Amerikanci upozoravaju Ankaru zbog Irana

Turske firme nastavljaju da posluju sa Iranom, uprkos novim američkim sankcijama protiv režima u Teheranu.

Takvo, izazovno ponašanje nije ostalo nezapaženo u Vašingtonu, koji se pre svega protivi energetskoj saradnji sa Iranom, pošto se sumnja da se tim parama finansira sporni nuklearni program. Odnosi strateških saveznika – Ankare i Vašingtona – mogli bi zbog toga uskoro da se nađu na ozbiljnoj proveri.

Turske firme se, zasad, ne osvrću na ukaz predsednika Baraka Obame, koji je stupio na snagu 1. jula. Svejedno što bi i same mogle da se nađu na udaru američkih sankcija, pod finansijskom i poslovnom blokadom. Amerikancima posebno bode oči izvoz turskog benzina i drugih derivata u kojima Iran, i pored ogromnih nalazišta sirove nafte, oskudeva jer još nema dovoljno rafinerija.

Turske firme su od 1. jula izvezle u susednu zemlju benzina i drugog goriva za 200 miliona dolara. U Ankari je ove sedmice boravila američka delegacija koja je domaćine upozorila da se ne igraju sa sankcijama, otkrivaju lokalni mediji. U protivnom njene firme bi uskoro mogle da se nađu na „crnoj listi”.

„Prilikom posete razmotreni su stavovi o američkim sankcijama prema Iranu. Mi smo rekli (Amerikancima) da se Turska ne oseća obaveznom da sprovodi bilo koje sankcije osim onih koje su usvojile Ujedinjene nacije”, objasnili su novinarima u MIP-u u Ankari.

Turska, koja je trenutno nestalni član Saveta bezbednosti, glasala je protiv četvrtog paketa sankcija, koje su nedavno u svetskoj organizaciji uvedene protiv Irana. U Ankari smatraju da to nije put za rešenje višegodišnjeg spora oko nuklearnog programa. Umesto toga predložila je, zajedno sa Brazilom, da se sporno gorivo prerađuje u Turskoj. Ta inicijativa nije naišla na razumevanje velikih zemalja, pogotovo SAD, koje su uz to usvojile i sopstvene, još oštrije mere, koje zasad, manje-više, poštuju njeni zapadni saveznici.

Ministar za energiju Tarner Jildiz je izjavio da vlada podržava privatne kompanije koje posluju sa Iranom. Ovaj stav se može sagledati u širem političkom okviru. Turci 12. septembra treba da se na plebiscitu izjasne o značajnim ustavnim promenama koje je predložila vladajuća stranka. U vladi očigledno računaju da će ovim potezom pridobiti naklonost nacionalista, kojih u Turskoj nije malo, pogotovo što je istovremeno otvorila „diplomatski rat” sa Izraelom zbog blokade Palestinaca u Gazi. Podrška na referendumu bi joj zasigurno utrla put i za pobedu na parlamentarnim izborima, koji se održavaju iduće godine.

Odnosi Turske i Irana su se poboljšali otkako je u Ankari na vlast došla proislamistička Partija pravde i razvoja Tajipa Erdogana 2002. godine. Prethodne vlade, bez izuzetka, bile su prilično rezervisane prema režimu u Teheranu, koji je često sumnjičen da pokušava da „izveze Homeinijevu islamsku revoluciju” u Tursku koja, za razliku od Irana, ima sekularističko državno uređenje.

Ankara je, inače, protivnik nuklearnog oružja u regionu. Ali, premijer Erdogan smatra, kako je nedavno izjavio, da se velike sile u slučaju Irana ponašaju dvolično: Već godinama ne daju mira Teheranu iako još nije dokazano da pravi atomsku bombu, dok u isto vreme zatvaraju oči pred nuklearnim arsenalom koji na Bliskom istoku poseduje jedna mala zemlja. On ne kaže konkretno koja je to država, mada je svakome jasno da misli na Izrael koji, kako se nezvanično tvrdi, ima oko sto nuklearnih glava.