Graditelji krote Lim

Na Limu kraj Brodareva dve velike hidroelektrane – jedna sa branom visokom 22 metra i jezerom dugim 7,5 kilometara, druga sa metar višom branom i dva i po kilometra dužim jezerom, ukupne snage od oko 50 megavata i godišnjom proizvodnjom 180 gigavat-časova struje. Ta ideja uskoro će postati stvarnost, ako je suditi po najavama koje stižu iz predstavništva kanadske kompanije „Rezervoar kapital“ u Srbiji, odnosno iz njene ćerke-firme REV. Reč je o ulaganjima procenjenim na iznos od 120 do 150 miliona evra, i ozbiljnoj nameri da već krajem ove godine otpočnu ti radovi.

– Te elektrane će se graditi, hidropotencijali Lima iskoristiti. Pripremamo studije, pribavili smo energetsku dozvolu od Ministarstva za energetiku Srbije, kompanija iz Kanade finansiraće poduhvat, uz spremnost da i s drugim ulagačima uđemo u partnerstvo – ističe za naš list Marko Rosić, koordinator projekta u firmi REV, dodajući da je kanadska kompanija još od 2002. godine prisutna u Srbiji sa devet istražnih prava, te da se uz rad na korišćenju hidropotencijala angažuje i na geološkim istraživanjima, obnovljivim izvorima energije, istraživanju plemenitih metala.

Ceo prijepoljski kraj u gradnji elektrana na Limu vidi razvojnu šansu, a u Prijepolju je, u sklopu priprema za ovaj poduhvat, nedavno otvorena i kancelarija REV-a. Na ovom otvaranju direktor kompanije „Rezervoar kapital“ za Evropu Majls Tompson kazao je da su niz studija i istraživanja do sada obavili, te pohvalio saradnju s državom i prijepoljskom opštinom. Prema njegovim rečima, poslovi na izgradnji hidrocentrala trajaće od dve i po do tri godine, a kao investitori nastojaće da domaće građevinske firme, koje ispunjavaju uslove, budu angažovane na izvođenju radova.

Prema dostupnim saznanjima, brane budućih hidroelektrana – jedna tri kilometra uzvodno od Brodareva kod Gostuna, druga kod obližnjeg sela Lučice – potopiće najuži deo kanjona Lima gde konfiguracija terena ne zahteva veća raseljavanja stanovništva. Oba jezera imaće „riblju stazu“ i, kako tvrde nadležni, neće negativno uticati na životnu sredinu. A budući da ovuda, pograničnim područjem između Srbije i Crne Gore, prolazi magistrala, nemoguće je tolika jezera stvarati a da ona magistralni put ne potope. Po nekim procenama, pod vodom će se ovde, u blizini graničnog prelaza Gostun, naći oko sedam kilometara magistrale.

– Planiramo da izmestimo trasu magistralnog puta. Pravićemo novi put s tunelima, s tim što saobraćaj ovuda mora i kod ovih poslova nesmetano da se odvija. Pojedinosti o tome gde će biti novi put i druge znaće se kad sve studije budu pripremljene. Inače, nameravamo da hidroelektrane gradimo i na drugim delovima Lima, tu reku detaljno „studiramo“. Možda ćemo graditi i dve-tri centrale u Crnoj Gori, u ozbiljnim smo pregovorima o tome sa crnogorskim vlastima. Hoćemo da stvorimo integralni sistem elektrana na Limu – najavljuje Marko Rosić.