Nikao zid na grčko-turskoj granici

Sa nekih 55 hiljada ilegalnih migranata, koliko se procenjuje da je prošle godine ušlo u prefekturu Evros iz susedne Turske, posle snažnog pritiska domaće javnosti na grčku vladu da saseče talas ilegalnog useljavanja, krenula je izgradnja četiri metra visoke ograde duž reke Evros.
Izgradnja 12,5 km visoke ograde, sa sve bodljikavom žicom i komandnim centrom, počela je početkom februara, a troškovi će dostići više od 5 miliona evra. Završetak se očekuje krajem 2012.

„Dobra ograda, dobre komšije“, napisao je jednom pesnik Robert Frost, ali u slučaju ograde na Evrosu i simbolizam i praktičnost dovode se u pitanje sa obe strane reke koja se često izliva i izaziva poplave.

„Ovo nije mera protiv Turske ili Grčke“, izjavio je turski premijer Redžep Tajip Erdogan januara 2011, odgovarajući u društvu grčkog premijera na pitanje o projektu ograde.

„Pogrešno je to posmatrati kao zid; to je samo barijera. Imamo potpuno poverenje jedni u druge“, dodao je on, pokušavajući da umanji značaj ograde.

Međutim, Joanidis Grigorijadis, grčki saradnik na Bilkent univerzitetu u Ankari, smatra da će praktična korist od ograde u pogledu smanjivanja ilegalne imigracije biti minimalna, pošto priliv neće biti smanjen, već jednostavno preusmeren na druge prelaze duž 200 km dugačke obalne granice između Grčke i Turske.

„Istovremeno, taj projekat ima negativnu simboličku konotaciju. Suština evropskih integracija, koji je podstakao i približavanje Grčke i Turske, je upravo u izgradnji mostova i rušenju ograda, a ne u izgradnji novih tamo gde prethodno nisu postojale“, dodaje on.

Taj osećaj, međutim, bio je potpuno nepoznat učesnicima zbivanja 6. februara, na oko 900 km odatle, u centru Atine, kojom sve više vlada kriminal.

Za vreme politički nabijenog foruma o problemu ilegalnih migracija, poslanik u grčkom parlamentu Jorgos Papanikolau rekao je da Atina i EU moraju da naprave pritisak na Ankaru da ispuni svoje bilateralne i multilateralne obaveze, posebno iz protokola o readmisiji emigranata koji su dve zemlje potpisale 2001.

Govornici na forumu istakli su da istraživanja pokazuju da se u Grčkoj trenutno nalazi oko pola miliona ilegalnih emigranata, a da svakog dana u proseku 300 ljudi, uglavnom sa Bliskog Istoka, iz Severne Afrike i Južne Azije, pokušava da pređe granicu na Evrosu. Većina se nada da će stići na konačno odredište u Zapadnoj Evropi, ali prva veća prepreka leži na Evrosu, odnosno Meriču.

Okružni guverner Meriča kaže za SETimes da Grčka i EU treba da odaberu drugi način za rešavanje problema time što će uzeti u obzir kritični status Turske kao tranzitne zemlje ilegalnih emigranata.

„Takva situacija će na kraju jednostavno prebaciti opterećenje sa Grčke na Tursku“, kaže on.

Na drugoj strani reke, novinar iz Evrosa Dimitris Petrović kaže za SETimes da ostaje da se vidi da li će ograda biti delotvorna.

„U ovom trenutku, ilegalni emigranti dolaze sa svih strana; potrebno nam je više policajaca duž granice i pre svega saradnja turske strane“, kaže on.

„Ovo nije Luksemburg; vidite koga imamo pored nas. Sada krijumčari ljudi upotrebljavaju vatreno oružje, pa su opasnosti velike“, dodaje on.

Upitan zašto je konkretni kopneni koridor omiljeni „prelaz“ za krijumčare ljudi, Petrović ukazuje na činjenicu da nema opasnog prelaza na reci.
„Postoji uverenje da će emigranti u velikoj meri biti preusmereni na centralni i južni deo Evrosa. Jedino dugoročno rešenje je pojačani pritisak EU na našeg suseda. Na žalost, na drugoj strani se odvija veliki biznis, koji neki nazivaju 'nezvaničnom turističkom agencijom'.“

Bajram Čolakoglu, šef Turske asocijacije za kulturu i saradnju, koja vodi poreklo sa Balkana, takođe kaže za SETimes da će ograda u budućnosti verovatno dovesti do novih tragedija, pošto će potencijalni emigranti birati alternativne i opasnije puteve.

Čolakoglu je to izjavio dan pošto je grčka policija otkrila telo emigrantkinje iz Afrike na obali Evrosa, u blizini opštine Tiheros. Pretpostavlja se da se udavila pošto se prevrnuo brod koji ju je prevozio preko reke. U toj nesreći, u nabujaloj ledenoj reci udavili su se i 9-godišnja devojčica i njen deda.

„Izuzetno je bitno ukloniti izvorne uzroke trgovine ljudima i boriti se protiv kriminalnih organizacija, pošto im ljudi koji žele da emigriraju daju ogroman novac“, kaže Čolakoglu.