Turska može biti vrlo zahvalan partner Srbiji

Profesor i islamolog Darko Tanasković smatra da je nedavna poseta turskog premijera Tajipa Redžepa Erdogana izuzetno značajna za Srbiju i da će se njeni pravi efekti tek videti

Tokom posete premijera Erdogana potpisan je sporazum o ukidanju viza između Srbije i Turske, a on je zajedno sa predsednikom Borisom Tadićem otvorio i Turski kulturni centar u Novom Pazaru.

- Premijer Erdogan je nesumnjivo vodeća politička ličnost Turske, tako da njegov dolazak u Srbiju označava najvišu tačku u usponu političkog dijaloga između dve države, koji se od pre izvesnog vremena odvija neuobičajeno ubrzano i intenzivno. Ovom posetom, kao i prethodnim odlascima predsednika Borisa Tadića u Istanbul, uspostavljen je visokoobavezujući simbolički nivo bilateralne komunikacije, koju bi tokom narednog perioda trebalo ispuniti konkretnim sadržajem, prvenstveno na ekonomskom, ali i na kulturnom i političkom planu.

Koja konkretna korist može proizaći iz ove posete premijera Erdogana Srbiji?

- Sporazum o ukidanju viza za građane dve države jedan je od takvih poželjnih konkretnih učinaka njihovog približavanja, a potpisani sporazumi u oblasti krupnih zajedničkih infrastrukturnih projekata, ako u dogledno vreme budu i realizovani, doneće nov i trajan kvalitet u srpsko-turskim odnosima. Važno je da se s optimističkih najava pređe na njihovo sprovođenje u delo.

Vidite li promene u spoljnoj politici Turske?

- Realizovanje neoosmanističke makroideološke platforme, koja je dubinska konstanta spoljne politike Turske, ušlo je, u uslovima izmenjene međunarodne konjunkture, u intenzivnu fazu. To izgleda kao nagla promena spoljnopolitičkog kursa sa svim pratećim posledicama po odnose s određenim brojem zemalja. Turska zapravo, još od devedesetih godina prošlog veka, postepeno napušta ulogu na koju je svet bio navikao posle Drugog svetskog rata.

Kako komentarišete činjenicu da je Erdogan u posetu Srbiji došao iz Srebrenice, gde je bio zajedno sa predsednikom Tadićem?

- U Potočarima nisu bili samo Tadić i Erdogan, već i drugi državnici i visoki zvaničnici iz regiona, kao i predstavnici međunarodne zajednice. Odlazak u Potočare zadobija karakteristike i ulogu pomno osmišljenog i planski organizovanog rituala „političke korektnosti" sa snažnim etičkim konotacijama, o čemu politička praksa mora voditi računa, bez obzira na to što je reč o ciničnom sankcionisanju selektivne pravde, na štetu srpskih i drugih žrtava tragičnih sukoba iz devedesetih godina. Neko će reći da pravda ne može biti selektivna. A kad smo se uopšte u međunarodnim relacijama suočili s neselektivnom pravdom? Bolje je držati se one narodne da je pravda spora, ali dostižna. Nema sumnje da je odlazak u Srebrenicu i predsedniku Tadiću i premijeru Erdoganu bio potreban radi širenja manevarskog prostora u bilateralnoj i regionalnoj saradnji. Erdoganov nastup u Potočarima bio je neprijatno iznenađenje za one koji su od njega očekivali izlaganje na liniji zaslepljene Silajdžićeve ostrašćenosti.

Da li Vam se čini da Srbija pravi spoljnopolitički zaokret i umesto EU okreće se partnerima u islamskom svetu?

- Ne bih rekao da je reč o zaokretu, već pre o tradicionalnom procenjivanju situacije koja u vezi s brzim priključivanjem EU ni za Srbiju ni za Tursku nije ružičasta. Mora se živeti, sarađivati, proizvoditi, trgovati i, po mogućstvu, napredovati u dugim godinama koje nas dele od članstva u EU. Za Srbiju su dobrodošli svi partneri koji su spremni i sposobni za korektnu, obostrano korisnu saradnju, a bez političkih uslovljavanja. U meri u kojoj je voljna da se tako ponaša, Turska za Srbiju može biti veoma zahvalan regionalni partner.