseca Kosovo i Turska imaju bliskije odnose. Turska investira u opipljiva područja, koja unapređuju živote građana i pripremaju ih za budućnost“, rekao je on.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/06/29/feature-03

[Hikmet]

PRIVREDNO ČUDO SA BOSFORA
Turska u maju ostvarila najveći privredni rast u svetu Autor/izvor: SEEBiz/Agencije
Datum objave: 01.07.2011. - 11:52:54
ANKARA - Sa stopom od 11 odsto u prvom kvartalu 2011. godine Turska je postala zemlja sa najbržim privrednim rastom u svetu, prestigavši Argentinu i Kinu. Prema podacima Zavoda za Statistiku Turske, nacionalni dohodak dostigao je 284 milijarde i 868 miliona lira (oko 171 milijarde dolara, 1 TRY - 0.62 USD).

Izvoz Turske u maju mesecu se povećao za 11.7 odsto i dostigao 10 milijardi i 948 miliona dolara.

U istom mesecu se uvoz povećao za 42.6 posto i dostigao 21 milijardu i 5 miliona dolara.

http://rs.seebiz.eu/turska-u-maju-ostvarila-najveci-privredni-rast-u-svetu/ar-7417/

[Hikmet]

Svet • 13:20 • 10. 07. 2011. | Beta
A~A
Izrael i Turska i dalje u otvorenom sukobu

Šef izraelske diplomatije Avigdor Liberman izjavio je da turski premijer Redžep Erdogan ne želi "normalizaciju" odnosa njegove zemlje i Izraela. "Sve što njega interesuje jeste da nas ponizi i upropasti našu poziciju na međunarodnom planu. Šteta, jer je interes Turske kao i naš normalizacija bilateralnih odnosa", dodao je izraelski ministar.

On je imao u vidu nedavni govor Erdoana u kojem je on pozvao Izrael da okonča pomorsku blokadu pojasa Gaze i da se izvini zbog presretanja turskog broda "Mavi Marmara" 2010. godine, kao i da iraelske vlasti isplate odštetu porodicama devet turskih putnika koji su tada stradali. Prema rečima jednog neimenovanog izraelskog zvaničnika, u Ujedinjenim nacijama je nedavno odloženo objavljivanje izveštaja o tom presretanju turskog broda kako bi Turska i Izrael imali dodatno vreme za razgovor.

Krajem maja prošle godine, izraelska vojska u međunarodnim vodama napala brod "Mavi Marmara", na kojem su se nalazili strani aktivisti koji su pokušavali da prođu pomorsku blokadu pojasa Gaze. U tom napadu ubijeno je devet turskih državljanina. Turska je nakon tog napada, povukla svog ambasadora iz Tel Aviva i najavila da bilateralni odnosi "više nikada neće biti isti".

http://www.021.rs/Info/Svet/Izrael-i-Turska-i-dalje-u-otvorenom-sukobu.html

[Hikmet]

13/07/2011 18:25
EU neophodna „najzapadnija“ islamska republika
Dok evrozona puca Turska se uspinje
AUTOR: JAN BURUMA

Većina građana Evrope (na primer, više od 60 odsto Francuza i Nemaca) veruje da Turska ne bi trebalo da postane deo Evropske unije. Postoje različiti razlozi za takvo protivljenje, od kojih su neki valjani, a neki utemeljeni na predrasudama: Turska je suviše velika, imigranti iz te države možda će potisnuti radnike iz drugih zemalja članica, Turska tlači Kurde, Turska nije rešila probleme u vezi s Kiprom.

Ali, nesumnjivo, jedan od glavnih razloga odnosi se na to što se Turska, pretežno muslimanska država, gde je na vlasti muslimanska stranka, doživljava kao suviše strana. Prema rečima bivšeg francuskog predsednika Valeri Žiskara d’Estena, jednog od autora ustava EU, Turska nije evropska zemlja. Članovima sekularne, zapadno nastrojene turske elite, koji su potrošili decenije ako ne i više vremena pokušavajući da dokažu da imaju poštene namere prema Evropi, teško je da shvate takav stav.

Jedan visokoobrazovan Turčin, koji radi za inostranu organizaciju nedavno mi je rekao: „Igramo fudbal sa njima, pevamo sa njima na televiziji, poslujemo sa njima, poboljšali smo situaciju u domenu ljudskih prava i demokratizovali smo politiku. Činimo sve što oni traže od nas, a i dalje nas ne žele“. Turkinja, koji izvanredno govori engleski i provela je dosta vremena u Londonu, zaposlena u nevladinoj organizaciji za borbu za ljudska prava, hapšena tokom 1980-ih jer se protivila tadašnjem vojnom režimu, kazala je: „Ja mrzim Evropu. Ja nisam Evropljanka, uostalom, kome je potrebna Evropa“?

Dobro pitanje. Dok evrozona puca po svim šavovima zbog krize u Grčkoj, turska ekonomija doživljava uspon. Naravno, Evropa je godinama predstavljala simbol ne samo bogatstva već i liberalne politike, otvorenih društava i poštovanja ljudskih prava, a tursko društvo je imalo dosta koristi od pokušaja da se prilagodi evropskim standardima, iako situacija još nije besprekorna i taj proces nije okončan. Ali, sve je više Evropljana koji su razočarani u Uniju. Umesto da se doživljava kao model demokratije, EU se dovodi u vezu sa arogantnim vlastodršcima, bez dodira sa stvarnošću, koji donose pravila i propise pokazujući patrijarhalno i oholo neuvažavanje običnih građana. Takođe, neke od novih članica EU, poput Rumunije, Bugarske i Mađarske, nisu istinski modeli liberalne demokratije.

Dakle, ako Evropljani ne veruju u svoju sopstvenu Uniju, zašto bi Turska, uopšte, želela da se se pridruži EU? U stvari, žena koja je tvrdila da mrzi Evropu žarko bi želela da vidi Tursku u EU. Njena gorčina nalikovala je rečima ostavljenog ljubavnika. Pripadnici turske sekularne i proevropske elite, koji su gotovo bez prestanka vladali otkako je Kemal Ataturk 1923. proglasio republiku, sada trpe udarce iz dva pravca, budući da se suočavaju s preprekama koje nameće EU, a nova elita, koja je više provincijski orijentisana, religioznija i manje liberalna, što ne mora nužno da znači da je manje demokratska, čiji simbol predstavlja veoma popularni premijer Redžep Tajip Erdogan, potisnula ih je sa privilegovanih pozicija.

Za takve zapadno orijentisane Turke, prijem u EU predstavlja zaštitu od struja islamskog populizma koji predstavlja Erdogan. Njima je potrebno ohrabrenje, jer ma kako Erdoganovi islamisti bili demokratični, sekularisti su, uopšteno govoreći, liberalniji. Ali, stara privilegovana elita nije jedina grupa u Turskoj koja bi imala koristi od članstva države u Uniji. Nacionalne manjine imaju dobar položaj u carstvima, naročito u onim „dobroćudnim“. Poput Katalonaca ili Škota, Kurdi u Turskoj zalažu se za pridruživanje zemlje EU, jer im to nudi utočište od većinskog stanovništva u sopstvenoj državi.

Veličina Turske i broj stanovnika s razlogom brinu Evropljane, ali taj strah je verovatno preuveličan. Sada kada turska ekonomija doživljava uspon, postoji manje razloga za siromašne Turke da traže posao u drugim državama, a kamoli da ih „preplave“. Takođe, ukoliko eventualno veliko proširenje EU bude onemogućilo uspostavljanje neke buduće federalne države, to možda i ne bi bilo tako loše. U svakom slučaju, gotovo je izvesno da prijem Turske ne bi suštinski izmenio situaciju.

S tačke gledišta zapadno orijentisanih Turaka, ponos zbog članstva u EU verovatno bi bio manji od bola izazvanog odbijanjem. Ako republika koja je najviše zapadno orijentisana i najdemokratskija u islamskom svetu bude preplavljena antievropskim osećanjima, to ne bi bilo dobro za Zapad i za ostatak sveta. Sa perspektivom pridruživanja EU, bila bi unapređena sposobnost Turske da smiri tenzije između Evrope i Bliskog istoka. Bez članstva Turske, angažovanje EU na Bliskom istoku i dalje izgleda kao imperijalizam Zapada.

Autor je profesor demokratije i ljudskih prava na Koledžu Bard

http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/dok_evrozona_puca_turska_se_uspinje.12.html?news_i d=219390

[Emir]

Sve su češće vijesti o uspjehu Turske ekonomije elhamdulillah. Čitam vijesti o haosu po Evropi i Americi ovih dana, mogućmi bankrotima na sve strane. Izgleda da će Evropska unija uskoro moliti Tursku da joj se priključi ili će Turska osnovati neku svoju Uniju pa bi mi mogli tamo da se priključimo :)

[Hikmet]

TURSKA MUZIKA

Sedam karanfila u pesmi Anadolije


http://www.akter.co.rs/drutvo/3881-sedam-karanfila-u-pesmi-anadolije.html

[Hikmet]

02/08/2011 19:26
Cena generala i političara

Generali su postali krezubi, ocenjuje komentator Zamana, a jedan upućeni akademski analitičar, koristeći se rečima za opis grogiranog boksera, zaključuje da su „bacili peškir u ring“. Meč između armije i vlade, ovog puta, u Turskoj teče drugačije od više ranijih. Ne jednom u poslednjih pedeset godina, vojnici visokih činova, nezadovoljni ponašanjem i postupcima političara, pribegavali su državnim udarima, kao što je bilo 1960, 1971. i 1980. ili, u novije vreme, „svilenom gajtanu“, naredbom premijeru Nedžmetinu Erbakanu i njegovom neprikriveno radikalnom islamističkom kabinetu da podnesu ostavke devedesetih.

Ranije su vlade morale da se povlače, kad vojnici nisu bili srećni, a sada su se komandanti predali. Promena taktike ili priznanje poraza? Ni jedno, ni drugo ne treba uzeti kao konačan rezultat, a ni za krajnji ishod neprekinuto tinjajućeg građanskog rata uniformisanih sekularista i vladajuće Partije pravde i razvoja, obojene naklonošću islamizmu.

