Popis na čekanju, BiH preti izolacija

Šefovi ambasada zemalja Evropske unije u Bosni i Hercegovini upozorili su da BiH, ukoliko se njeni političari ne uozbilje i ne donesu zakon o popisu stanovništva, preti izolacija. U saopštenju za javnost, koje su uputili nakon prošlonedeljnog propalog pokušaja usvajanja zakona, naglašavaju da će „nedostatak pouzdanih statističkih podataka imati ozbiljne implikacije na društveno-ekonomski razvoj zemlje” i „zakočiti proces njenih evropskih integracija”.

Razlog zbog kojeg Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH nije prošlog četvrtka usvojio zakon o popisu jesu stranačke nesuglasice i nespremnost na kompromis. Zapelo je na članu 48. ovoga zakona koji od početka istovremeno forsiraju i podržavaju predstavnici bošnjačkih partija, a osporavaju srpski delegati iz reda Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD-a).

Sporni član 48. podrazumeva formiranje institucija vlasti prema popisu iz 1991. godine i to sve do potpunog provođenja Aneksa sedam Dejtonskog sporazuma, odnosno povratka svih izbeglih i raseljenih. Delegati iz SNSD-a smatraju da se ova zakonska odredba” kosi sa interesima RS” i da „menja samu suštinu Dejtonskog mirovnog sporazuma”, što ih je i motivisalo da bojkotuju sednicu Doma naroda, napustili su zasedanje tako da predlog zakona o popisu nije, zbog nedostatka kvoruma, ni razmatran.

Pre nego što su se odlučile na ovaj nepopularan korak delegati SNSD-a nudili su kompromis, odnosno amandman kojim bi se rezultati popisa iz 1991. godine koristili do 2014. godine. Međutim, bošnjačka strana je to odbacila.

Predsedavajuća Doma naroda parlamenta BiH Dušanka Majkić tvrdi da član 48. „znači ukidanje pariteta na kome počiva BiH i Dejtonski sporazum” i da bi, ukoliko bi on ostao u zakonu, „na mala vrata” Bošnjaci bili zastupljeni kao većinski narod u procentu po popisu iz 1991. godine, i to 41 odsto, Srbi 33, a Hrvati 17 odsto.

Ona ukazuje i na činjenicu da zakon ne definiše kada i ko će utvrditi da je implementiran Aneks sedam, što ostavlja prostor za manipulacije, jer „bilo ko i bilo kada može da kaže da nije realizovan povratak, što znači da i dalje ostaje popis iz 1991. godine”. Mišljenje SNSD-a je da je ovo neprihvatljivo, jer se „u pitanje dovodi ne samo opstanak Dejtonskog sporazuma, već i same BiH”. Proveru svoga stava, kažu, tražiće i u Narodnoj skupštini RS od koje unapred očekuju podršku.

Način na koji je SNSD onemogućio usvajanje zakona o popisu nisu osudili samo bošnjački predstavnici, kritike su stigle i od dvojice srpskih delegata u Domu naroda, Mladena Ivanića i Slobodana Šarabe.

„RS ne bi ništa izgubila ovim zakonom, naprotiv mislim da je to bilo u njenom interesu i zato bih ja ovaj zakon podržao”, rekao je Ivanić, dok je Šaraba direktno optužio Dušanku Majkić i lidera SNSD-a Milorada Dodika rekavši da oni „žele svoje političke interese i interese svoje političke partije da predstave kao interese RS”.

„SNSD se pri ovome nije vodio odredbom da je SNSD Republika Srpska, već interesima Srpske”, uzvratio je izvršni sekretar Glavnog odbora SNSD-a Rajko Vasić stavljajući do znanja Ivaniću i Šarabi da „zakonska odredba da se primenjuje mozaik vlasti po popisu iz 1991. godine dok se ne ostvari povratak, trajno veže ruke RS i oduzima ogroman deo njene unutrašnje vlasti”.

Postupak predstavnika SNSD-a Sulejman Tihić, zamenik predsedavajućeg Doma naroda ocenio je kao „opasan presedan i zloupotrebu Ustava BiH”, te „direktno kršenje Dejtonskog sporazuma” i pozvao je visokog predstavnika u BiH da, kako je kazao, „uradi ono što mora da uradi i što mu je posao”.

Analitičari procenjuju da zakon o popisu neće usvojiti aktuelni parlamentarci, oni su već na godišnjem odmoru i odmaraće sve do kraja ovog meseca, po povratku čeka ih izborna kampanja, tako da je gotovo izvesno da od zakona ništa nema pre jeseni, a možda ni od popisa u aprilu 2011. godine.