Potresna ispovest Abdulaha Saše Tolića

Oče, majko, hoću da se vratim!


Abdulaha Sašu Tolića (31), Čačanina koji je iz pravoslavlja prešao u islam, „Alo!“ je pronašao u Rožajama, gde redovno klanja u džamiji i tuguje zbog osuda na koje je naišao prevashodno u svojoj porodici.

Kaže da je, iako je promenio veru, ostao Srbin i da planira da na Lučindan ode da svojim roditeljima čestita krsnu slavu i pored toga što su oni toliko ljuti i uvređeni da su sa sinom prekinuli sve kontakte.

U malom crnogorskom gradiću, pretežno nastanjenom muslimanskim življem, Saša, koji je krajem avgusta ove godine postao Abdulah, trenutno je našao svoj mir. Izdržava se baveći se automehaničarskim zanatom kome ga je kod kuće naučio otac Branimir i ne propušta nijedan namaz, kako muslimani zovu molitvu. Na naše pitanje otkud islam u srcu jednog Čačanina, vraća se na trenutak kada ga je posle četvorogodišnje veze ostavila devojka koju je mnogo voleo. Taj trenutak je, kako se kasnije pokazalo, bio preloman u njegovom životu.
- Većina ljudi traži spas kad ga nađe neka muka. Tražio sam smirenje za dušu. Ujak me je vodio u manastire. Počeo sam da čitam Bibliju, ali ga u njoj nisam našao. Kod efendije Hasana iz Bijelog Polja, koji je porodični prijatelj, video sam Kuran i tražio da mi ga pozajmi. Kada sam ga čitao prvi put, nisam ništa razumeo. Na drugo čitanje sam ga razumeo i poverovao u svako slovo - priča Abdulah o počecima svoga preobraćanja u islam.
- Otkad sam „poverovao“, smirio sam se. Nisam više tugovao za njom. Poverovao sam da će mi bog dati neku drugu i bolju od nje. Ona je sada udata i ima dete - nastavlja svoju ispovest Saša, koji je „tri godine u roditeljskoj kući živeo kao musliman“.

- Otac i majka u prvom trenutku nisu previše pažnje obraćali na ovo, mislili su da će me proći. Kasnije su tvrdili da sam izmanipulisan i prisiljen, ali to nije tačno. Jednostavno, uvideo sam neke stvari koje su u islamu tačne, a u hrišćanstvu pogrešne, i to je jedini razlog. Ipak, ljude ne delim prema veri i naciji, već samo na dobre i loše - tvrdi Abdulah, koji želi da povrati dobre odnose i nastavi život sa svojim roditeljima u Čačku iako tamo nema džamije, a „namaz u džematu je 25-27 puta vredniji nego kad sam klanjam“.
Kaže da je, iako je promenio veru, ostao Srbin, samo je muslimanske veroispovesti. Najveći problem mu je ipak to što porodica ne želi da ga prihvati kao muslimana.
- Zovem ih telefonom. Danima zvoni, a niko se ne javlja. Ni na poruku preko mobilnog neće da odgovore - sa tugom konstatuje Tolić, koji se nada da će mu i ovaj tekst u „Alo!“ novinama pomoći da povrati ljubav svojih roditelja.


Majka Slavica
Vrati se, sine, ali se leči!

Sašin otac Branimir Tolić odbija svaki razgovor o postupku sina koji bi na ovim prostorima bio mnogo logičniji da se dogodio pre dva ili više vekova. Majka Slavica kaže da želi da im se sin vrati, ali ne kao musliman.
- Obezbedili smo mu stručnu pomoć koja će mu pomoći da se sabere i dođe sebi. Ako je prihvati, može da se vrati. Ovako ako dečko misli da dođe da nam čita Kuran iznad glave, to ne dolazi u obzir - ljutito kaže majka i priča svoju verziju Sašinog preobraćanja.
- Za sve je kriv nekakav hodža iz Bijelog Polja. To nije hodža već sam crni đavo, on ga je smantao, on drži njegovu svest zarobljenu. Iako Saša tvrdi da je sam spoznao istinu u Kuranu, to nije tačno, taj hodža ga je provlačio kroz nekakve kaiševe i sada je pod vlašću prisilnih misli koje mu je on nametnuo - tvrdi Slavica. Za pomoć su se, kaže, tri puta obraćali i duhovniku jednog manastira u okolini Čačka, ali im je on treći put rekao da nema svrhe da dolaze pošto je njihovog sina „đavo uzeo pod svoje“.
- Ovo ne možemo lako preživeti. Osramotio je celu porodicu. Šta god ga pitamo, odgovara citatima iz Kurana. Šalje nam takve poruke preko mobilnog. Taj hodža je crni mag, on mi je upropastio dete. Kako da ga primimo takvog u kuću, voleli bismo da dođe i prihvati pomoć stručnjaka - zaključuje Slavica.