Ostavke su izvesno dokaz da je dominacija nedodirljive vojske okončana. Generali, izgleda, nisu imali drugu opciju, sem da istaknu belu zastavu - mišljenje je dnevnika Volstrit džornal, koji smatra da je ono što se dogodilo, „ma koliko zaprepašćujuće za Turke, u skladu sa normama Evropske unije, po kojima civili nadgledaju armiju“. Primetan je, kako vidi izveštač Vašington posta „još jedan korak erozije moći vojske, u korist civilne vlade Redžepa Taipa Erdogana, koji upućuje armiju da se prilagodi turskim promenama“. Za zamenika premijera Bekira Bozdaga to je „deo šireg trenda demokratizacije i normalizacije Turske“, a „sve je po zakonu“ dodaje ministar nadležan za pregovore sa EU Egemen Bagiš.

Ostavka načelnika Generalštaba Išika Košanera i - dosad nezapamćeno - istovremeno komandanata kopnenih snaga, mornarice i avijacije čini se da je više oproštajni hitac nego izazov na megdan. Erdoganova tvrda nepopustljivost, ohrabrena visokom junskom pobedom na parlamentarnim izborima, da brojni pritvorenici, kojima se na teret stavlja pripremanje zavere, ne mogu da budu unapređeni u više činove, već pre svega suđeni, samo je neposrednija varnica uoči redovnog polugodišnjeg zasedanja Vrhovnog vojnog saveta.

Pre samo par godina bilo je nezamislivo da vlada odbije vojnički predlog za unapređenja. Načelnik Generalštaba i premijer nisu uspeli da se slože, potvrđujući da je zategnutost našla novi teren da se provere snage. „Sem što su lišeni slobode, četrnaest generala i admirala i pedeset osam pukovnika izgubili su pravo da budu ocenjeni (za viši čin) i kažnjeni su pre konačne pravne odluke protiv njih“, stoji u Košanerovoj izjavi, kojom objašnjava ostavku i razloge zbog kojih ne može dalje da ostane na, kako kaže, „plemenitoj dužnosti“. Najmanje 250 vojnika različitih činova su u stroju da pred sudijama odgovaraju na optužbe da „smišljaju prevrat i atentate“.

Više domaćih političkih istraživača zabrinuti su da je „potkopavanje statusa vojske otišlo predaleko i previše brzo“, sudskim gonjenjem osumnjičenih za udar, što potvrđuje da Erdogan zapravo hirurškim rezovima radi na islamizaciji društva pod nadzorom svoje partije. „To nije usluga naciji; ovakvi napori (vlade) zapravo uvlače vojsku u aktivnu politiku“, dolazi upozorenje iz Republikanske narodne partije, glavne sekularne opozicione snage u parlamentu.

Predsednik vlade uzvraća da je „na putu pune demokratije“ neophodna promena ustaljenih kanona i ustava: „Turska ne može da ide dalje sa ovim postojećim koji je pisan u vreme kad je demokratija bila suspendovana, ukazujući na 1982. kad je - dve godine posle ranijeg puča - moć generala bila nedodirljiva, pod zaštitnim znakom da su poslednja linija čuvara svetovnog kemalizma.

Prema dostupnim, ne i službenim izvorima, u Turskoj danas postoji više od 85.000 aktivnih džamija - jedna na svakih 350 građana, dok po jedna bolnica brine o zdravlju 60.000 ljudi, a devedeset hiljada imama brojnija je profesija i od doktora i od učitelja u zemlji. Prema statističkom proračunu jedan od deset generala je iza rešetaka. Do kraja osamdesetih šestorica od sedam predsednika države bili su generali.

Upadljivo obeležje poslednje decenije izvesno je porast nove elite, poslovno dinamične srednje klase, privržene na svoj način muslimanskoj religioznosti, oslonjene na Partiju pravde i razvoja, koja potiskuje tradicionalni svetovni establišment kakav je ostavio Mustafa Kemal Ataturk, što i armiju obara na kolena. i usporava politički puls nasleđenih kemalističkih stranaka. Civilno - vojna ravnoteža se dramatično promenila kao rezultat ekonomske i političke liberalizacije, pojednostavljuje dijagnozu istanbulski profesor Behlul Ozkan. Činovi manje vrede, posebno pada cena generalskih zvezdica.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/cena_generala_i_politicara_.894.html?news_id=22076 3

[Birdum-Bardum]

Turska dobila novo vojno rukovodstvo: Učvršćivanje civilne kontrole nad armijom (http://www.oslobodjenje.ba/index.php?id=18267)

[Hikmet]

Ritualno žrtvovanje ovce pred nastup fudbalera Rada u Turskoj /video/
http://sport.blic.rs/Fudbal/Evropski-fudbal/201311/Ritualno-zrtvovanje-ovce-pred-nastup-fudbalera-Rada-u-Turskoj-video

[Hikmet]

ponedeljak, 15. avg 2011, 07:31 -> 10:00

Kraj Ataturkove države!

Posle nedavnih smena, turska vojska izgubila politički uticaj kakav nije imala nijedna druga vojska u demokratskim državama. Sekularisti tvrde da je to kraj Ataturkove države, drugi navode da je to korak u demokratizaciji Turske.

Načelnik Generalštaba i zapovednici svih rodova turske vojske nedavno su podneli ostavke. Ubrzo su imenovani novi, bliži konzervativnoj vladi. Potom je uhapšeno sedam generala. Smena vojnog vrha je prošla mirno, ali se, u suštini, u Turskoj sve preokrenulo.

Izjave Darka Tanaskovića, Nihata Alija Ozčana i Redžepa Tajipa Erdogana

Posle devet godina odmeravanja snaga sa premijerom Redžepom Erdoganom, vojska je izgubila politički uticaj, kakav nije imala nijedna druga u demokratskim državama.

Ostavka turskog vojnog vrha proizašla je iz ozlojeđenosti prošlogodišnjim hapšenjem nekoliko stotina oficira zbog zavere protiv premijera Redžepa Tajipa Erdogana i vlade Partije pravde i razvoja, čiji im proislamistički koreni smetaju.

Do tada je u Turskoj važilo pravilo da vojska sme da hapsi političare, ali političari ne smeju da diraju vojsku. U poslednjih pola veka, vojska je srušila četiri vlade, pozivajući se na ulogu čuvara sekularne države koju joj je dao Kemal Ataturk pre skoro 90 godina.

Orijentalista, prof. dr Darko Tanasković, smatra da je iz čitavog niza i unutrašnjopolitičkih i spoljnopolitičkih razloga teško zamislivo da se armija vrati na te pozicije.

"Jedino bi neki veliki potres, veliki preokret, recimo nekakve iznenadne velike operacije kurdskih separatista ili nešto slično mogli vratiti armiju na, za nju, pozitivan način u žižu zbivanja", navodi Tanasković.

Erdogan, osnažen stabilnim ekonomskim razvojem i sve većim međunarodnim uticajem, prvi je političar u istoriji savremene turske države koji je moćniji od vojske.

Analitičar Nihat Ali Ozčan kaže da je vlada imenovala načelnika Generalštaba i njegovog zamenika sa željom da od sada ona kontroliše sistem, ukoliko dođe u situaciju da joj se neko suprotstavi.

Erozija Ataturkovog sekularizma

Iako je sastanak Vrhovnog vojnog saveta završen posetom Ataturkovom mauzoleju, sekularisti tvrde da je ovo kraj njegove države i da Erdoganovoj autoritarnosti nema kraja. Za druge je korak u demokratizaciji Turske.

Profesor Tanasković kaže da to jeste erozija onog tipa sekularizma na koji smo u Turskoj bili navikli posle Ataturka.

"To će biti pozdravljeno i u Evropi kao demokratizacija i to i jeste u formalnom smislu demokratizacija, ali će ta demokratija biti jedna muslimanska demokratija, zato što se u zemlji koja ima 90 odsto muslimanskog stanovništva i ne može očekivati da demokratija bude takva kao u nekim državama Evrope", ističe Tanasković.

Promenom Ustava koji su pisali generali posle vojnog udara 1980. premijer Redžep Tajip Erdogan, kaže, namerava da unapredi demokratiju i vladavinu prava.

"Turska ne može da nastavi svojim putem sa Ustavom pripremljenim u vanrednim okolnostima, već onim koji odražava promene i volju ljudi", naglašava Erdogan.

Turska vojska je druga po moći u NATO-u. Raspolaže budžetom od 19 milijardi dolara i kontroliše nekoliko stotina kompanija, ne samo u vojnoj, nego u svim industrijskim oblastima. Zato analitičari očekuju da vlada udari i na ekonomsku moć vojske.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/939920/Kraj+Ataturkove+dr%C5%BEave%21.html

[Hikmet]

Turska požurila da pomogne Somaliji
23/08/2011
Turska je pokrenula niz humanitarnih kampanja za pomoć Somaliji, koja je pogođena glađu, ali neki tvrde da vlada igra političku igru.
Alakbar Raufoglu za Southeast European Times – 23.8.2011.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan, u pratnji svoje supruge Emine, prvi je neafrički lider koji je posetio Somaliju u poslednjih više od 20 godina. [Rojters]
Kada je premijer Redžep Tajip Erdogan, u pratnji svoje porodice i pet ministara, sleteo u petak (19. avgust) u ratom razoreni Mogadiš, uputio je poruku o turskom liderstvu i dobročinstvu u muslimanskom svetu, kako domaćoj javnosti, tako i međunarodnoj zajednici.

Turska vodi međunarodna nastojanja da se poveća pomoć Somaliji pogođenoj sušama, gde je otprilike 3,2 miliona stanovnika u opasnosti od gladi, a 400.000 dece u opasnosti od smrti, navode UN.

Posle sastanka 57-člane Organizacije islamske saradnje u Istanbulu, Erdogan je saopštio da su muslimanske zemlje obećale 350 miliona dolara pomoći. To je dodatna suma, pored 115 miliona dolara privatnih donacija turskih građana tokom svetog meseca Ramazana.

Prvi turski brod sa 7.000 tona pomoći -- uključujući zdravstvenu opremu, odeću, šatore, ćebad, kao i ambulantna kola i generatore -- isplovio je iz Istanbula za Somaliju prošle nedelje.

„Još jedan brod otputovaće za Somaliju za nekoliko dana“, rekao je za SETimes Ajdin Ozdemir, specijalista Crvenog polumeseca Turske koji vodi program humanitarne pomoći za Somaliju. On navodi da je Crveni polumesec već postavio 2.000 šatora u Somaliji i da će ostati tamo koliko je neophodno.

Prema Oružanim snagama Turske, jedna fregata pratiće brod sa humanitarnom pomoći, a potom će se pridružiti međunarodnim snagama u tom regionu u borbi protiv pirata.

