Sektor od Beograda do Ljiga grade Turci

Nakon što je Srbija pokrenula prvo gradilište na Koridoru 11 i domaći konzorcijum počeo radove na deonici od Uba do Lajkovca, glavni izvodjač na preostalih 65 kilometara prvog sektora autoputa Beograd - južni Jadran, od glavnog grada do Ljiga, biće, gotovo je izvesno, turska kompanija "Kolin", izjavila je ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović.

Ona je za današnje "Novosti" rekla da će do 15. avgusta biti završeni glavni projekti ove saobraćajnice, što će biti osnov za utvrdjivanje precizne vrednosti projekta. Na osnovu toga, srpska strana definisaće s turskom kompanijom ugovor o izgradnji autoputa.

Memorandumom o razumevanju, koji je nedavno potpisan u Beogradu, odredjeni su okviri - učešće domaće operative i materijala, i to najmanje 45 odsto, 85 odsto radova finansiraće se iz zajma koji će obezbediti "Kolin", a 15 odsto iz NIP. Kamata je tri odsto, period otplate kredita minimum 12 godina, a turska kompanija je već započela pregovore sa bankama kako bi obezbedila finansiranje projekta.

Kalanovićeva je rekla da je generalnim projektom od Beograda do Obrenovca bila predvidjena desna obala Save, ali da je, zbog velikih osporavanja stručne javnosti, doneta odluka da se uradi uporedno rešenje, koje uzima u obzir levu obalu.

"Državna reviziona komisija uporedila je oba rešenja i donela odluku da je bolje da trasa počne od Surčina, da se nastavlja levom obalom Save, da na desnu stranu prelazi mostom kod Obrenovca i da se nastavlja dalje prema Ubu", navela je ministarka.

Pored "Kolina", memorandum je potpisan i sa turskim kompanijama "Makiol" i "Juksel" i te firme su, prema rečima Kalanovićeve, zainteresovane za sektor B autoputa Beograd - južni Jadran, odnosno za deonice Ljig - Preljina i Preljina - Požega.

"Reč je o istim uslovima, odnosno zajedničkom finansiranju i izgradnji, kao i u slučaju firme 'Kolin'. Medjutim, prema stanju dokumentacije, ove dve deonice nisu tako spremne kao prethodna. Postoji idejni, ali nema glavnog projekta, niti je započeta eksproprijacija. U najpovoljnijim uslovima, 2011. bila bi godina u kojoj bi se potpisali ugovori i, možda, počela izgradnja", navela je ministarka.

Kada je reč o početku izgradnje mosta Zemun -- Borča, ona je istakla da je realizacija počela i idejni projekat već je prošao državnu revizionu komisiju, ali da gradjevinski radovi sada nisu mogući zato što nije završena eksproprijacija.

Ozbiljniji gradjevinski radovi će, i zbog vremenskih prilika i vodostaja Dunava, po planu, početi na proleće, kazala je Kalanovićeva.

Ona je istakla da je kineska delegacija, koja je nedavno boravila u Beogradu, izrazila interesovanje za nastavak saradnje, posebno u oblasti energetike, ali i putne infrastrukture.

"Postavili su pitanje izgradnje autoputa od Požege prema južnom Jadranu, ali su iskazali zainteresovanost i za obilaznicu oko Beograda, od Bubanj potoka prema Pančevu, uključujući i novi most na Dunavu kod Vinče", navela je ministarka Kaalanović.