Slučaj Ganić: Danas odluka o žalbi

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu trebalo bi da odluči da li će se žaliti na odluku Suda za ekstradicije u Londonu, koji je odbio da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića.

Nakon što je Sud za ekstradicije u Londonu odbio da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića, pred Tužilaštvom za ratne zločine u Beogradu je odluka da li će se žaliti na odluku sudu.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da će danas sa britanskim tužiocima, koji zastupaju srpsku stranu, biti razmotrena celishodnost podnošenja žalbe na tu odluku.

Vekarić je rekao da je tužilaštvo obavešteno da je bivši tužilac Tužilaštva BiH Filip Alkok, koji je u Sarajevu vodio istragu u "predmetu Dobrovoljačka", a u ekstradicionom sudu u Londonu bio krunski svedok odbrane, odneo sa sobom u Englesku kompletan "predmet Ganić" i timu odbrane otkrio identitet zaštićenog svedoka.

Vekarić je potvrdio da je MUP Republike Srpske podneo tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv NN lica i izrazio zabrinutost za tok postupka protiv Ganića, zbog tih dešavanja.

Obrana Ganića je prema krivičnoj prijavi, zaštićenom svedoku čiji je identitet otkrio Alkok, iako je bio u zakonskoj obavezi da čuva identitet svedoka, nudila novac u zamenu za promenu iskaza što je on odbio i prijavio slučaj policiji RS.

Sud u Londonu odbio je u utorak zahtev srpskih vlasti za ekstradiciju Ganića, jer je ocenio da je proces pokrenut iz političkih razloga i Ganića pustio na slobodu posle višemesečnog kućnog pritvora.

Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992.

Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici su u maju 1992. ubijena 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok je zarobljeno njih 215.

Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog u kućni pritvor, uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.