Kada je u pitanju doprinos Turske, Erdogan je obećao otvaranje bolničkog kompleksa, izgradnju puteva, škola i bunara, pored druge pomoći.

Ali Aslik, poslanik iz Erdoganove Partije pravde i razvoja (AKP) kaže da premijerova poseta dovodi do većeg interesovanja javnosti za humanitarnu pomoć.

„Vreme ističe za somalijski narod i ne možemo da ćutimo o tome“, rekao je on za SETimes, dodajući da je Erdoganova poseta ubrzala i međunarodnu pomoć.

Mehmet Altan, glavni kolumnista turskog dnevnika Star, koji je putovao sa Erdoganom u Somaliju, kaže da iza posete, mada ona jeste imala humanitarnu svrhu, stoje i neke političke dimenzije.

„Čini se da je, za neke naše političare, pomoć Somaliji verovatno deo političke propagande koju podržava vlada“, kaže on, tvrdeći da je besmisleno dokazivati da je pomoć Turske Somaliji najveća na svetu.

Postoje dva pristupa u Turskoj vezana za pomoć Somaliji, kaže Altan.

„Za one koji podržavaju vladu AKP distribucija te pomoći je dokaz muslimanskog jedinstva i islamske osećajnosti, dok je većina drugih ljudi zapravo dala pomoć zbog svojih humanitarnih osećanja“.

Za Ajtuna Čiraja, člana parlamentarnog Odbora za socijalna pitanja iz glavne opozicione stranke Republikanske narodne stranke (CHP), pomoć Turske Somaliji ne deluje sistematski, zbog unutrašnjih političkih interesa turske vlade.

„Humanitarna pomoć ne treba da se koristi za političku reklamu; ovo ne treba pretvarati u šou“, izjavio je on za SETimes. „Trebalo bi odmah da pomognemo tim ljudima. Umiranje somalijske dece od infekcije nije prihvatljivo“, rekao je on.

Humanitarna pomoć Somalijcima trebalo bi da se pokrene pod međunarodnim mandatom, kao što je UN-ov, rekao je Čiraj, a ne od strane nekih pojedinaca.

U međuvremenu, on je pozvao svoje birače da aktivno doprinesu kampanji za Somaliju. Lider CHP Kemal Kiličdaroglu otputovaće u Mogadiš 30. avgusta -- prvog dana ramazanskog slavlja 'Šeker Bajrama'.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2011/08/23/feature-02

[Hikmet]

Ankara
Turska proterala izraelskog ambasadora
e-Novine


PHOTO:Stock
Turska je u petak, pred očekivano objavljivanje izveštaja UN o izraelskom napadu na humanitarnu flotilu za Gazu 2010, proterala ambasadora Izraela i obustavila vojnu saradnju sa jevrejskom državom

Turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu rekao je u petak da je njegova vlada spustila svoje diplomatsko predstavništvo u Izraelu na nivo drugog sekretara ambasade. Odluka je doneta dan pošto je list The New York Times na svom sajtu objavio procurele detalje o pomenutom izveštaju Ujedinjenih nacija. Ankara je, kako su u četvrtak preneli turski mediji, dala datum objavljivanja izveštaja UN kao krajnji rok Izraelu da se izvini za taj napad.

Izraelski funkcioneri, koji su tražili da im se ne objavljuju imena jer izveštaj nije zvanično objavljen, odali su priznanje tom dokumentu zbog toga što se u njemu po svemu sudeći zaključuje da izraelska akcija ne predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Ali, jedan izraelski funkcioner rekao je za agenciju France presse da će Izrael objaviti, kako se izrazio, "određene rezerve" o zaključcima pomenutog izveštaja Ujedinjenih nacija. Jerusalim je naveo da se neće izviniti Turskoj, jer se to ne traži u izveštaju, već se umesto toga sugeriše da Izrael treba da izrazi žaljenje i plati odštetu porodicama žrtava.

Pomenuti izraelski zvaničnik rekao je, takođe, da se njegova zemlja nada da se dve države sada mogu "vratiti saradnji koja je bila kamen temeljac regionalne stabilnosti".

Ministar spoljnih poslova Davutoglu izjavio je, prema pisanju turskih listova, da je "datum kada se očekuje objavljivanje izveštaja UN krajnji rok".

"Ukoliko do tada ne bude izvinjenja, pokrenućemo plan B", rekao je Davutoglu, ne iznoseći detalje o kakvim eventualnim merama protiv Jerusalima se radi.

Odnosi Turske i Izraela, nekada bliski, znatno su narušeni posle napada na humanitarnu flotilu koja je prevozila pomoć za pojas Gaze, koji je pod izraelskom blokadom od 2007. Tada je ubijeno devet propalestinskih humanitaraca turske nacionalnosti.

U izveštaju UN, prema kopiji dostavljenoj listu The New York Times navodi se da "Turska i Izrael treba da nastave sa punim diplomatskim odnosima, da poprave odnose u interesu stabilnosti na Bliskom istoku, ali i međunarodnog mira i stabilnosti". Izraelska istraga o incidentu sa humanitarnom flotilom pokazala je da vlada nije učinila ništa loše, i da je oružana odbrana izraelske pomorske blokade Gaze bila opravdana po međunarodnom pravu.

Turski komitet, koji je takođe sproveo istragu, odbacio je, međutim, izraelske tvrdnje o samoodbrani i istakao da su izraelski vojnici upotrebili "preteranu" silu protiv nenaoružanih civila.

Izveštaj UN, kako piše The New York Times, prihvata poziciju Izraela da je pomorska blokada bila "legitimna bezbednosna mera" jer se ta zemlja "suočava sa realnom pretnjom po svoju bezbednost od ekstremističkih grupa iz Gaze". Dodaje se da su pripadnici flotile "reagovali bezobzirno u pokušaju da probiju pomorsku blokadu". Prema izveštaju, većina putnika je bila miroljubiva, ali se jedna mala grupa spremila za organizovani otpor.

Ti putnici, kako se dodaje, bili su "naoružani čeličnim šipkama, toljagama, lancima i praćkama, a postoje i naznake da su takođe imali i noževe".

Pošto su se izraelski vojnici iz helikoptera spustili na palubu jednog broda, navodi izveštaj, "tri vojnika su uhvaćena, maltretirana i njihovi životi su bili ugroženi od pomenutih putnika, a nekoliko ih je bilo ranjeno". U izveštaju se, ipak, priznaje da je izraelska upotreba sile bila "preterana i nerazumna".

"Izrael nije panelu UN (koji je sproveo izveštaj) obezbedio nijedno zadovoljavajuće objašnjenje za devet smrti", prema delu izveštaja koji je citirao The New York Times.

UN su navele da su "forenzički izveštaji pokazali da je većina ubijenih ustreljena više puta, uključujući i one koji su usmrćeni s leđa i iz blizine".

Jedan viši zvaničnik izraelske vlade rekao je da su vojnici s leđa ubili one humanitarce koji su u tom trenutku napali druge vojnike.

Vodeći autori izveštaja su bivši premijer Novog Zelanda, Džefri Palmer i bivši predsednik Kolumbije, Alvaro Uribe. Druga dvojica članova komisije bili su predstavnici izraelske i turske vlade.

http://www.e-novine.com/svet/svet-vesti/50509-Turska-proterala-izraelskog-ambasadora.html

[Salahoodin]

Turska pripremila rezervni plan za Izrael
http://www.islambosna.ba/images/stories/Turska/turkish-flag.jpg

U znak protesta zbog izraelskog napada na humanitarni brod prilikom kojeg je poginulo devet turskih državljana i upronog odbijanja Izraela da preduzme korake ka riješavanju ovog pitanja, Aknara je uvela sankcije Izraelu. “Svi diplomatski odnosi Turske i Izraela smanjeni su na nivo sekretarijata. Osoblje iznad tog diplomatskog ranga bit će vraćeno kući i to najkasnije do srijede. Turska, kao zemlja koja ima najduži obalni dio na istočnom dijelu Mediterana, primjenit će sve potrebne preventivne mjere kako bi omogućila slobodu svom pomorstvu.
Povrijeđeno je pravo na život. Izvesti napad na humanitarnu flotilu je zločin protiv čovjeka i niko ga ne može opravdati. Države nisu iznad zakona, zakonske odredbe bi trebale da se primjenjuju na sve", izjavio ministar vanjskih poslova Turske Ahmet Davutoglu. U svom obraćanju javnosti ministar Davutoglu je naglasio da Turska ne priznaje legalitet blokade koju je Izrael nametnuo Gazi, kao i da će turska strana ovo pitanje iznijeti pred Međunarodni sud pravde.
Vijest o turskim sankcijama snažno je odjeknula u Izraelu, dok je premijer Izraela B.Netanyahu je odmah nakon objavljivanja saopštenja iz Ankare hitno sazvao vladu, a arapski zastupnici u izraelskom paralamentu Knessetu su pozdravili i izrazili podršku diplomatskom potezu Turske. Turska je nakon rezolucija o sankcijama protiv Izraela, spremila strategiju za pokretanje međunarodne zajednice u svrhu sprovođenja međunarodnog prava.
Koraci koje će Turska poduzeti u okviru rezervnog plana su sljedeći:
Generalna skupština Ujedinjenih nacija sastat će se 19. septembra u New Yorku. Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan, jedan od govornika na skupštini UN-a, uputit će sljedeći poziv: "Blokada Gaze je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Izraelske operacije u međunarodnim vodama su teror. Blokadu Gaze treba ukinuti odmah i okončati izraelski teror."
S druge strane, Ministarstvo vanjskih poslova i Stalna misija Turske pri UN-u su pitanje Gaze postavili kao jedan od prioriteta dnevnog reda. U sklopu novog radnog perioda Ujedinjenih nacija, koji će početi u oktobru mjesecu, ulagat će se napori za donošenje nacrta rezolucije o ukidanju blokade u Gazi. Nacrt rezolucije o Gazi probit će put ka Međunarodnom sudu pravde.
Vladini dužnosnici će u svakom razgovoru sa stranim kolegama skretati pažnju ne samo na politički aspekt blokade nametnutoj Gazi, već i na humanitarni aspekt, naglašavajući da je životni standard ljudi u regiji pao na nivo zemalja koje su na granici gladi i uzrokujući zdravstvene probleme sa smrtnim ishodom. Zatražit će se potpuna podrška za nacrt rezolucije UN-a o Gazi. Turska će se obratiti Međunarodnom sudu pravde i zatražiti ukidanje blokade Gaze. Odluka Međunarodnog suda pravde o izraelskom "Zidu srama" predstavljat će pravni presedan za zahtjev Turske.
Turska će dati punu podršku svima onima koji pokrenu sudske postupke zbog ozljeda prilikom dostavljanja humanitarne pomoći Gazi, koja je pod izraelskom blokadom. Podrška se ne odnosi samo na građane Republike Turske, već obuhvata sve građane svijeta. Nakon suspendiranja vojnih ugovora, ukoliko Izrael ne uputi zvanično izvinjenje i ne plati odštetu, Ankara će razmatrati i obustavljanje javnih nabavki. Turska će i dalje nastaviti sa slanjem pomoći Gazi, koristeći put kroz Egipat i granični prijelaz Rafah.

