Pešterski heroji: Meho, Mirsad i Omer

Trojica Sjeničaka, na sankama i skijama, već šest nedjelja obilaze bolesne i stare, traže zavejane u snijegu i dopremaju hranu i lijekove do najzabačenijih sela na Pešterskoj visoravni. Vrsni sportisti i reprezentativci odlučili su da svoje sportsko umijeće i izdržljivost iskoriste za spasavanje ljudi.
Mirsad Hodžić i dvojica njegovih prijatelja, po najvećim smetovima i nevremenu, rizikujući život, pomažu da se evakuišu bolesni i stari, traže zavejane u snegu, dopremaju hranu i lekove do najzabačenijih sela na Pešterskoj visoravni.
Mirsad je nekadašnji prvak Srbije u biatlonu i svoje sportsko umeće želeo je da iskoristi kako bi pomogao ljudima u nevolji:
“Za ovih četrdeset dana imali smo stotinak akcija spasavanja. Nije lako. Snijeg je visine i do metar, a tereni su i inače nepristupčni zbog konfiguracije zemljišta. Međutim, zaboravimo na muku kada pomognemo ljudima u nevolji.”
Trojica Sjeničaka spasli su mnoge – bolesne i stare, trudnice, bebe…
“Sva trojica smo vrsni skijaši, tako da tamo gde ne možemo da dopremimo hranu i lekove motornim sankama koristimo skije”, objašnjava Mirsad. “Često i pešačimo po nekoliko kilometara. Mora se i tako, jer znamo da nečiji život zavisi od nas. I onda uspevamo.”
Čim su prva sela na Pešterskoj visoravni ostala u blokadi, odmah posle Božića, Mirsad Hodžić, Meho Ugljanin i, najmlađi od njih, Omer Hodžić prijavili su se Opštinskom štabu za vanredne situacije u Sjenici.

Pošto se do većine sela ne može mehanizacijom, oni su predložili da krenu motornim sankama. Oformili su i Gorsku službu za sapasavanje. I sve to bez dinara nadoknade.
Meho Ugljanin kaže da zna kako je to kada su ljudi u nevolji:
“Ovde je pravi džehenem. Dugo godina sam u sportu, bio sam prvak Srbije u biatlonu, učestvovao sam na Olimpijadi u Sarajevu i smatram da bi bio grijeh da kao sportista ne iskoristim svoje vještine, iskustvo i izdržljivost da pomognem nemoćnima.”
Umesto da spavaju noću, oni na poziv kreću u akciju spasavanja.
Do ovih ljudi niko se nije probio kroz smetove već 40 dana. Domaćin Rifat Korać i njegova supruga toplo su ih dočekali i zahvalili na namirnicama koje su spasioci doneli:
“Vi ste prvi koji ste nas posetili. Ovde, osim divljači, ništa nema. Prve komšije su daleko, pa se retko posjećujemo.”
Više od petnaest hiljada ljudi na Pešterskoj visoravni je u snježnoj blokadi. Među njima je mnogo bolesnih i starih.
Ferhan Korać se na konju uputio lekaru, u Sjenicu. Nestalo mu je, kaže, lekova za pritisak, a i noga ga boli. Spasioci su, naravno, starom gorštaku pomogli da bezbjedno stigne do ljekara.
Najmlađi među pešterskim herojima, kako ih svi zovu, je Omer Hodžić koji ima samo 13 godina. Dobar je sportista i prvak u nordijskom skijanju. On se rado pridružio amidži Mirsadu:

“Adžo Mirsad mi je predložio da sa njima osnujem Gorsku službu i da spasavamo ljude. Dopala mi se ideja i to je za mene bio pravi izazov. Nisam se pokajao. Video sam koliko smo potrebni ljudima i koliko nas željno iščekuju.”
Omer kaže da mu ne smetaju ni sneg ni vetar: “Nije me strah ni kada noću krenemo da spasemo nekoga.”
A bilo je situacija kada je spasavanje, kako kaže Mirsad, postajalo nemoguća misija:
“Najteže mi je bilo kada smo na skijama, punih deset sati, prešli 20 kilometara da bismo stigli do Ljubiše Sekulića u Šipovik. Bila je noć i morali smo da ponesemo lekove. Kod njih niko nije uspio da se probije više od trideset dana. Nikad neću zaboraviti izraz lica tih ljudi, njihovu zahvalnost. Vratili smo se kući tek kasno u noć – umorni , ali zadovoljni što smo uspjeli da čovjeku spasemo život.”
Mirsad, Meho i Omer zaslužni su za spasavanje života velikog broja ljudi na Pešterskoj visoravni. Njima su se pridružili i pripadnici policijske stanice i Kriznog štaba u Sjenici, tako da ih danas ima petnaestoro.
Po svemu sudeći, za sve njih biće još mnogo posla, jer je snijeg ponovo zavejao puteve i sela na Pešteri. A surova pešterska zima zna dugo da potraje.