Od sutra važi sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Turske

Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske, koji bi trebalo da poveća obim trgovinske razmene izmedju dve zemlje, a posebno srpski izvoz, kao i da srpskim privrednicima pruži nove mogućnosti za povećanje proizvodnje, počeće da se primenjuje od sutra.

Srbija je do sada ostvarivala skroman obim robne razmene sa Turskom, a to je ujedno bio i najdominantniji oblik privredne saradnje dve zemlje, uz deficit koji je uvek bio na strani Srbije.

U prvih sedam meseci 2010. ukupni obim robne razmene izmedju Srbije i Turske dostigao je 219,2 miliona dolara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije (PKS).

Izvoz Srbije u Tursku u tom periodu udvostručen je u odnosu na isti period 2009. godine i iznosio je 42,9 miliona dolara, dok je uvoz iz Turske zabeležio rast od 15,6 odsto i iznosio je 176,3 miliona dolara.

U 2008. godini ukupna robna razmene Srbije i Turske dostigla je najviši nivo od 476,7 miliona dolara. Pri tome je izvoz robe iz Srbije bio svega 45,1 milion dolara, tako da je pokrivenost uvoza izvozom bila svega 10,3 odsto.
Tokom 2009. uvoz je značajno smanjen - za oko 33 odsto, dok je izvoz ostao na istom nivou kao i 2008. godine.

Sporazumom o slobodnoj trgovini srpski privrednici dobijaju nove mogućnosti za povećanje proizvodnje i za privlačenje stranih investitora i ubuduće će moći da koriste "sve pogodnosti zajedničke proizvodnje i dijagonalne kumulacije porekla sa Turskom", saopštilo je ranije Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Privrednici će, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, moći da nabavljaju sirovine i poluproizvode, preradjuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u Evrpsku Uniju (EU), Tursku i zemlje CEFTA, bez carina, ili sa preferencijalnim carinama.

Na taj način realizuju se značajne ekonomske prednosti Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zajedno sa CEFTA sporazumom i Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom.

Slične pogodnosti, srpski privrednici već koriste sa zemljama EU po osnovu Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Hrvatskom, Albanijom i Crnom Gorom, po osnovu CEFTA sporazuma.

Imajući u vidu veličinu turske ekonomije, kao i činjenicu da za pojedine industrije u Srbiji, kao što je, na primer, tekstilna, Turska može da predstavlja značajnu sirovinsku bazu, to može biti od velikog značaja za srpsku privredu.

PKS će, u saradnji sa Industrijskom komorom Istanbula i Odborom za privrednu saradnju Turske sa inostranstvom, 24. septembra organizovati Srpsko-turski poslovni forum, rečeno je Tanjugu u PKS.

"Želimo da odmah po stupanju sporazuma na snagu omogućimo srpskim privrednicima poslovne razgovore sa partnerima iz Turske u novim, izmenjenim i boljim uslovima", izjavila je samostalni savetnik u Odboru PKS za ekonomske odnose sa inostranstvom Dragana Muždalo.

Ona je najavila da će, tokom Srpsko-turskog Poslovnog foruma, biti održano i zasedanje Poslovnog saveta dve zemlje.

Struktura izvoza u Tursku ne odudara značajno od strukture ukupnog izvoza Srbije, ali važno je napomenuti da je od deset najznačajnijih proizvoda u izvozu Srbije u tu zemlju, šest na listi proizvoda koje Turska najviše i uvozi, istakla je Muždalo.

Prema njenim rečima, to su gvoždje i čelik, kotlovi, mašine i uredjaji, plastične mase, razni hemijski proizvodi, bakar i proizvodi od bakra, hartija i karton.

Najveće perspektive za dalje unapredjivanje privredne saradnje Srbije i Turske postoje u tekstilnoj industriji, energetici, industriji auto delova, proizvodnji i pakovanju hrane, informacionim tehnologijama, kao i proizvodnji stakla i proizvoda od stakla, navela je Muždalo.

Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske potpisan je na Ekonomskom samitu u Istanbulu, 1. juna 2009. godine, a Skupština Srbije potvrdila ga je 11. decembra iste godine. Turska je potvrdila sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom 7. maja ove godine.