IslamBosna.ba (http://www.islambosna.ba/vijesti/vijesti-svijet/28055-turska-pripremila-rezervni-plan-za-izrael)

[Salahoodin]

Turski mediji tvrde: Tajip Erdogan planira posjetiti Gazu što će razbjesniti Izraelce


http://www.dnevniavaz.ba/thumbnail.php?file=taip_647662062.jpg&size=article_medium

U Turskoj najavljuju pokretanje postupka protiv Izraela pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu
Tursku i Izrael čekaju novi izazovi poslije spuštanja odnosa na nivo drugih sekretara i stavljanja „na led“ vojne saradnje.
„Premijer Tajip Erdogan će uskoro posjetiti Gazu“, otkrivaju turski novinari. Zvanično je potvrđeno da će Erdogan iduće sedmice otputovati u Kairo. Poslije konsultacija sa egipatskim domaćinima, bit će odlučeno da li će produžiti u Gazu, koju Izrael već nekoliko godina drži pod blokadom kako bi spriječio naoružavanje Hamasa.

U Izraelu će, sigrurno, ovo doživjeti kao novu provokaciju Ankare, koja traži ukidanje blokade Palestinaca. To je i bio neposredan povod za poremećaj u koji su prije tri godine zapali odnosi između dvije decenijama prijateljske zemlje.
„Vi ubijate civile“, optužio je premijer Erdogan Izrael, koji je početkom 2009. godine u višednevnim napadima na Gazu ubio više od 1.400 Palestinaca, uglavnom civila. Te njegove riječi su naišle na aplauze, ne samo u Turskoj, nego i mnogim zemljama Bliskog istoka.
Kada je Izrael odbio da se izvini Ankari zbog ubistva devet turskih državljana na brodu koji je prevozio pomoć Gazi, odnosi su se našli na ivici prekida. Ali, kako izgleda, sadašnji „diplomatski rat“ se na ovome neće završiti.
"Mi ćemo uskoro početi pripreme za podizanje zahtjeva da Međunarodni sud pravde u Hagu ocijeni (legalnost ) blokade Gaze, zvanično je rečeno u Ankari.

U Turskoj, takođe, kažu da će se angažovati na pokretanju postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom protiv izraleskih komandosa koji su na jednom brodu 31. maja prošle godine ubili turske državljane koji su prenosili pomoć Gazi.
U Ankari kažu da će pojačati svoje vojno prisustvo u istočnom Mediteranu.
„Naši brodovi će ubuduće biti često u tim vodama“, zvanično je potvrđeno u Ankari.
Sadašnji diplomatski spor između dvije zemlje izazvao je zabrinutost u Ujedinjenim nacijama i Americi koja je strateški saveznik Turske i Izraela. Washington je bezuspješno pokušao da se taj spor riješi iza zatvorenih vrata u diplomatskim kontaktima između dvije zemlje. Najnoviji razvoj bi, kako se strahuje, mogao da se nepovoljno odrazi na mirovni proces na Bliskom istoku.
"Mi smo zabrinuti zbog sadašnjeg pogoršanja odnosa između naših strateških saveznika u NATO-u i na Bliskom istoku", kažu u State Departmentu. U toku su pojedinačni kontakti između visokih američkih, turskih i izraelskih diplomata, pošto Bijela kuća pokušava da svoje saveznike vrati za pregovarački sto i normalizaciji odnosa.
Ankara u ovom sporu ima punu podršku Organizacije za islamsku saradnju koja okuplja više od 50 zemalja u svijetu.
„Komisija UN (koja je istraživala oružani incident na turskom brodu u Mediteranu) je propustila priliku da zauzme nepristrasnu poziciju i mi ćemo inicirati novu nezavisnu istragu“, izjavio je generalni sekretar te organizacije Ekmeledin Ihsanoglu.

http://www.dnevniavaz.ba (http://www.dnevniavaz.ba/globus/svijet/53269-kulminacija-krize-u-medjusobnim-odnosima-izraela-i-turske-premijer-erdogan-u-posjeti-gazi.html)

[Hikmet]

Nemačka: Poseta predsednika Turske

Berlin -- Predsednik Turske u višednevnoj poseti Nemačkoj. Teme: bilateralni i odnosi Turske sa EU, integracija Turaka u društvo.

Predsednik Turske Abdulah Gul započeo je višednevnu posetu Nemačkoj, tokom koje će na dnevnom redu biti bilateralni odnosi, zatim posebno odnosi Turske i Evropske unije, i teme vezane za intergraciju Turaka u nemačko društvo. Analitičari ocenjuju da bi i napetost između Turske i Izraela mogla da bude jedna od tema na dnevnom redu.

Predsednik Savezne Republike Nemačke Kristijan Vulf dočekao je predsednika Abdulaha Gula uz najviše vojne počasti.

U njihovom prisustvu su nadležni ministri finansija potpisali novi međudržavni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Predsednik Gul će se u utorak, 9. septembra, susresti s kancelarkom Angelom Merkel, koja važi za skeptika kada je u pitanju članstvo Turske u EU. Berlin umesto punopravnog članstva Ankari nudi „privilegovano partnerstvo” i naglašava da proširenje EU na istok treba da zavisi od moći „upijanja” same EU.

Turski predsednik je novinarima u pratnji tokom posete Nemačkoj, EU označio kao u trenutno slabu, rekavši da se EU ponaša kao biciklista koji ne može da dohvati pedale i zato postoji opasnost da padne.

Predsednik Gul je pred posetu kritikovao i nemačko zakonodavstvo o strancima, dok je predsedavajući Odbora za spoljnu politiku Bundestaga Ruprehtt Polenc, iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Merkel, branio zakone sopstvene zemlje i od Ankare zahtevao bolje ophođenje sa hrišćanima u Turskoj.

„Pravila po pitanju useljavanja su ispravna. Bez nužnog znanja nemačkog jezika, život u Nemačkoj je težak. Test nemačkog jezika za supruge i muževe koji dolaze u Nemačku je neizbežan”, kaže Polenc.

Predsednika Turske Republike Abdulaha Gula, koji će tokom posete Nemačkoj obići više nemačkih pokrajina, prati supruga.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=09&dd=19&nav_category=78&nav_id=543032

[björn]

http://islambosna.ba/tekstovi-i-knjige/oziljci-vremena/28769-ferman-sultana-mehmeda-osvajaa-u-kojem-se-garantuju-prava-manjina

[Hikmet]

PORTRET SAVREMENIKA – PREMIJER TURSKE REDŽEP TAJIP ERDOGAN

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1011570

[Hikmet]

....

[Sultan]

Kada čujemo ime “Drakula” prvo na šta pomislimo je roman Irca Brama Stokera. Ali pored lika opisanog u tom romanu postojao je i historijski Vlad III Tepeš – ili Drakula, kako su ga Rumuni zvali. Ali malo kome je poznat njegov brat Radu koji se na strani Osmanlija borio protiv njega
Piše: Shibli Zaman
Preneseno sa: www.suhaibwebb.com
Izvor: How the Muslims Killed Dracula
Prijevod: Sejfuddin Dizdarević

Radu cel Frumos, je rođen 1435. u pokrajini Vlaška, u današnjoj Rumuniji. Turci su ga zvali Yakisikli Radu Bey za ostatak svijeta on je bio “Lijepi Radu”. Saveznik i prijatelj sultana Mehmeda II je bio još od djetinjstva i igrao je važnu ulogu u osmanskoj upravi. Bio je jedan od odlučujućih osmanskih vojskovođa u borbi protiv šiitskih Safavida na Istoku i protiv Srba, Rumuna i Mađara na Zapadu. Islamski svijet mu duguje mnogo, nažalost nije sve ostalo sačuvano u historijskim spisima. Zbog svoga prelaska na islam i zbog njegove uloge u propadanju njihovog carstva, Radu je za Vizantijce slovio za despota. Ali ovaj general je igrao veću ulogu. On je gonio uzora legende o vampiru, svoga brata Vlada III, kojeg danas poznajemo kao Drakulu. Karakter profesora Abrahama van Helsinga je plod mašte autora Brama Stokera, ali sultan Mehmed II i Radu cel Frumos su bili jedini historijski lovci na Drakulu.



Rođena braća

Prijateljstvo Mehmeda Fatiha i Radua, kao i njegov prelazak na islam je rezultat političkog savezništva njihovih očeva. Vlad II iz plemstva Draculesti je bio saveznik sultana Murata II, oca Mehmeda Fatiha. Rumunski vladar je imao četiri sina: Mircea II, Vlad IV Calagural (“Monah”), Vlad III i Radu III cel
Frumos. Kao čin svoje odanosti sultanu, Vlad II mu je ponudio službu svojih dvojice sinova: Drakule i Radua. Kod janičara su studirali Kur’an, arapski, turski, perzijski, islamsko pravo i – prije svega – osmansku vojnu strategiju i taktiku. Mladi Vlad III je zloupotrebljavao osmansko gostoprimstvo i počinio je niz delikta što ga je odvelo u pritvor. Zbog reakcije na svoje ponašanje razvio je duboku mržnju. Mrzio je svoga oca zbog savezništva sa Osmanlijama.
Istovremeno je bio ljubomoran na svoga brata Radua zbog poštovanja kojeg su mu Osmanlije odavale. Ljubomoran je bio i na ostalu svoju braću – navodno jer ih je otac volio više od njega. Prema svome bratu Mircei je osjećao strahopoštovanje. Od njega je naučio taktiku teroriziranja nabijanjem ljudi na kolac. Radu je ostao odan islamu i sultanu i svoj život je proveo na granicama Osmanskog carstva. Njegova porodična pozadina i sposobnost vođenja rata su nailazili na poštovanje kod janičara i spahija. Odigrao je važnu ulogu u historiji Bliskog istoka tog vremena. Spriječio je turkmenski plemenski savez “Ak Kojunlu” da pregaze Osmansku carevinu. Ovaj događaj bi promijenio lice Bliskog istoka i Evrope.



Konstantinopolj

“Treći dan nakon pada našeg grada, sultan je svoju pobjedu proslavio velikim trijumfom. Izdao je sljedeću deklaraciju: građani bilo koje starosne dobi, koji su se uspjeli sakriti neka napuste svoja skloništa i neka izađu na svjetlo dana. Oni su slobodni (…) Pored toga naredio je povrat svih kuća i imovine onima koji su napustili grad prije opsade. Ako se vrate, prema njima će se ophoditi shodno njihovom stepenu i vjeru. Imat će ista prava kao da se ništa nije desilo.” (Georgije Sfrances, vizantijski hroničar i očevidac).
Za stanovnike Konstantinopolja je ovo bio trenutak radosti i olakšanja, jer su se bojali protjerivanja iz grada. Kada je Mehmed Fatih kao pobjednik ušao u grad, pogled na njegovog prijatelja iz dječijih dana, Radua, koji se kao mudžahid borio da muslimani zauzmu Istanbul, ga je podsjetio da na sjeveru čekaju ljuti neprijatelji. Najužasniji od njih je bio Vlad III Drakula



Drakulin uspon

Međusobne prevare kod vladara Vlaške su bile uobičajene. U jednom trenutku slabosti, Vlad II je dozvolio svojim najstarijim sinovima Mircei i Vladu IV pobunu prilikom koje su svi zarobljenici nabijeni na kolac. Mladom Drakuli se dopalo ono šta je vidio. Pridružio se Mircei pri još jednoj anti-osmanskoj pobuni. Ona
je bila usmjerena i protiv rivalizirajućeg klana Daneštija, koju je podržavao mađarski plemić Sibinjanin Janko (Janoš Hunaidi). Njegova vojska je na kraju pobijedila i ubili su Vlada II, Drakulinog oca. Za vladara Vlaške, Sibinjanin Janko je postavio Vladislava II, plemića iz klana Daneštija. Iz svoje želje za vlašću, Vlad III Drakula je potisnuo nagon za osvetom, postao je Jankov saveznik i služio mu je kao savjetnik. Ali kada je ovaj Mađar krenuo u boj protiv Turaka u bitku kod Beograda, Drakula je iskoristio momenat, ubio je Vladislava II i preuzeo vlast. U mađarskom taboru je izbila kuga čija žrtva je bio i Janko. Ovi događaji su Drakuli omogućili vlast za sljedećih šest godina.



Nabijač na kolac

“Ubijao sam muškarce i žene – stare i mlade (...) Ubili smo 23.884 Turaka i Bugara, ne brojeći one koje smo spalili u njihovim kućama ili čije glave nisu smakli naši vojnici”. (Vlad III Tepeš, u pismu Matiji Korvinu).
Nakon što se sultan Mehmed Fatih približio onome šta je iz daljine izgledalo kao šuma truhlih drveća, nazirao je nagovještavajuću stravu. Osmanska vojska je bila u blizini cilja – grada Targovišta, - prijestolnice pokrajine Vlaške. Na toj poljani se nalazilo 20.000 tijela nabijenih na kolac nedužnih muškaraca,
žena i djece. U zimu 1462. godine ih je ubio Vlad III Drakula. Njegov odgoj među muslimanima i poznavanje turskog jezika mu je omogućavalo da se nesmetano kreće po osmanskom taboru. Ovo je imalo smrtne posljedice. Sa svojim vojnicima, koji su bili prerušeni kao osmanski vojnici, je upao u jedno selo u Srbiji.Pobili su muslimanske stanovnike kao i one nemuslimane koji su im bili naklonjeni. Zanimljivo je da ne postoje historijski zapisi o dezertiranju iz osmanske vojske. Uprkos vidljivom užasu kojeg je Drakula sijao, oni su jednostavno dalje marširali i nisu se dali zaplašiti. Neki historičari su signalizirali da je sultan nakon ulaska u Vlašku izgubio interes da proganja pobunjenika. Ovaj zadatak je prepustio jedinoj osobi koja je bila u stanju da uhvati Vlada III. Bio je potreban neko će razumjeti njegovu psihu, i niko nije bio pogodniji za taj zadatak do njegov rođeni brat Radu.



Radu protiv Vlada

Nakon što je izgubio svoju prijestolnicu Targovište, Vlad III je pobjegao u Transilvaniju u nadi da će kod sina Sibinjanina Janka, Matije Korvina, naći utočište. Ovo je bilo simptomatično za njegov oportunizam. Da bi sebi osigurao Korvinovu naklonost Drakula mu je ponudio da pređe na katoličanstvo. Vladova politika je bila “spaljena zemlja” – ubijao je svakoga ko mu se ispriječio na putu i iza sebe je ostavljao tugu i jad. I mjesta puna tijela nabijenih na kolac. Ovaj Vlah je vodio podmukli gerilski rat kome osmanski konjanici nisu bili dorasli. Navodno je u jednoj noći pobio 15.000 osmanskih vojnika. I kada je sultan napustio bojno polje, Radu nije odustajao. Iman u njegovom srcu ga je podstrekivao da nastavi i da okonča krvavu vladavinu svoga brata. Na kraju je ostao Radu sa rumunskim janičarima da se bore protiv Drakule. Ova dvojica braće su vodili dugi rat. Radu je počeo da kontroliše sve veće dijelove Vlaške, dok Drakuli ni Mađari više nisu priticali u pomoć. U jednoj čudnoj igri sudbine, Mađari, kojima je Drakula pribjegao, su ga 12 godina bacili u tamnicu, pod optužbom da je počinio veleizdaju. Stanovnicima Vlaške i njihovom kršćanskom plemstvu je bila puna kapa Drakulinog terora i podržavali su muslimana Radua koji je 1462. godine postao vojvoda Vlaške. Do svoje smrti, punih 11 godina vladao je svojom domovinom dok je njegov brat Vlad III truhnuo u jednoj budimpeštanskoj tamnici.



Drakulina zadnja bitka

Nakon smrti Radua, 1473. godine Mađari su pustili Drakulu iz zatvora. Prvo što je uradio jeste da je oko sebe okupio hajduke s kojima je upao u Bosnu, čije stanovništvo je tek počelo primati islam. U Bosni je ubio i na kolac nabio 8.000 Bošnjaka muslimana. Iz tame zatvora je izišao sa samo jednom namjerom – da zauvijek zatre sjeme islama na Balkanu. Nakon te vojne akcije pošlo mu je za rukom da osvoji prijestolje svoje domovine – ali samo na mjesec dana. Sultan Mehmed II je ušao u Vlašku da sa trona svrgne onog čovjeka koji ga je zaposjeo nakon smrti sultanovog prijatelja Radua. 1476. godine su se kod Bukurešta suočili sultanovi vojnici i Drakulini. U jednom iznenadnom napadu Drakulina vojska je poražena i ubijeni su svi, uključujući i Vlada III Tepeša – Drakulu.
Glava ovog krvoloka je odnešena u Istanbul, kao opomena i kao ibret da se ljudi uvjere kako završavaju zulumćari. Muslimani su, naposlijetku, ubili Drakulu.


Objavljeno i u magazinu SAFF od 18.02.2011

http://www.islambosna.ba/sejfudinova-hronika/21644-kako-su-muslimani-ubili-drakulu

[turčin]

Ili milom ili silom
http://www.youtube.com/watch?v=HA8fv-NE1_M


Tjelohranitelji turskog premijera Recepa Tayyipa Erdogana pretukli su obezbjeđenje zgrade Ujedinjenih nacija jer nisu htjeli da puste Erdogana da prođe kroz zaključana vrata.
Naime, premijer Turske je kasnio na sjednicu Generalne skupštine UN-a, te je pokušao "kraćim putem" da stigne u salu gdje se održavala konferencija.

Epilog "tučnjave", prema navodima njemačkih medija, bio je prelom rebara jednog od zaštitara UN-a koji je nakon toga završio u bolnici.

[Hikmet]

Erdogan: Balkan je "srce Turske"

29. septembar 2011. | 11:39 | Izvor: Beta

BEOGRAD - Turski premijer Redžep Tajip Erdogan snažno se zauzeo za zajedničku budućnost Turske i balkanskih zemalja, preneo je danas američki portal SouthEast European Times, www.setimes.com.
Govoreći s liderima balkanskih država na Balkanskom forumu u Njujorku prošle nedelje, Erdogan je naglasio kulturne i istorijske veze Turske i Balkana, a u jednom trenutku je Balkan opisao kao "srce Turske".

"Sudbina Sarajeva je sudbina Jedrena, sudbina Skoplja je sudbina Kosova, sudbina Palestine je sudbina Istanbula, pa bi u tom slučaju sudbina čovečanstva trebalo da bude i sudbina Ankare", rekao je Erdogan.

Na skupu, kako prenosi portal, nisu učestvovali predstavnici Srbije i Grčke.

Erdogan je pozvao region da prevaziđe svoju problematičnu istoriju, kako bi sarađivao i integrisao se, zarad stvaranja zajedničke budućnosti.

"U budućnosti je najurgentnija potreba Balkana da izvuče pouku iz svog iskustva i počne da radi u pravcu prosperiteta, razvoja i mira", rekao je turski premijer, dodajući da se svi problemi koji postoje na Balkanu direktno odražavaju na Tursku, zbog istorijskih bratskih veza.

Na skupu su ključne teme bile ekonomska integracija i investicije na Balkanu, dok su turski predstavnici ukazali na brz rast ekonomije svoje države i ocenili da njene investicije u regionu govore o sve većem značaju Turske.

Opisujući Balkan kao "vrata Turske ka Zapadu", predsednik Konfederacije biznismena i industrijalaca (TUSKON) Rizanur Meral rekao je da je Turska prošla ekonomsku transformaciju posle 2002, a da je sada druga ekonomija u svetu po brzini rasta. Uz to, Turska beleži porast izvoza sa 35 milijardi dolara na 135 milijardi dolara.

http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/erdogan:-balkan-je-srce-turske-_275694.html

[turčin]

Tenzila hanuma preselila. Da joj Allah da Džennet!

http://www.trtbosanski.com/bs/news/detail/turska/1/preminula-majka-premijera-erdogana/1948

[Birdum-Bardum]

Allah Dragi da joj Džennet podari. Divnog li je sina odgojila.

[Mamoš]

Ina Lillahi ve inna ilejhi Radziun!

Rahmetullahi alejha

http://www.youtube.com/watch?v=Ga3KvEvCXyA

Ovo je njen sin. Oni koji razumiju turski, blago njima, za ostale ima prijevod na engleskom u komentarima:
erdogan say :1 DAY BEFORE ALİYA İZZET BEGOVİÇ DİE- I VİSİT HİM İN HOSPİTAL. AND ALİYA BEGAVİÇ SAİD TO ERDOGAN ,YOU HAVE TO BE ALLWAYS TOGETHER WİTH BOSNİA ,AND ERDOGAN SAY,I GİVE HİM PROMİSE FOR THAT,WE WİLL BE TOGETHER WİTH BOSNİA BROTHERS ALLWAYS.BOSNİA NOT ALONE..

[Mamoš]

Premijer Redžep Tajip Erdogan je dao izjavu za novinare povodom izdajničkih napada u Hakkariju

http://www.trtbosanski.com/webimage/image/haber2/27239.jpg


"Izgubili smo 24 vojnika, a 18 njih je ranjeno. Nastavljaju operacije velikih razmjera. Posjeta Kazahstanu, koja je bila planirana za danas je otkazana.

Obavili smo detaljnju procjenu sa nadležnim ministrima i vojnim zvaničnicima. U toku su kontakti sa Komandom Generalštaba.

Neprijatelji Turske treba dobro da znaju da je ova zemlja natopljena šehidskom krvlju, a takva zemlja je sveta. Boja naše zastave nosi boju crvene, šehidske krvi. Domovina i zastava su čast i moral. Naši neprijatelji, kao i naši prijatelji, treba da budu svjesni da ni u kojem slučaju nećemo uzmaći, niti ćemo se odreći ni najmanjeg dijela teritorije naše domovine. Do sada se nismo povukli ni milimetar. Tako će biti i ubuduće.

Republika Turska će trajno biti za vratom svima koji tajno ili javno podržavaju terorizam i tolerišu teror. Svi oni koji podržavaju terorističku organizaciju, platit će visoku cijenu," kazao je premijer Erdogan.

Premijer Erdogan je nadalje kazao:

"U ovom tragičnom slučaju nećemo gubiti svoj dostojanstveni stav. Nećemo pokleknuti pred napadom koji se desio na dan kada smo krenuli putem koji nas vodi ka novom, demokratskom i civilnom ustavu.

Borba protiv terorizma je dugotrajna. Ovu borbu ćemo voditi do kraja, bez odustajanja. U ovoj borbi nam je potrebno jedinstvo i zajedništvo. Pozivamo i opoziciju da bude osjetljivija".

Na kraju svog govora, premijer Erdogan je uputio poziv medijima, govoreći da u ovakvim situacijama treba djelovati s više opreza i osjetljivosti, umjesto okrivljavati i izazivati.

izvor (http://www.trtbosanski.com/bs/news/detail/turska/1/izjava-premijera-erdogana-povodom-napada-u-hakkariju/2183)

[Mamoš]

Molimo Allaha da da Džennet Šehidima, i porazi dušmane! Amin!

[KGT]

Amin!

"I ne recite za one koji su na Allahovu putu poginuli: "Mrtvi su!" Ne, oni su živi, ali vi to ne opažate!" Al-Baqara 154




Vrhovni državni zvaničnici na dženazi naredniku Yilmazu

http://www.trtbosanski.com/webimage/image/haber2/0p_20_10_2011_n13_extra.jpg

U četvrtak je u Kodžatepe džamiji u Ankari obavljena dženaza namaz pješadijskom naredniku Yunusu Yilmazu, koji je izgubio život u terorističkom napadu u mjestu Čukurdža, provincije Hakkari, u srijedu, u ranim jutarnjim satima.

Dženazi su prisustvovali porodica i rodbina, kao i veliki broj građana.

Na dženaza namazu u džamiji Kodžatepe bili takođe i predsjednik Abdulah Gul, premijer Redžep Tajip Erdogan, zamjenik premijera Ali Babadžan, ministar vanjskih poslova Ahmet Davutoglu, lider stranke CHP Kemal Kiličdaroglu, lider stranke MHP Devlet Bahčeli i zamjenik šefa Vrhovne komane Hulusi Akar, kao i mnogi članovi parlamenta.

Porodica i rodbina palog šehida primili su izraze saučešća u džamiji.





Otvorena poruka Iraku: Vrijeme je za konkretne poteze

http://www.trtbosanski.com/webimage/image/haber2/16884.jpg



Zvanična Ankara nakon podmuklih napada u Hakkariju, skreće pažnju međunarodne javnosti na saradnju u borbi protiv terorizma. Ministar Davutoglu je u sklopu toga u večernjim satima sinoć obavio niz telefonskih razgovora. Poruka koja je upućena tokom razgovora sa iračkim ministrom vanjskih poslova bila je veoma jasna : "Vrijeme je za konkretne poteze, ne za osuđivanje".

Poruke saučešća pristizale su tokom cijeloga dana, među kojima i potpredsjednik Iraka Tarik El Hašimi, koji je u večernjim satima obavio telefonski razgovor sa ministrom vanjskih poslova Davutogluom i izrazio svoju žaljenje.

Tokom razgovora, Hašimi je izrazio da "žele pružiti podršku" i poveo razgovor u smjeru razmatranja narednih koraka koje treba poduzeti, dok je ministar vanjskih poslova Davutoglu istakao odlučnost Turske i kazao: "U svakom slučaju i okolnostima nastavićemo borbu protiv terorizma".

Davutoglu je u razgovoru sa iračkim potpredsjednikom pozvao Irak na odgovornu i efikasnu saradnju.

Ahmet Davutoglu je u okviru telefonskih poziva obavio razgovor sa šeficom evropske diplomatije i sigurnosti Catherine Ashton. Davutoglu je zatražio da se poduzmu neophodni koraci kako zemlje članice EU ne bi pružale podršku ograncima terorističke organizacije u inostranstvu, dok je Ashton oštro osudila napad koji je ocijenila užasavajućim.

Američki državni sekretar Hillary Clinton je takođe obavila razgovor sa ministrom vanjskih poslova Davutogluom i izrazila saučešće zbog terorističkih napada u Turskoj. Clinton je osudila napade i prenijela da su SAD u potpunoj solidarnosti sa Turskom.

Saopšteno je da su tokom razgovora ponovo razmotreni konkretni koraci koji su dogovoreni prilikom susreta američkog predsjednika Obame i premijera Erdogana tokom sjednice Generalne skupštine UN-a u New Yorku.

Osim toga, takođe su dogovorene aktivnosti koje će biti poduzete protiv terorističke organizacije PKK, u sklopu Globalnog foruma za borbu protiv terorizma, koji je formiran tokom sjednice Generalne skupštine UN-a, na čelu sa Turskom i SAD-om.

Na kraju, ministar Davutoglu je obavio razgovor sa iračkim ministrom vanjskih poslova Hošjar Zebarijem.

Tokom razgovora Zebari je osudio napade ocjenjujući da oni ne mogu biti prihvatljivi, dok je Davutoglu istakao da će Turska nastaviti odlučnu borbu protiv terorizma u svakom slučaju i okolnostima i kazao : "Vrijeme je za konkretne poteze, ne za osuđivanje".

[Birdum-Bardum]

Posjeta turskog ministra vanjskih poslova Njemačkoj: Davutolu oštro reagovao na termin islamski terorizam
Njemački ministar Friedrich je upotrijebio izraz islamski terorizam, na šta je Davutolu reagovao, rekavši kako se za terorizam ne može optuživati cijelu religiju

U okviru petodnevne posjete Njemačkoj, ministar vanjskih poslova Turske Ahmet Davutolu sastao se sa njemačkim ministrom unutarnjih poslova Hansom Peterom Friedrichom.
Njemački je ministar u svojoj izjavi koristio termin islamski terorizam, na šta je turski ministar oštro reagovao.
Stav i bolest
- Mi se borimo protiv svih terorista. I protiv rasista i protiv islamskih terorista isto se borimo, izjavio je Friedrich.
Na ove riječi Davutolu je reagovao, prekidajući govor njemačkog ministra.
- Samo malo. Iako su rasistička ubistva počinili kršćani, ja nigdje u svom govoru nisam izjavio kršćanski teroristi. Tako ni vi ne možete koristiti izraz islamski teroristi. U svakoj religiji može biti onih koji čine nedjela, ali ne možete optužiti za to cijelu religiju. Ovakav stav je jedna bolest koja potiče od 11. septembra. Ne možete reći islamski teroristi, naglasio je Davutolu, na šta je Friedrich dodao da se može reći Al-Kaida.
Davutolu je objasnio da se može reći da je Al-Kaida teroristička grupa, ali se ne može izjaviti islamska ili kršćanska teroristička grupa.
Turski ministar vanjskih poslova se od četvrtka nalazi u posjeti Njemačkoj, gdje se sastao i sa ministrom vanjskih poslova Njemačke Gudiom Westerwelleom, kao i sa turskim porodicama, žrtvama rasističkih napada.
U svom je obraćanju Davutolu naglasio da treba provesti detaljnu istragu o ubistvima, te da Njemačka vlada treba poduzeti ozbiljne korake po ovom pitanju. On je, također, obratio pažnju i na teške situacije s kojima se susreću porodice žrtava.

Izvor: Oslobođenje.ba

[Hikmet]

SAMO TURSKA EVROPU SPASAVA

(4) Četvrtak, 8. Decembar, 2011.| Autor: Agencija BETA

EU ide u propast, a te propasti spašće je tursko-islamska unija, ubeđen je pisac harun jahja

SARAJEVO - Turski pisac i teoretičar Harun Jahja ocenio je da Evropska unija "ide u propast", a da je "njen spas u tursko-islamskoj uniji".

"Turska će spasti Evropu propasti. Tursko-islamski svet koji će se ujediniti u ekonomskom, socijalnom i vojnom smislu, biće od vitalne važnosti za opstanak Evrope", rekao je Jahja i dodao da će se i BiH priključiti toj uniji koja će se, kako očekuje, uskoro razviti.

Jahja je u intervjuu za sarajevski Dnevni avaz rekao da će "svi pokušaji ujedinjenja u regionu biti osnova tursko-islamske unije". Komentarišući predlog premijera Rusije Vladimira Putina za osnivanje evro-azijske unije, turski pisac je rekao da i ta nastojanja Rusije idu u korist tursko-islamske unije.
"Rusija može, pomoću različitih metoda, ujediniti neke zemlje. Ali, neće biti u mogućnosti da uspostavi uniju koja će obuhvatiti ceo turski i islamski svet bez liderstva Turske. Turski i islamski svet prihvatiće Tursku kao brata koji ima liderski status zasnovan na temelju istorijskog iskustva, demokratske strukture, kao i njenog shvatanja islama, utemeljenog na saosećanju i ljubavi", ocenio je Jahja.

On je istakao da "liderstvo Turske predstavlja bratsku misiju s obzirom na to da ona nema nekih koristi od toga", ali da postoji mogućnost da će Turska "na sebe privući nevolje i poteškoće i uložiti žrtvu". Prema njegovim rečima, "nikome neće biti u cilju da zaustavi uniju koja će biti jedinstvo ljubavi i duhovnosti za dobrobit svih".

Upitan hoće li se uskoro rešiti sporovi između Turske i Izraela, Jahja je naglasio da "mogu postojati konflikti ili tenzije između vlada, ali da je vrlo bitno šta nacije misle jedna o drugoj".
"Turska nacija uvek je pristupala Jevrejima sa saosećanjem i ponašala se zaštitnički prema njima. Upravo je Turska bila ta koja je poslala posadu da ih spasi patnji 1492. godine i dopustila da se skrase u najlepšim krajevima carstva. Ovakvo gledište Turske nikada se nije promenilo", rekao je turski pisac i teoretičar.

Komentarišući postojanje vehabijskog pokreta u svetu, Jahja je rekao da oni koji izvode terorističke napade, nemaju nikakve veze s bilo čim što je povezano sa islamom jer je "Islam religija mira, ljubavi i bratstva u kojoj postoji oprost, postoji razumevanje i saosećanje".
"Kada gledamo te ljude, vidimo da su vrlo agresivni, nemilosrdni i strahovito neprijateljski nastrojeni. Čak i prema braći muslimanima, sledbenicima drugih islamskih učenja. Ono što muslimani treba da urade u borbi protiv tih ljudi, jeste da vole jedni druge. Bez obzira na to kojem islamskom učenju pripadali, treba da prigrle jedni druge u ljubavi i zajedništvu. Ljubav i bratstvo čine aktivnosti ovih ljudi nedelotvornim", rekao je Jahja.

On je izrazio uverenje da će uskoro i Palestinci i Izraelci živeti zajedno u miru".

On je poručio bosanskim muslimanima da "moraju uspostaviti prijateljstvo sa svim muslimanima, moraju tretirati i hrišćane i Jevreje sa saosećanjem i ponašati se prema njima lepo", zaključio je Jahja i izrazio uverenje da će uskoro za svet doći "vrlo lepi dani u kojima će ljudi uživati".

http://www.kurir-info.rs/planeta/samo-turska-evropu-spasava-158402.php

[Dzemo Braun]

http://www.blic.rs/data/files/2011-12-13/3678_2.jpg

dobra fora

[turčin]

http://www.harunjahja.net/

a preporučujem i film:
http://www.youtube.com/watch?v=z2lnNRNEskw - 1 dio
http://www.youtube.com/watch?v=Erd-3QE9PBc - 2 dio

[Osmanlija]

Do skoro sam sa velikom pažnjom pratio ono što Harun Jahja govori, piše i režira. Međutim, pošalje mi moj prijatelj link, koji sada ne mogu da pronađem, u kojem se prikazuju izjave islamskih velikana koji su Haruna Jahju proglasili lažovom i prevarantom koji za kranji cilj ima to da sebe proglasi za Imama Mehdiju. I tako sa jednog linka na drugi naiđem i na njegove hvalospjeve o Izraelu itd, itd. Provjerite i sami.

[Hikmet]

Znas kako brate, harun yahya je cijela organizacija,a to što si gledao je hodžica koji se krije iza tog imena i koji pokušava da to predstavi kao lični uspjeh, tu si u pravu,on jeste pokupio dosta islamski obrazovanih stručnjaka koji su u toj ekipi,ali organizacija koja to sve radi je berićetna,,,Allah će svakog nagraditi po namjerama...

[Mamoš]

Ja sam takođe poprilično pratio Harun efendiju, a nisam naišao da se za išta progalašava, mada opet ne znam. A oko hvalospjeva Izraela ni traga zaista nisam vido i ta mi optužba krajnje sumljiva. Istina slušao sam najvećeg srpskog kreacionistu kako se pohvalno izražava o Harunu Jahji u više navrata, a lično sam na njegovom forumu imao sa njim jedan dijalog oko Izraela i to je jedna od rijetkih stvari koja mi se kod ovog (miroljuba) nije svidjela. To se sjetih kao jedinu "vezu" Izraela i Haruna Jahje :S , mada ovi koji u Srbiji slijede i štampaju literaturu Haruna Jahje još pohvalnije govore o zemljama u kojima se za blud kažnjava smrću, o oslobodilačkim pokretima po svijetu itd, pa to i ne znači da su te društvene pojave u nekakvoj vezi sa Izraelom samo zato jer imaju zajedničke "pristalice" u nekom pokretu negdje u nekom Beogradu :(

Upitan hoće li se uskoro rešiti sporovi između Turske i Izraela, Jahja je naglasio da "mogu postojati konflikti ili tenzije između vlada, ali da je vrlo bitno šta nacije misle jedna o drugoj".
"Turska nacija uvek je pristupala Jevrejima sa saosećanjem i ponašala se zaštitnički prema njima. Upravo je Turska bila ta koja je poslala posadu da ih spasi patnji 1492. godine i dopustila da se skrase u najlepšim krajevima carstva. Ovakvo gledište Turske nikada se nije promenilo", rekao je turski pisac i teoretičar.

...
On je izrazio uverenje da će uskoro i Palestinci i Izraelci živeti zajedno u miru".

On je poručio bosanskim muslimanima da "moraju uspostaviti prijateljstvo sa svim muslimanima, moraju tretirati i hrišćane i Jevreje sa saosećanjem i ponašati se prema njima lepo", zaključio je Jahja i izrazio uverenje da će uskoro za svet doći "vrlo lepi dani u kojima će ljudi uživati".

Koliko je sve ovo "proizraelsko" ne znam, ali lakše je tumačiti kao dobru poruku

A "islamski učenjaci" su danas uglavnom masa zavidnih debeloguzih razno raznih zukorlića, tutića i redom po cijelom svijetu. To što neko sa ahmedijom i džubetom napada nekog ništa baš ne znači. Istina ima puno mehdi-plagijata, ali kako rekoh u ovoj organizaciji ili lično "hodžici" nisam ništa primjetio :(

[Mamoš]

19. Decembar 2011.
Turska-Francuska: Poremećaj u odnosima, spor oko genocida


U Turskoj je pokrenuta široka kampanja protiv Francuske čiji parlament bi krajem sedmice trebalo da usvoji zakon kojim će se kažnjavati oni koji opovrgavaju postojanje genocida nad Jermenima koji je prije stotinu godina izvršen na prostorima Turske
Ukoliko taj zakon bude usvojen, to će izazvati velike ekonomske štete. Francuska rizikuje da se suoči s bojkotom njenih proizvoda na turskom tržištu, ističe se u saopćenju Saveza komora za robnu razmjenu Turske, prenosi AFP.
U Turskoj posluje 960 francuskih firmi i robna razmjena između dvije zemlje je prošle godine dostigla 15 milijardi eura.
Parlament Francuske bi u četvrtak trebalo da usvoji zakon kojim se predviđa kazna zatvora do godinu dana i 45.000 eura za one koji demantuju postojanje genocida nad Jermenima.
Turski premijer Recep Tayyip Erdogan je krajem prošle nedjelje u pismu predsjedniku Nicolasu Sarkozyju apelovao da zaustavi usvajanje tog zakona, u protivnom šteta će “biti nepopraviva u političkim, ekonomskim i kulturnim odnosima dvije zemlje”.
U Ankari su najavili da će u tom slučaju povući svog ambasadora iz Pariza i to na neodređeno vrijeme.
Turska demantuje da je nad Jermenima 1915. godine i kasnije- u vrijeme raspada Otomanske imperije- ubijeno 1,5 milion Jermena i da je to bio genocid.
Francuska je jedna od petnaestak zemalja u svijetu koje su taj zločin zvanično okvalifikovale kao genocid, kao što to uporno tvrde Jermeni.

http://www.sda.ba/turska-francuska-poremecaj-u-odnosima-spor-oko-genocida/

[Osmanlija]

Ovaj link sam tražio vezano za Haruna Jahju. Na mene je svakako ostavio jak utisak. Ipak ne želim nikome nametati svoje mišljenje...
http://www.youtube.com/watch?v=rI_Hd1uUXJE&feature=share

Očito je da je onaj ko je ovaj materijal priredio jednostran, jer vidim da ističe Šitske izvore kao negativne, sa čim se uopšte ne slažem, već jednako volim i sunite i šite. Međutim, ono što je meni bitno u svemu ovome jeste stav Šejha Imrana koji se pojavljuje na početku ovog videa.

[kutuphanedar]

Međutim, ono što je meni bitno u svemu ovome jeste stav Šejha Imrana koji se pojavljuje na početku ovog videa.

Dobar ovaj sejh Imran. Elhamdulillah.

[Hikmet]

ERDOGAN: SARKOZI, PITAJ TATU ZA GENOCID U ALŽIRU
(0) Petak, 23. Decembar, 2011.| Autor: Agencija BETA
Turski premijer optužio francuskog predsednika da mrzi muslimane i Turke



ISTANBUL - Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je optužio predsednika Francuske Nikolu Sarkozija da igra na kartu "mržnje prema muslimanima i Turcima", a Francusku da je počinila genocid u Alžiru.

"Predsednik Sarkozi počeo je da traga za izbornim poenima koristeći mržnju prema muslimanima i Turcima", kazao je Erdogan na konferenciji za novinare u Istanbulu, reagujući na usvajanje u Donjem domu francuskog parlamenta zakona koji kažnjava negiranje genocida nad Jermenima.

"To glasanje u Francuskoj, Francuskoj u kojoj živi oko pet miliona muslimana, jasno je pokazalo da su rasizam, diskriminacija i islamofobija dobili opasne dimenzije u Francuskoj i Evropi", ocenio je turski premijer.

Erdogan je pozvao Francusku da prihvati odgovornost za sopstvenu prošlost. "Procenjuje se da su Francuzi od 1945. masakrirali 15 odsto alžirske populacije. Tu je reč o genocidu", kazao je Erdogan, aludirajući na nasilje počinjeno tokom procesa sticanja nezavisnosti Alžira od francuske dominacije, od 1945. do 1962.

"Ako francuski predsednik ne zna da se dogodio genocid, može da pita svog oca Pola Sarkozija... koji je 1940-ih bio legionar u Alžiru. Znam da on (Pol Sarkozi) ima mnogo toga da kaže svom sinu o masakrima koje su počinili Francuzi u Alžiru", dodao je.

Francuski parlament prihvatio je u četvrtak predlog zakona kojim se kaznom od godinu dana zatvora
i novčanom globom kažnjava osporavanje jermenskog genocida 1915-17. Ankara negira da je u poslednjim godinama otomanske vladavine počinjen genocid.

http://www.kurir-info.rs/planeta/erdogan-sarkozi-pitaj-tatu-za-genocid-u-alziru-163936.php

[Hikmet]

Turski hakeri prete francuskim vebsajtovima Tanjug | 07. 01. 2012. - 10:53h | Komentara: 0

Ankara - Turski hakeri zapretili su talasom sajber napada na francuske vebsajtove, pošto je Donji dom parlamenta u Parizu odobrio predog zakona kojim se zabranjuje poricanje genocida nad Jermenima u vreme raspada Osmanlijskog carstva, a to do kraja meseca treba da učini i Senat.

Hakeri su već napali nekoliko desetina francuskih vebsajtova, medju kojima onaj Valeri Boaje, francuske političarke koja je predložila uvodjenje zakona kojim će se kažnjavati oni koji tvrde da nad Jermenima nije izvršen genocid.

Za neke napade je okrivljena hakerska grupa "Aj Jildiz", koja tvrdi da se bori za turske vrednosti, preneo je AFP.

- 'AjJildiz' nema ništa protiv Francuza - izjavio je portparol te grupe Išak Teli. - Me]utim, ukoliko se ovo nastavi, biće mnogo ozbiljnih napada, koje će izvesti više grupa.

Donji dom francuskog parlamenta odobrio je predlog spornog zakona 22. decembra, a očekuje se da će Senat o njemu glasati krajem januara.

Francuska je 2001. priznala taj doga]aj za genocid, ali, ukoliko novi zakon bude usvojen, svako ko bude poricao da su osmanlijski Turci 1915-1917. godine počinili genocid nad Jermenima mogao bi da bude osudjen na zatvorsku kaznu i globu od 45.000 evra.

U Ankari optužuju francuskog predsednika Nikolu Sarkozija da na taj način želi da pridobije glasove oko 500.000 Jermena koji godinama žive u Francuskoj.
Teli je rekao da bi hakeri mogli da izvedu napade čija bi posledica bili milioni evra štete.

- Možete da zatvorite komercijalne i bankarske sajtove - kazao je on. - Možete da oborite vladine vebsajtove...Ekipa 'AjJildiza' je sposobna za to.

Druga grupa turskih hakera, "Akindžilar", poručila je u video poruci upućenoj agenciji Frans pres, da bi francuski poslanici "trebalo bolje da prouče otomansku istoriju".

- Naš cilj je da raskrinkamo aroganciju Francuske kada u svom parlamentu usvaja zakone o stvarima drugih zemalja - navela je ta grupa.

Ankara je gnevno reagovala na usvajanje zakona u francuskoj Nacionalnoj skupštini i zamrznula je političke i vojne odnose s Parizom.

Turska je povukla ambasadora iz Pariza, ali službenici turske ambasade najavili su da će se on vratiti u ponedeljak kako bi pratio debatu i glasanje o predlogu zakona u senatu.

Turska osporava tvrdnje da je u vreme raspada Otomanske imperije 1915. godine nad Jermenima izvršen genocid. Pripadnici tog naroda, medjutim, tvrde da je tada ubijeno više od milion i po Jermena i da je to bio smišljeni zločin.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/300163/Turski-hakeri-prete-francuskim-vebsajtovima

[tranzicija]

Uhapšen bivši šef Generalštaba turske vojske

Uhapšen bivši načelnik Generalštaba turske vojske Ilker Basbug. Basbug se optužuje da je predvodio terorističku organizaciju i kovao zaveru za obaranje Vlade premijera Redžepa Tajipa Erdogana.


Bivši načelnik Generalštaba turske vojske Ilker Basbug uhapšen je danas zbog optužbi da je predvodio terorističku organizaciju i kovao zaveru za obaranje Vlade premijera Redžepa Tajipa Erdogana, rekao je njegov advokat Ilkaj Sezer.

General Basbug je noćas uhapšen i odveden u zatvor nedaleko od Istanbula, pošto su ga tužioci sedam sati ispitivali zbog navoda da je vojska finansirala desetine veb sajtova čiji je cilj bio da se 2009. diskredituje Erdoganova proislamistička vlada.

Neki koji su već optuženi u tom slučaju, medju kojima su i visoki generali i admirali, rekli su da su delovali u komandnom lancu. Basbug, koji je u penziju otišao u avgustu 2010, u to vreme je predvodio vojsku.

On je, inače, najviši vojni zvaničnik koji će se suočiti sa sudskim procesom u slučaju navodnih zavera protiv Vlade.

Sezer je rekao da je Basbug negirao otpužbe tokom ispitivanja. Televizija NTV prenela je da je on optužbe nazvao "tragikomičnim".

(Beta)

Ovaj bivsi nacelnik generalstaba je kazu porijeklom Jevrej i Cionista. Osvanule mu slike sa jerusalemskog Zida plača.

http://galeri.uludagsozluk.com/27/ilker-ba%C5%9Fbu%C4%9F-un-yahudi-olmas%C4%B1_46782.jpg

http://galeri.uludagsozluk.com/7/ilker-ba%C5%9Fbu%C4%9F_3179.jpg

http://fotogaleri.haber7.com/album/433820120106054448277.jpg

[Hikmet]

Turska neće uvesti sankcije protiv Irana


Turska je naznačila da se neće pridružiti američkim sankcijama protiv Irana zbog njegovog spornog nuklearnog programa.

Turska, inače američka saveznica koja se oslanja na uvoz iranske nafte i gasa, dodala je da će sprovoditi samo sankcije koje su odobrile Ujedinjene nacije.


"Turska ne smatra da je obavezuju bilo kakve sankcije primenjene jednostrano ili kao grupa osim sankcija Ujedinjenih nacija", rekao je portpaprol turskog ministarstva spoljnih poslova na konferenciji za štampu održanoj posle sastanka turskog šefa diplomatije Ahmeta Davutoglua i predsednika iranskog paralmenta Alija Laridžanija.

Sjedinjene Države lobiraju za podršku zemalja sveta za jačanje sankcija protiv Irana zbog njegovog nuklearnog programa, za koji Vašington i druge zapadne zemlje veruju da ima za cilj da razvije nuklearno oružje, što Teheran demantuje.

SAD su na Novu godinu usvojile sankcije protiv Irana koje pogađaju njegovu naftnu industriju i zabranjuju rad finansijskih institucija na američkom tržištu ako posluju sa iranskom centralnom bankom. Ove nedelje je američki ministar finansija Timoti Gajtner posetio i Kinu i Japan u nastojanju da dobije njihovu podršku za pritisak na
Iran zbog nuklearnog programa.

Japan se obavezao, tokom posete Gajtnera, da će kupovati manje
iranske nafte, dok je Kina reagovala hladno na američku inicijativu
da se više zemalja pridruži sankcijama protiv Irana.

Japan uvozi oko 10 odsto svoje nafte iz Irana, dok Turska uvozi oko 30 odsto svojih potreba iz te zemlje. Iran je zapretio da će odgovoriti na sankcije zatvaranjem Ormuskog moreuza, tranzitnog puta kroz koji prolazi petina svetske nafte.

Gajtner je rekao novinarima u Tokiju da SAD blisko sarađuju sa "zemljama širom sveta da znatno pojačaju pritisak na Iran" tako što će iranska centralna banka biti odsečena od međunarodnog finansijskog sistema čime će se smanjiti zarada zemlje od izvoza nafte. Kina je kritikovala američke sankcije protiv Irana kao neprikladne i
neefikasne.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/194250/Turska-nece-uvesti-sankcije-protiv-Irana

[turčin]

AHMED DAVUTOGLU 06. JANUAR 2012 : IRAN JE BRATSKA ZEMLJA

Na sastancima sa iranskim predsjednikom Mahmudom Ahmedinedžadom, potpredsjednikom Muhamed-Reza Rahimijem, ministrom vanjskih poslova Ali Akbar Salihijem i glavnim pregovaračem za nuklearna pitanja Saedom Dželilijem, Davutoglu je razgovarao o nekim od najaktuelnijih pitanja.

Ministar je prenio zvaničnom Teheranu poruku da radarski sistem koji će biti postavljen u Turskoj ima isključivo odbrambrenu svrhu. "Ne smatramo niti jednu zemlju prijetnjom. Trenutno sa Iranom uživamo u atmosferi međusobnog povjerenja. Dovedene su u pitanje bratske veze između dvije nacije. Iran je naša bratska zemlja i ne smatramo je prijetnjom," rekao je Davutoglu.

Potvrđujući da su ova razmatranja Turske takođe uvrštena u NATO-ove dokumente, ministar Davutoglu je rekao "Nećemo dozvoliti bilo kakav vid agresije sa teritorije Turske na Iran. Nemamo razloga napadati naše susjede. Naša granica, stara 400 godina, ostaće onakva kakva je trenutno."

Davutoglu se u Teherenu sastao i sa liderom iračkih ši'ita, Mukteda Es Sadrom, razgovarajući s njim o sukobima sekti u Iraku. Turski je ministar tom prilikom izjavio "Političke će vođe zajedno krojiti budućnost Iraka. Vjerujemo da će se umjesto međusobnih optužbi, okrenuti ka transformaciji Iraka u zemlju mira, stabilnosti i napretka, gdje će članovi svih zajednica živjeti u miru."

http://www.trtbosanski.com/bs/news/detail/turska/1/davutoglu-prenosi-politicke-poruke-u-iranu/3729